Qoobo – The Joyous Cushion

0
"Qoobo" is a fluffly pillow that responds to touch, and whose tail can move in 40 different ways. It's a signature toy from the Tokyo company Yukai Engineering and aims to cheer people up.

Svetska turistička organizacija bira najbolje startape iz održivog turizma – Slanje...

0
Svetska turistička organizacija predstavila je novi konkurs za startape koji ima za cilj da identifikuje inovatore koji bi mogli da doprinesu budućem razvoju održivog razvoja turizma. Takmičenje će ujediniti sve branše oko postizanja ciljeva održivog razvoja i staviti inovacije i održivost u centar globalnog ekonomskog oporavka. U svetlu političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju, koji se održava pod pokroviteljstvom Ekonomskog i socijalnog vijeća Ujedinjenih nacija (ECOSOC), UNWTO je pokrenuo Global Startup takmičenje SDGs. Organizovano u partnerstvu s Wakaluaom, inovacionim centrom vodeće turističke grupe Globalia, učesnici ovog konkursa će imati veliku podršku privatnog sektora, uz Advanced Leadership Foundation, Amadeus, Amazon Web Services Activate, BBVA, ClarkeModet, Far Co, Globant, Google, IE univerzitet , Mastercard, Day Mentor, Plug and Play i Telefónica kao vodećih promotora inovacija. Konkurs nije otvoren isključivo za inovatore u turističkom sektoru već se startapi svih vrsta, iz celog sveta, pozivaju na učešće pod uslovima da su: – Inovativne prirode i nude rešenja s dodatom vrednošću, – Vođeni održivošću, – Imaju potencijal internacionalnog razvoja i mogu se primeniti u korporacijama i destinacijama, – U početnom su stadijumu, – Imaju testirani pilot i poslovni plan, – Imaju potpun tim koji redovno funkcioniše. Najboljih 17 startava (1 za svaki od SDG-ova) dobiće podršku za unapređenje svog poslovanja i priliku da stvarno promene budućnost turističkih destinacija. UNWTO će predstaviti najbolje ideje svojim državama članicama, pridruženim članicama i investitorima, pružajući im jedinstvenu mogućnost networka i povezivanja. Prijave su sada otvorene i zatvaraju se 20. septembra 2020. godine, a pobednici će biti objavljeni u novembru. Više o celokupnom konkursu možete pročitati OVDE. Izvor: eKapija Foto: Pixabay

PRIZNANJE 2020: Prijavite svoje najbolje radove iz oblasti komunikacija i PR-a

0
Društvо Srbije za odnose s javnošću otvorilo je konkurs za prijavu radova za ovogodišnju 23. po redu dodelu godišnjih nagrada – PRIZNANJE 2020. koji će biti otvoren sve do 28. avgusta 2020. godine. Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju u svetu i kod nas, Društvo Srbije za odnose s javnošću želi da istakne da je najvažnije da ne prestanemo da komuniciramo i da pravilno filtriramo informacije. Pandemija je suštinski promenila način rada, komunikaciju i samu mogućnost za socijalizaciju ljudi to neminovno rađa nove načine na koje se planiraju, kreiraju i sprovode komunikacija, strategija, događaji, kampanje i projekti. Društvo Srbije za odnose s javnošću proaktivno prati globalni svet komunikacija i nastoji da ukaže na najsavremenije trendove bilo da su oni afirmativno u fokusu ili objektivno nametnuti. Želimo da skrenemo pažnju na najbolje primere iz prakse u oblasti komunikacija i pozivamo sve PR profesionalce da prijave svoje najbolje radove iz oblasti komunikacija do navedenog roka. PRIZNANJE je nagrada koja se dodeljuje na PRIJEMU za najkvalitetnije i najbolje komunikacijske aktivnosti u prethodnoj godini. Nagrađuju se istaknuti pojedinci i organizacije koji su na najbolji način osmislili i realizovali komunikacije sa određenim javnostima. Tokom godina, ova nagrada i sam događaj postali su prestižni vid profesionalne afirmacije, tako da na konkurs za dodelu PRIZNANJA, svoje aplikacije, osim pojedinaca, šalju i najuglednije organizacije, institucije, agencije. Društvo Srbije za odnose s javnošću raspisalo je konkurs za 19 različitih kategorija u oblasti komunikacija i PR-a. Godišnja nagrada Društva Srbije za odnose s javnošću je nagrada koja se dodeljuje u cilju promovisanja profesionalnih uzora u oblasti komunikacija i odnosa sa javnošću, ukazuje na istaknuta pomeranja granica u teoriji i praksi odnosa sa javnošću, a sa krajnjim ciljem dostizanja najviših standarda i razvoja ove profesije. Nagrada se dodeljuje u sledećim kategorijama, a prema Pravilniku o žiriranju i dodeli godišnjih nagrada: 1. Korporativna komunikacija za velika preduzeća Nagrada se dodeljuje za najbolji korporativni komunikacijski projekat za velika preduzeća poslovnog sektora, prema zvaničnoj kategorizaciji Agencije za privredne registre (više od 250 zaposlenih). 2. Korporativna komunikacija za mala i srednja preduzeća Nagrada se dodeljuje za najbolji korporativni komunikacijski projekat za mala i srednja preduzeća poslovnog sektora prema zvaničnoj kategorizaciji Agencije za privredne registre (manje od 250 zaposlenih). 3. Interna komunikacija Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat usmeren ka unapređivanju komunikacije zaposlenih unutar kompanije, institucije ili organizacije. 4. Brend PR Nagrada se dodeljuje za najbolje osmišljeni PR projekat koji uspešno informiše zainteresovanu javnost o brendu organizacije, proizvoda ili usluga. 5. PR komunikacija u integrisanim kampanjama Nagrada se dodeljuje za najbolji projekat integrisane komunikacije sa težnjom ka ostvarivanju projektovanih ciljeva. 6. Komunikacija društveno odgovornih projekata Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat na području društveno odgovornog poslovanja. 7. Komunikacija u neprofitnom sektoru Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat u neprofitnom sektoru. 8. Komunikacija u javnoj upravi Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat u organima i institucijama državne uprave, autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave. 9. Krizna komunikacija i upravljanje rizicima Nagrada se dodeljuje za najbolje komunikacijsko reagovanje i upravljanje kriznim situacijama ili rizicima po organizaciju, proizvod ili brend. 10. Digitalna komunikacija Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat sa pretežnom upotrebom kanala digitalne komunikacije (veb-sajtovi, društveni mediji, aplikacije, digitalna promotivna sredstva u javnom prostoru…). 11. Lokalizacija međunarodne kampanje Nagrada se dodeljuje za najbolju lokalnu implementaciju međunarodne kampanje ili projekta. 12. Niskobudžetni projekat komunikacije Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat koja je sproveden bezbudžeta ili sa minimalnim finansijskim sredstvima do 1000 evra. 13. Komunikacija za inostrano tržište Nagrada se dodeljuje za najbolji komunikacijski projekat u realizaciji lokalnih agencija ili kompanija za inostrana tržišta. 14. PR događaja Nagrada se dodeljuje za najbolje osmišljeni PR projekat događaja, koji je održan u fizičkom i/ili onlajn obliku. 15. PR agencija godine – velika Nagrada se dodeljuje velikim agencijama (sa 20 i više zaposlenih). 16. PR agencija godine – mala i srednja Nagrada se dodeljuje malim i srednjim agencijama (do 20 zaposlenih u agenciji ili njenom predstavništvu, odnosno njenom delu). 17. Nagrada „Dr Dragutin Vračar“ Nagrada se dodeljuje za najbolji akademski rad u oblasti komunikacije i odnosa s javnošću na svim nivoima visokog obrazovanja. 18. Nagrada „Srđan Đurić“ Na..

Da li je usled korone tradicionalna kupovina ugrožena?

0
Onlajn trgovina u Srbiji sve je popularnija, a u njene prednosti uverili su se mnogi, pogotovo tokom pandemije koronavirusa. Ohrabruje podatak da raste poverenje u domaće proizvođače pa je tako nešto više od 80 posto više transakcija preko interneta u prvih šest meseci ove u odnosu na isti period prošle godine. Da li je usled navedenih okolnosti tradicionalna kupovina ugrožena? Elektronske usluge i kupovina postaju sve domaninatnije, a da li će pod naletom raznovrsnih trendova i potreba-realno gledajući, nestati i klasična prodaja. “Predviđanja su da će ljudi i dalje ostati verni tradicionalnom načinu kupovine jer pruža jedinstven osećaj, pozitivan, koji sa sobom ne nosi onlajn kupovina”, rekla je Darja Kustudija – marketing menadžerka Tržnog centra. Dok u svetu pojedine modne kompanije usled zdravstvene krize zatvaraju svoje radnje, to u Srbiji nije slučaj. Tržni centri i dalje su posećeni, doduše, nešto manje nego ranije, a potrošačima se ipak savetuje direktna trgovina, barem kod izbora garderobe. “Mogu da vam kažem da smo mi podjednako zainteresovani za održavanje direktne prodaje kao i za razvoj onlajn platformi, koje su u procesu razvoja i planiramo uskoro da ih pustimo”, rekao je Radovan Aćimović – menadžer prodaje u butiku muške mode. Preporuka potrošačima je i da preko interneta kupuju kod registrovanih prodavaca, koji su dužni da dostave i obrazac za odustanak od ugovora, a ako to ne urade, potrošačima se zakonski rok za odustanak od kupovine produžava sa dve nedelje na godinu dana. “Ukoliko im trgovac nije uz robu poslao obrazac o povraćaju robe u roku 14 dana ukoliko nisu zadovoljni, a bez obrazloženja to mogu, onda potrošači imaju rok od godinu dana od stupanja u državinu te robe, od momenta kada im ta roba stigne na adresu”, rekla je Jovanka Nikolić – Asocijacija potrošača Srbije. Rizici u kupovini u nešto su manjoj meri izraženi kod proizvođača, koji su ujedno i prodavci, a ovo je upravo prilika za njih da izađu iz senke dominantnih brendova na tržištu. Trud i maštovitost u proizvodnji raznih predmeta, tehnikom apciklaže starog kartona i stripova iskazuje Nina Blažević. “Primetila sam da su se navike potrošača dosta promenile u celini. I pre ovog stanja sa pandemijom primetila sam da ljudi manje vremena troše na to da šetaju po gradu i razgledaju stvari kako je to nekada bio običaj, a sve više i više koriste internet da bi pronašli ono što ih zanima”, rekla je Nina Blažević – vlasnica umetničko-zanatske radionice. “Ovaj koncept posla započet je pre nepune dve godine uzimajući u obzir i odabir ambalaže, peciva, sirovina, sve je prilagođeno dostavi i tom načinu poslovanja tako da smo mi spremno dočekali ovu situaciju”, rekao je Vojkan Dobromirov – vlasnik restorana brze hrane. Zdravstvena kriza samo je ubrzala proces elektronske trgovine u Srbiji i očigledno je da ulazimo u vreme u kome će se menjati mnogi modeli savremenog poslovanja i interakcija između prodavaca i kupaca. Izvor: RTV Foto: Pixabay

Crno-beli svet: Šta se krije iza najnovijeg trenda na društvenim mrežama?

0
Sigurno ste ovih dana na Instagramu naleteli na crno-belu fotografiju poznanice, sa heštegom #challengeaccepted. Ovaj izazov se dopao mnogim ženama koje su odlučile da u njemu učestvuju, a nosi jednu zaista lepu poruku. “Lepe smo baš takve kakve jesmo. Pošaljite fotografiju u crno-beloj boji, uz nju napište „prihvaćen izazov“ i spomenite moje ime. Pozovite 50 žena da urade isto, privatno. Izabrala sam tebe jer si lepa, snažna i neverovatna. Volimo jedne druge”, tako glasi poruka koja se širi među ženama. Objave žena koje su prihvatile izazov stižu iz celog sveta. View this post on Instagram A post shared by Kerry Washington (@kerrywashington) on Jul 26, 2020 at 3:09pm PDT Izazov, koji funkcioniše kao što je nekada lančana pošta, nema definisano poreklo. Kako izveštava Metro UK, objavljivanje crno-belih fotografija sa frazom “Izazov prihvaćen” potiče od izazova iz 2016. za podizanje svesti o raku. Taj hešteg se ponovo pojavio u martu kada je poenta bila da ostanete povezani sa prijateljima i širite pozitivnost – tada nije bio u vezi sa feminizmom. Primetno je da je postao popularan nakon nedavnih gadnih komentarima američkog političara Teda Johua – on je ispred američkog Kapitola izvređao Aleksandriju Okasio Kortez, kongresmenku poznatu po feminističkim stavovima i borbi za radnička prava. View this post on Instagram A post shared by Eva Longoria Baston (@evalongoria) on Jul 26, 2020 at 3:28pm PDT Povod za ovaj trend je svakako manje važan, jer je bitnija zamisao koja stoji iza njega: ženska solidarnost. U patrijarhatu se žene često namerno “huškaju” jedna protiv druge, a u moderno doba pokušavamo da tu toksičnu kulturu prevaziđemo i promenimo. Ovaj izazov su prihvatile i poznate ličnosti poput Vanese Brajant, Šeron Stoun, Dženifer Aniston, Šarliz Teron, Keri Vošington, Kjare i Eve Longorije… View this post on Instagram A post shared by Zoe Saldana (@zoesaldana) on Jul 26, 2020 at 4:31pm PDT ciara’s profile picture ciara Verified • hotmelly8’s profile picture hotmelly8 God bless y’all 3dReply purplekeys’s profile picture purplekeys 2dReply jennyandevie’s profile picture jennyandevie Beautiful 2dReply yana_bug’s profile picture yana_bug Beautiful 2dReply f_o_u_z___i_y_a’s profile picture f_o_u_z___i_y_a My dream, I hope God will bless me one day … 1dReply chiefkeefsosa114b’s profile picture chiefkeefsosa114b Again again again 1dReply fantasyfemmes’s profile picture fantasyfemmes Fantasy female 1dReply sadariah’s profile picture sadariah 1dReply _dabombshell’s profile picture _dabombshell 1dReply 99fridays’s profile picture 99fridays 16hReply stepback1955’s profile picture stepback1955 Beautiful 13hReply elirdia_’s profile picture elirdia_ 11hReply JULY 18 Log in to like or comment. Instagram Search Search Log In to Instagram Log in to see photos and videos from friends and discover other accounts you’ll love. Log In Sign Up Sign Up ABOUTHELPPRESSAPIJOBSPRIVACYTERMSLOCATIONSTOP ACCOUNTSHASHTAGSLANGUAGE English © 2020 INSTAGRAM FROM FACEBOOK View this post on Instagram A post shared by Ciara (@ciara) on Jul 18, 2020 at 10:04am PDT Include caption By using this embed, you agree to Instagram’s API Terms of Use . View this post on Instagram A post shared by Sharon Stone (@sharonstone) on Jul 27, 2020 at 2:26pm PDT View this post on Instagram A post shared by Jennifer Aniston (@jenniferaniston) on Jul 27, 2020 at 7:20pm PDT View this post on Instagram A post shared by Charlize Theron (@charlizeafrica) on Jul 27, 2020 at 10:19am PDT Izvor: Nova.rs Foto: Pixabay

Garancije porekla energije – “Zelena” energija

0
U poslednje vreme učestalo se pojavljuju vesti i informacije o garancijama porekla vezane za obnovljive izvore energije, „zelenu“ energiju, emisiji CO2, itd. U mnoštvu termina i podataka ponekad je teško razaznati suštinu pa smo u našem kratkom rečniku pokušali, da opišemo ovaj mehanizam. Svi potrošači energije, a velika industrija pogotovo, troše određenu količinu energije koja podrazumeva niži ili viši stepen zagađenja. U posebno velike zagađivače spadaju i neki proizvođači električne energije, primarno termoelektrane u našem regionu. To zagađenje, koje se definiše količinom otpuštenog CO2, naziva se „CO2 otisak“ ili na našem jeziku, emisija CO2. U pitanju je tačno određena individualna količina CO2 koju neki potrošač ispušta u okruženje. S druge strane postoje proizvođači energije iz obnovljivih izvora koji, pored toga što proizvode energiju na ekološki prihvatljiv način, imaju mogućnost i pravo da izdaju garancije porekla da je količina energije koju su proizveli u nekom periodu, „zelena“, odnosno da nema efekta emisije CO2. Pomenute garancije porekla ne moraju obavezno pratiti put energije, već se njima trguje kao nezavisnim atributom, na zasebnom tržištu. To je zanimljivo potrošačima koji žele da neutrališu svoj efekat zagađivanja na način da za svoju potrošnju (izraženu u MWh) kupe određenu količinu garancija porekla te time „ozelene“ svoju aktivnost, odnosno da svedu svoju emisiju CO2 na niži nivo ili na nulu. Važno je napomenuti da se te garancije mogu koristiti samo jedanput jer, nakon „poništenja“ u korist jednog potrošača, one su kompletirale svoju „misiju“. Koji su ekonomski i društveni efekti ovog mehanizma? Očigledan efekat jeste da se na ovaj način podstiče proizvodnja energije iz obnovljivih izvora energije kroz finansiranje postojećih kapaciteta i kroz osiguravanje sredstava za dodatne ili nove investicije. Najbitniji društveni efekat je povećanje svesti o važnosti zaštite životne sredine. Što se Srbije tiče, kao i regija, spadamo u neke od najzagađenijih sredina što donosi negativne efekte po ljudsko zdravlje i ekonomiju generalno. Ukupna količina CO2 koja se ispušta na godišnjem nivou u Srbiji iznosi 70 miliona ton-ekvivalenata ugljen-diosida, što je isto „kao da svake godine izgori šuma površine Afrike“, prema rečima Vladimira Đurđevića sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. U poslednje vreme sve više kompanija pokušava da „ozeleni“ svoj pristup. Prva velika, međunarodna, kompanija koja je to učinila u Srbiji bila je JT International a.d. Senta (Japan Tobacco) koja je uz svog snabevača ENERGIU Gas and Power Srbija još 2018. godine „ozelenela“ svoju proizvodnju, u tom trenutku garancijama porekla iz Poljskih vetroelektrana. Prvi, i zasada jedini, snabdevač čiji klijenti imaju svoju potrošnju od 1. januara 2020. 100% pokrivenu garancijama porekla iz obnovljivih izvora energije je upravo ENERGIA Gas and Power Srbija. Po tome je ovaj snabdevač jedinstven u regionu. Nadajmo se da neće ostati usamljen. Ukoliko želite da saznate više o ”zelenoj” električnoj energiji posetite sajt engp.rs. Foto: Promo