Tech Lifestyle

Sigurno vam se nekada dogodilo da zaboravite kako glasi PIN kod za platnu karticu ili da ukucate pogrešni i nikako ne možete da se setite pravog. U tom slučaju moraćete da tražite od vaše banke zamenu kartice, a ova usluga može da vas košta i 2.000 dinara. Bankari naglašavaju da je procedura ista za debitnu (“običnu” karticu) i za kreditnu karticu i da se, u slučaju da je zaboravio kako glasi PIN kod, korisnik obraća ekspozituri banke sa zahtevom za zamenu kartice. Najčešće je potrebno i da se popuni obrazac, odnosno zahtev za zamenu kartice. U svakom slučaju, ako korisnik zaboravi PIN ili ukuca pogrešan broj tri puta u toku vikenda ili praznikom moraće da sačeka prvi radni dan da potraži pomoć. Takođe, na novu karticu, odnosno PIN, sačekaće od sedam do 10 dana, a ponekad i duže. Automatska blokada posle trećeg pokušaja “U slučaju da je korisnik zaboravio PIN kod, treba da preda karticu koju je neophodno zameniti radi poništenja. PIN se uvek izdaje uz karticu i isti se radi po posebnim bezbednosnim procedurama, tako da se sa istim može upoznati isključivo korisnik. Zamena kartice u cilju izdavanja novog PIN-a se naplaćuje u skladu sa tarifnikom banke, a ova naknada se razlikuje zavisno od tipa programa kartice i može iznositi od 100 do 2.000 dinara”, navode u jednoj od najvećih banaka na našem tržištu. Ako dođe do toga da korisnik kartice tri puta ukuca na bankomatu ili na bilo kom prodajnom mestu pogrešan broj, kartica se automatski blokira prilikom trećeg uzastopnog unosa pogrešnog PIN-a. “I u tom slučaju korisnik se obraća svojoj banci. Ukoliko je treći uzastopni neispravan unos PIN-a nastao na bankomatu, bankomat će zadržati karticu. Nezavisno od toga na čijem bankomatu je kartica zadržana, korisnik se uvek obraća banci koja mu je izdala karticu, a ta banka onda službenim putem traži od prve banke da korisniku vrati karticu. Ona ipak još nije u funkciji već je potrebno da se korisnik ponovo javi svojoj banci kako bi ona bila resetovana”, objašnjavaju bankari i upozoravaju da prvi sledeći unos PIN-a mora da bude ispravan. Inače, ovaj put će morati da vade novu karticu, a pritom i da plate naknadu koja se kreće i do 2.000 dinara. Pojedine banke štampaju isti PIN U pojedinim bankama moguće je zatražiti ponovno štampanje istog PIN-a, ako ga korisnik zaboravi, pa nije neophodno izdavanje nove platne kartice. “U slučaju da klijent naše banke zaboravi PIN kod, bilo debitne ili kreditne kartice, dovoljno je da u najbližoj ekspozituri zatraži njegovo ponovno izdavanje. U pitanju je štampa istog PIN-a, a ne njegova promena. Jedino što će klijent morati da sačeka da ga preuzme od sedam do 10 dana. Takođe, naknada za ponovnu štampu PIN-a obračunava se u skladu sa važećim tarifnikom banke za debitne kartice fizičkih lica, odnosno, u skladu sa ugovorom i uslovima korišćenja kartica. Ona iznosi od 200 do 350 dinara, dok se za debitne i kreditne kartice pravnih lica ne tarifira”, naglašavaju u jednoj od vodećih stranih banaka koja posluje u Srbiji. Deblokada PIN-a u ekspozituri Prema njihovim rečima, ukoliko korisnik tri puta zaredom ukuca pogrešan PIN, isti će mu biti blokiran, a korišćenje kartice onemogućeno, dokle god se ne uradi deblokada PIN-a. “Ako PIN tri puta pogrešno unese na bankomatu, ali ga se seti, klijent može zahtevati deblokadu PIN-a u najbližoj ekspozituri. U navedenim situacijama nije potrebna zamena kartice, a naknada se ne naplaćuje. Da bi se dobio novi, odnosno promenio stari PIN, potrebno je izvršiti zamenu platne kartice, za koju se zaračunava naknada propisana tarifnikom i uslovima korišćenja kartica, a koja traje od sedam do 10 dana”, navode u ovoj banci. Izvor: Blic Foto: Pixabay

„Srbija Voz“ a.d. svojim korisnicima od juče nudi opciju kupovine voznih karata putem mobilnih uređaja. Aplikacija za prodaju voznih karata pod nazivom „Ekarta“ može se besplatno preuzeti iz Play prodavnice (Play Store). Preuzeta aplikacija omogućava korisnicima kupovinu voznih karata preko mobilnih uređaja koji imaju instaliran Android operativni sistem, a uskoro će aplikacija biti dostupna i na AppStore za korisnike mobilnih uređaja sa instaliranim iOS operativnim sistemom. Karte kupljene putem ove aplikacije ne moraju se štampati, već se čuvaju u profilu korisnika na samoj aplikaciji. Prilikom kontrole voznih karata od strane konduktera, putnik pokazuje voznu kartu na ekranu svog mobilnog uređaja, a kondukter će istu očitati putem mobilnih terminala. Ova usluga je dostupna putnicima na relaciji Beograd Centar – Vršac- Beograd Centar, a u narednom periodu biće omogućena na svim relacijama. Sve neophodne informacije i red vožnje mogu se naći na veb sajtu “Srbija Voz” a.d. www.srbvoz.rs, kao i na njihovoj Facebook stranici. Autor: NovaEnergija Foto: Pixabay

Priča koja je originalno postavljena na Redditu stići će i na bioskopska platna, a ovu ideju sprovodi glumac Rajan Renolds. Glavna zvezda Deadpoola će navodno producirati adaptaciju priče “The Patient Who Nearly Drove Me Out of Medicine”. U ovoj priči, ambiciozni mladi doktor pokušava da zbrine misterioznog pacijenta na psihijatrijskom odeljenju, da bi tek kasnije otkrio brojne tajne koje bi ga koštale njegovog zdravog razuma. Ovo delo je prvi put objavljeno kao deo popularne serije postova pisca Džaspera de Vita unutar r/nosleep subreddita. “Twentieth Century Fox” će upravljati projektom, a za sada se u projekat nije uključio nijedan glumac ili režiser. De Vit je jedan od brojnih koji su počeli uspešnu karijeru postavljajući horor priče na Redditov poznati horor podforum, dok ćemo Renoldsa gledati u nadolazećem filmu “Detektiv Pikaču”. Izvor: Pcaxe / B92 Foto: PrintScreen/YouTube

Kompanija Epl priznala je da tražnja za ajfonima posustaje, potvrdivši time strahovanja investitora da je najprofitabilniji proizvod kompanije izgubio nešto od svog sjaja. Kako izveštava agencija AP, priznanje je stiglo u formi pisma generalnog direktora Epla Tima Kuka upućenog akcionarima kompanije nakon zatvaranja berze u sredu. Kuk je naveo u tom dopisu da će prihodi Epla za kvartal oktobar-decembar, koji uključuje i glavnu sezonu prazničnih kupovina, biti znatno ispod ranijih projekcija kompanije i prognoza analitičara, čije procene utiču na tržište akcija. Epl sada očekuje prihode od 84 milijarde dolara za navedeni period. Analitičari koje je anketirala agencija FaktSet očekivali su da će prihod Epla u tom kvartalu biti veći za oko devet procenata i da će iznositi 91,3 milijarde dolara. Zvanični poslovni rezultati kompanije bi trebalo da budu objavljeni 29. januara. Za celu 2018. godinu, kompanija sada očekuje niži prihod za 5,0 procenata u odnosu na prethodnu godinu. Kuk je slabije pokazatelje pripisao uglavnom padu prihoda u Kini, čija ekonomija usporava, i gde se Epl suočava sa sve jačom konkurencijom domaćih proizvođača pametnih telefona, kao što su Huavej i Sjaomi. Pored toga, treba imati u vidu i rast trgovinskih tenzija između SAD i Kine koji je izazvao američki predsednik Donald Tramp uvođenjem carina na uvoz kineske robe vredne više od 200 milijardi dolara. Kuk je takođe priznao da potrošači na drugim tržištima ne kupuju najnovije ajfone, lansirane prošle jeseni, u onoj meri u kojoj je to Epl očekivao, a jedan od faktora koji je na to možda uticao jeste početna cena od 1.000 dolara za te luksuzne uređaje. Akcije Epla su pale sedam posto na 146,40 dolara na produženom trgovanju u sredu. Inače, deonice ove kompanije su do sada već izgubile 32 procenta vrednosti u odnosu na najviši nivo početkom oktobra, kada su investitori još uvek polagali velike nade u nove modele ajfona. Pred Eplom je sada veliki izazov – da nađe način da povrati poverenje Volstrita i napravi zaokret od strmoglavog pada koji je kompaniji za samo tri meseca zbrisao 350 milijardi dolara bogatstva, navodi AP. Izvor: Tanjug Foto: Pixabay

Tehnološke novotarije donele su transformacije na različitim poljima, pa su na red stigli i zimski odevni predmeti budućnosti koji bi mogli da ukinu slojevito oblačenje, te donesu revoluciju među džempere i drugu toplu odeću. Naime, radi se o odevnim predmetima koji se kontrolišu preko aplikacije, na kojima je tim stručnjaka iz Kanade radio u prethodne tri godine. Kreacije do kojih su došli opisuju se kao pametna odeća koja može da se kontroliše preko pametnih telefona, a marka je ponela ime SKIINCore, te se sastoji iz gornjeg dela sa dugim rukavima, te donjeg dela. Odeća menja temperaturu prema uputstvima korisnika, te stvara toplotne uslove po meri onoga koji je nosi. I gornji i donji deo su povezani na prilagođenu aplikaciju, koja omogućava menjanje temperature, a odeća nema žice, te druge dodatne elemente, budući da su kreatori pronašli način da se toplota prenosi kroz vlakna običnih materijala. Naime, odeća je sastavljena od provodnog prediva, koji se nalazi između sintetičkog sloja koji sprečava znojenje, te gornjeg dekorativnog dela. Provodni deo je povezan na bateriju od 56 grama, koja generiše 18 vati energije, što je dovoljno da tkanina ostane topla u periodu do osam sati. Pored toga, baterija stiže sa USB-C ulazom preko kojeg može da se puni i telefon. Proizvodnja toplote je koncentrisana u onim delovima u kojima je telo najosetljivije na hladnoću – torzo, ruke, butine i stopala, te ne emituje toplotu na one delove koji se najviše znoje, poput leđa i grudi. Kada temperatura padne ispod podešene grejni delovi se automatski uključuju, a isključuju se kada sistem proceni da bi telo moglo da se pregreje. Pored toga, aplikacija registruje kada se korisnik kreće, te temperaturu prilagođava brzini kretanja.  Izvor: The Telegraph / PcPress Foto: PrintScreen

Trend koji se vidi već godinama je da su društvene mreže postale sve ozbiljniji način za informisanje. Istraživanje koje je sprovedeno u Americi pokazuje da odrasli Amerikanci prvi put do novih vesti više dolaze čitajući ih na društvenim mrežama nego u papirnim novinama. Ipak, iako je došlo do smene između pomenuta dva izvora vesti, društvene mreže i dalje zaostaju za tradicionalnim elektronskim načinom obaveštavanja kao što su TV i radio. Prošlogodišnje istraživanje pokazalo je da su društvene mreže i štampane novine bile na istom nivou i to je bio prvi pokazatelj moguće promene načina informisanja građana. To je potvrđeno ove godine, kada je utvrđeno da svaki peti odrasli Amerikanac (20%) vesti čita na društvenim mrežama, dok papirne novine još uvek kupuje samo 16% odraslih građana Amerike. Istraživanje pokazuje da papirne novine najviše kupuju građani stariji od 65 godina (39%), dok u drugim starosnim grupama on ne prelazi 18%. TV je i dalje daleko najpopularniji izvor vesti, iako se i tu poslednjih godina uviđa trend opadanja. Za njima slede web sajtovi, radio, dok su na četvrtom mestu društvene mreže. Pri tome, kada se kaže TV, ne misli se isključivo na velike televizijske mreže. Ispostavilo se da su najpopularnije lokalne TV vesti koje redovno prati 37% Amerikanaca. Kablovske vesti prati 30%, dok nacionalne TV kanale prati 25% Amerikanaca. Ako bismo gledali ukupan udeo vesti koje se prate online, dobija se vrednost od 49%, što je ista vrednost kao i kod vesti koje se prate preko TV-a. Prema starosnoj strukturi, čak 81% Amerikanaca starijih od 65 godina prati vesti preko TV-a, kao i 65% starosti između 50 i 64 godina. Istovremeno, samo 16% u starosnoj dobi od 18 do 29 godina prati isti izvor informacija. Samo 2% mladih danas čita papirne novine. Mlađe generacije potpuno su se preorijentisale na digitalne izvore jer 27% čita vesti sa sajtova sa vestima i 36% sa društvenih mreža, što je četiri puta više od generacije iznad 65 godina starosti. Vesti sa sajtova su najpopularnije u starosnoj grupi od 30 do 49 godina (42%). Izvor: TechCrunch / PC Press Foto: Pixabay