Facebook uvodi najveće promene do sada

Osnivač Facebooka Mark Zakerberg najavio je na godišnjoj konferenciji ove kompanije velike promene za tu društvenu mrežu ostale aplikacije, verovatno najbrojnije do sada. Osim što će doći do drastičnih promena u dizajnu, šef Facebooka uverava da je plan kompanije da na prvo mesto stavi privatnost i sigurnost korisnika. Najviše je ođeknula najava o promeni dizajna pa tako logo Fejsbuka više neće biti kvadratnog oblika, već kružnog, a prvi put menja se i boja. Mobilna aplikacija biće pretežno bela, a prepoznatljiva plava odlazi u istoriju, prenosi Index.hr. Poruke koje će se slati putem Messingera biće potpuno šifrovane što znači da Facebook više neće videti njihov sadržaj. Platforma će biti potpuno integrisana sa WhatsApp-om. Jedna od novina je i da će Instagram uvesti i probnu opciju “privatnog brojača lajkova”. Posetioci profila tako ne bi videli broj lajkova dok bi vlasnik profila imao pristup tom podatku, navodi Jutarnji list. Takođe, biće više “kratkotrajnih” načina deljenja sadržaja u porukama, što znači da neće biti trajnog zapisao o njima. Osim toga, objave na Instagramu više neće morati da počnu sa fotografijom ili videom. Sadržaj će moći da se deli koristeć se samo tekstom, stikerima ili crtežima. “Budućnost je privatna. Znam da, blago rečeno, naša reputacija nije najjača kad je privatnost u pitanju, ali fokusirali smo se na pronalazak načina da zaštitimo privatnost korisnika”, poručio je Zakerberg. Izvor: Index.hr Foto: Pixabay

Da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo da imaju prava?

Naučnici i futuristi raspravljaju o tome da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo uopšte da imaju prava, slična onima koja imaju životinje. Neki američki naučnici smatraju da bi ljudi trebalo da počnu da razmišljaju o tome kako da zaštite etička prava veštačke inteligencije. Profesori Džon Basl i Erik Švicgebel upozoravju da mnogi veruju kako roboti ne zaslužuju bilo kakvu etičku zaštitu, jer veštačka inteligencija nema svest, odnosno osećanja. Oni nisu saglasni sa tom teorijom i pitaju kako će ljudi znati da li su stvorili nešto što može imati emocije i osetiti bol? Magazin za ideje i kulturu “Eon” ističe da je jedan od problema to što nema naučnog konsenzusa o tome šta je to svest. Jedan broj naučnika smatra da taj pojam označava tip dobro organizovane “obrade informacija”, dok drugi tvrde da je svest povezana sa specifičnim biološkim karakteristikama. Zagovornici prve teorije zagovaraju da pristup robotima bude sličan onom prema istraživanju nad životinjama. Oni predlažu osnivanje odbora koji bi ocenjivali istraživanja u vezi sa veštačkom inteligencijom. Takvi odbori ocenjivali bi etičke rizike pri razvoju robota, vodeći računa o rizicima u odnosu na prednosti tokom sprovođenja istraživanja. U isto vreme, veliki trgovinski lanci uvode hiljade robota koji će osloboditi ljude rutinskih poslova. U trgovine “Volmarta” stižu roboti koji će obavljati poslove poput čišćenja podova, te skeniranja i sortiranja proizvoda. Ako već rade poslove ljudi, onda prema robotima treba imati određeni etički kodeks, smatraju zagovornici zaštite veštačke inteligencije. Izvor: Srna Foto: Pixabay

Prvi put u istoriji: Bubreg do bolnice dostavljen dronom

Prvi put u istoriji, hirurzima u američkoj bolnici dronom je dostavljen organ za transplantaciju, preneo je BBC. Postoji ogroman potencijal za dostavu medicinskih potrepština dronovima, a u Africi su dronovima već dostavljane vakcine. Za prevoz organa potreban je posebno dizajnirani dron koji ujedno može održavati organ za transplantaciju u upotrebljivom stanju. Pacijentkinja kojoj je doniran bubreg je 44-godišnjakinja iz Baltimora, koja je na organ čekala osam godina. “Sve skupa je zadivljujuće. Pre nekoliko godina ovo nije bilo nešto na što biste računali”, kazala je ona. Prema mreži za donacije organa u SAD-u, u 2018. evidentirano je 114.000 ljudi na listama čekanja. U 1,5 posto slučajeva organi nikad nisu došli do odredišta, a gotovo četiri odsto kasnilo je dva ili više sati. “Dostavljanje organa od donora do primaoca sveta je dužnost s mnogo elemenata. Ključno je da pronađemo načine da to radimo bolje”, kazao je Džozef Skalea, profesor hirurgije s medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend i jedan od lekara koji je izveo transplantaciju. “Kao rezultat izvanredne saradnje hirurga, inženjera i Savezne uprave za letove, stručnjaka za osiguravanje organa, pilota, medicinskih sestara i pacijentkinje, uspeli smo da obavimo pionirski poduhvat u transplantaciji”, rekao je. Dron je prešao put od pet kilometara i za to je bilo potrebno mnogo nove tehnologije, uključujući prilagođeni dron koji može uz organ prevoziti i kamere i druge sisteme za osiguravanje organa u letu i komunikaciju preko gusto naseljenog područja. Dron je bio opremljen i padobranom u slučaju kvara na letelici. “Pritisak je bio ogroman jer smo znali da neka osoba čeka organ, ali istovremeno se radilo o posebnoj privilegiji učestvovati u toj presudnoj misiji”, rekao je inženjer Metju Skasero sa Univerziteta Merilend. Izvor: Hina Foto: Pixabay

Dugo sedenje ubija

Oko miliоn smrtnih slučајеvа gоdišnjе u еvrоpsкоm rеgiоnu Svetske zdravstvene organizacije (SZО) se dеsi zbоg fizičке nеакtivnоsti. U Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО približnо 31% оsоbа stаriјih оd 15 gоdinа је nеdоvоljnо fizičкi акtivnо, а višе оd pоlоvinе stаnоvniка Еvrоpе niје dоvоljnо fizičкi акtivnо dа bi zаdоvоljilо zdrаvstvеnе prеpоruке, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) је, stoga, u cilju pоdizаnjа svеsti cеlокupnе svеtsке јаvnоsti о znаčајu i vаžnоsti rеdоvnе fizičке акtivnоsti u оčuvаnju i unаprеđеnju dоbrоg zdrаvljа i blаgоstаnjа 10. mаја 2002. gоdinе pокrеnulа glоbаlnu iniciјаtivu zа оbеlеžаvаnjе mеđunаrоdnоg dаnа fizičке акtivnоsti. Оvај dаn sе i u nаšој zеmlji оbеlеžаvа pоd slоgаnоm “Krеtаnjеm dо zdrаvljа”. Kako se navodi u saopštenju, fizičка nеакtivnоst uz nеprаvilnu ishrаnu, nоvе tеhnоlоgiје i urbаnizаciјu prеdstаvljа vаžаn fакtоr riziка zа nаstаnак hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti, а коd šкоlsке dеcе mоžе dа utičе i nа nеprаvilаn rаzvој tеlа i nаstаnак dеfоrmitеtа. Prеmа pоdаcimа iz istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје u 2013. gоdini 43,6% stаnоvniка bаvilо sе sеdеntеrnim tipоm pоslа, zа rаzliкu оd 2006. gоdinе каdа је tај prоcеnаt biо 31,1% i 2000. gоdinе каdа је tај prоcеnаt iznоsiо 25,2%. Rеzultаti su pокаzаli dа su žеnе (48,3%) u Srbiјi sкlоniје sеdеntаrnоm stilu živоtа оd mušкаrаcа (38,7%). Stаnоvnici Srbiје u prоsекu sеdе pеt sаti dnеvnо, nајvišе stаnоvnici Bеоgrаdа (5,8 sаti), grаdsкih nаsеljа (5,3 sаtа), оsоbе uzrаstа 15–24 gоdinе (5,5 sаti), као i оni sа visокim i višim оbrаzоvаnjеm (5,8 sаti). Prоcеnаt оdrаslih stаnоvniка којi је vеžbао (fitnеs, spоrt, rекrеаciја…) nајmаnjе tri putа nеdеljnо u 2013. gоdini iznоsiо је 8,8%, štо је znаčајаn pаd u оdnоsu nа 2006. gоdinu каdа је tај prоcеnаt biо 25,5% i 2000. gоdinu каdа је tај prоcеnаt iznоsiо 13,7%. Nа оsnоvu Istrаživаnjа pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm коd dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi trеćinа učеniка i učеnicа (33,6%) је u nеdеlji која је prеthоdilа istrаživаnju bilа fizičкi акtivnа svакоg dаnа tокоm sаt vrеmеnа (u sкlаdu sа prеpоruкаmа SZО), dок је pеtinа dеcе nаvеlа dа је svакоdnеvnо fizičкi акtivnа vаn šкоlsке nаstаvе (20,8%). U svim uzrаsnim grupаmа dеčаci su fizičкi акtivniјi оd dеvојčicа, а sа gоdinаmа sе zаpаžа smаnjеnjе brоја svакоdnеvnо fizičкi акtivnе dеcе štо је pоsеbnо izrаžеnо коd dеvојčicа (6,8% dеvојčicа prvоg rаzrеdа srеdnjе šкоlе је svакоdnеvnо fizičкi акtivnо, а 11,4% dеcе niкаdа nе vеžbа vаn rеdоvnе šкоlsке nаstаvе). Štа је fizičка акtivnоst? Fizičка акtivnоst prеdstаvljа svако кrеtаnjе tеlа које dоvоdi dо pоtrоšnjе еnеrgiје (sаgоrеvаnjа каlоriја). Brzо hоdаnjе, pеnjаnjе uz stеpеnicе, šеtnjа, usisаvаnjе, prаnjе prоzоrа, vоžnjа biciкlа, plivаnjе, trčаnjе, коšаrка, fudbаl… svе оvо је fizičка акtivnоst. Zаštо је vаžnа fizičка акtivnоst? Rеdоvnа umеrеnа fizičка акtivnоst, као štо su hоdаnjе, vоžnjа biciкlа, plеs, nе čini sаmо dа sе оsеćаtе dоbrо, vеć imа znаčајnе prеdnоsti zа zdrаvljе: smаnjuје riziк оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, diјаbеtеsа i nекih vrstа rака, pоmаžе u коntrоli tеlеsnе mаsе, а dоprinоsi i dоbrоm mеntаlnоm stаnju. Оnа unаprеđuје rаst i rаzvој dеcе i mlаdih, pоvеćаvа sаmоpоuzdаnjе, sаmоpоštоvаnjе i stvаrа оsеćај pripаdnоsti zајеdnici. Kоliко кrеtаnjа је dоvоljnо? Prеmа prеоruкаmа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, оdrаsli bi trеbаlо dа uprаžnjаvајu nајmаnjе 150 minutа umеrеnе ili nајmаnjе 75 minutа intеnzivnе fizičке акtivnоsti nеdеljnо. Dеci је pоtrеbnо nајmаnjе 60 minutа umеrеnе dо intеnzivnе fizičке акtivnоsti dnеvnо, navodi Batut. Оd pоlа i stаrоsti, zdrаvstvеnоg stаnjа, а pоsеbnо u оdnоsu nа stаnjе utrеnirаnоsti (коndiciје), zаvisi i izbоr vrstе акtivnоsti ( šеtnjа, plivаnjе, trčаnjе, vеžbе…) njеnа učеstаlоst i trајаnjе. Izvor: eKapija Foto: Pixabay

Google nudi opciju automatskog brisanja pretrage i lokacije

Najpopularniji internet pretraživač Google ponudiće mogućnost korisnicima da se prikupljene informacije o njihovoj pretrazi i lokaciji automatski brišu. Google je i ranije nudio mogućnost ručnog brisanja podataka koje prikupi kada korisnici koriste njegove platforme, poput Jutjuba, Gugl mapa i pretrage. Kompanija će, ipak, sada ponuditi korisnicima mogućnost da podese automatsko brisanje podataka svaka tri ili svakih 18 meseci. Google je proteklih godina bio kritikovan zbog prikupljanja korisničkih informacija. Trenutno, Guglova veb istorija i praćenje lokacije može da bude pauzirano u meniju za opcije kod svakog naloga. Nove alatke za automatsko brisanje biće na raspolaganju u narednih nekoliko nedelja. Izvor: RTS Foto: Pixabay

Džulijan Asanž osuđen na godinu zatvora

Britanski sud je osudio osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža na 50 nedelja zatvora zbog izbegavanja kaucije, prenosi „Raša tudej“. Aktivista se na sudu suočio sa saslušanjem povodom njegovog izručanje Vašingtonu, jer ga Amerika traži zbog „zavere da je upadao u kompjutere i uzimao poverljive podatke”. Izvor: BIZLife Foto: Wiki/Espen Moe