YouTube zabranjuje objavljivanje opasnih šala, izazova i “podvala”

Platforma YouTube će zabraniti prikazivanje video snimaka na kojima su prikazane opasne ili emocionalno uznemirujuće šale, izazovi ili “podvale”, prenosi BBC. Ta odluka je doneta nakon što su neki izazovi i podvale rezultirali smrću ili povredama, a uprava YouTUbe-a smatra da takav tip video materijala ne bi trebao biti dostupan na tom kanalu. YouTube je mrežna usluga za razmenu videozapisa na kojoj korisnici mogu postavljati i pregledati razne video materijale. Registracija je potrebna samo za objavljivanje sadržaja, a ne za pregledanje. Prema pravilima korišćenja, zabranjeno je postavljanje pornografskog sadržaja, nasilja, sadržaja koji podržava kriminalne radnje, sadržaja s ciljem sramoćenja i reklama. Međutim, čini se da se firma ne drži strogo svojih pravila o zabrani štetnog sadržaja. U izveštaju Buzzfeeda, video snimke koji prikazuju ili aludiraju na nasilje i pornografiju još uvek se nalaze na tom kanalu, uprkos obećanju iz prošle godine da će se takav materijal ukloniti. Stoga mnogi smatraju kako će sprovođenje novih pravila o zabrani prikazivanja opasnih “podvala” biti još teže, s obzirom na to da nije sasvim jasno šta se smatra štetnim i opasnim, a šta ne. Od sada, piše na stranicama YouTube-a, neće biti dopuštena objava videozapisa na kojima se pojavljuju “šale koje mogu dovesti do ozbiljnih telesnih povreda”, što uključuje “podvale” u kojima neko misli da je u ozbiljnoj opasnosti, a zapravo se radi o šali i ne postoji stvarna pretnja. Na stranicama dodatno stoji: “Takođe ne dopuštamo podvale zbog kojih će deca biti teško emocionalno uznemirena, u tolikoj meri da će to ostaviti psihičke posledice do kraja života”. Uprava YouTube je naime blisko sarađivala s dečijim psiholozima i raspravljala o tome šta bi moglo predstavljati dugotrajno traumatično iskustvo. Rekli su da to uključuje “podvale” u kojima je detetu rečeno da su mu roditelji preminuli. Nova pravila su reakcija na šale ili “podvale” zbog kojih je došlo do povreda ili čak i smrtnih slučajeva. Izvor: Seebiz/BIZlife Foto: Pixabay

Prijava sezonskih radnika od sada i online

Ministarstvo poljoprivrede je u saradnji sa NALED predstavilo elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi, odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs, koji će obezbediti radnicima da imaju sva prava. Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili na mesec dana. Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje slučaju povrede na radu. Mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku u proseku iznose 6.000 dinara (300 dinara po danu), dok su pre bili 10.200 dinara. Poslodavac može da angažuje jednog radnika najviše 120 dana u kalendarskoj godini. Poslodavcima se smatraju pravna lica, preduzetnici, kao i fizička lica odnosno poljoprivrednici. Poslodavci i radnici zaključuju usmeni ugovor koji stupa na snagu momentom prijave preko onlajn portala. Portal je predstavljen u prisustvu premijerke Ane Brnabić na konferenciji u okviru projekta “Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika u poljoprivredi”, a prisustvovali su i ministar poljprivrede Branislav Nedimović i ministar za rad i zapošljavanje Zoran Đorđević. Nedimović je rekao da je prošle godine bilo angažovano zakonski svega 3.585 ljudi u poljoprivredi, iako znamo da imamo bar 350.000 poljprivrednih gazdinstava koja se svakodnevno bave poljoprivredom. “Imali smo nezadovoljne berače u poljprivredi, nisu imali nikakva prava, osim prava na naknadu, ali da se nešto desi neka povreda sve je u crnoj zoni, a u poljprivredi se povrede dešavaju skoro svaki dan”, rekao je Nedimović. Ministar Đorđević je rekao da je to što je urađeno plod i rezultat cele vlade koja Želi da se izbori ptoiv sive ekonomije. Ističe da će sada mobilnim telefonom moći da se prijave sezonski radnici. Na pitanje novinara kako će naterati poslodavce da prijavljuju radnike po novom sistemu, Đorđević je rekao da je glavni cilj da se podigne svest sezonskih radnika, da oni sami budu najbolji kontrolori, kao i da sami prijavljuju slučajeve neprijavljivanja. Premijerka Ana Brnabić ocenila je da će prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi preko onlajn platforme da im omogući sva prava, ali i da obezbedi u narednih pet godina dodatni prihod za budžet od 15 miliona evra. Izrazila je očekivanje da će od februara prijava sezonskih radnika u poljoprivredi moći da se obavi i putem mobilnog telefona. Istakla je da bi do kraja 2019. godine taj način prijave trebalo da se proširi i na radnike u sektoru građevine i turizma. Izvor: RTS, Tanjug Foto: Pixabay

Ova država ima najveći potencijal za rast broja milionera

Svetske ekonomske sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Japana možda imaju najveći udeo svetskog bogatstva, ali kada se govori o nastanku novih milionera, prilike za to se događaju u nekim potpuno neočekivanim područjima. To su rezultati novog istraživanja kompanije za istraživanje bogatstva “Wealth-X”, koje je utvrdilo da se zemlje sa največim rastom broja bogatih biznisa nalaze u Africi, Aziji i Evropi. Ta najnovija studija predviđa rast globalnog bogatstva u narednih pet godina. Studija je tako pokazala da je severnoafrička zemlja Nigerija na samom vrhu i na putu da ostvari rast broja imućnih osoba po godišnjoj stopi od čak 16,3 odsto do 2023. godine. Slede je Egipat sa procenjenim rastom od 12,5 odsto i Bangladeš sa 11,4 odsto procenjenog rasta bogataša. Studija je ukazala na trend da manje razvijene zemlje, sa manjom količinom bogatstva beleže veći relativni rast. Pojedinačni razlozi za rast broja milionera bitno se razlikuju među zemljama. Zemlje bogate sirovinama poput Nigerije i Egipta, većinu novog akumuliranog bogatstva mogu da pripišu izvozu energije, navela je kompanija Wealth-X u ranije objavljenom izveštaju. Bangladeš sa druge strane svoj uspeh može da pripiše brzoj urbanizaciji i povećanim infrastrukturnim ulaganjima. Vijetnam, Indija, Filipini i Kenija su zemlje koje su takođe osetile pozitivne efekte većih strukturnih ulaganja, a Ukrajina i Poljska mogu većinu rasta u novije vreme pripisati skoku u tehnološkim sektorima. Kina, rasadnik novog bogatstva, nastavlja da ima koristi od sveobuhvatnih vladinih programa. Tom azijskom divu predviđa se da će u idućih pet godina biti matična zemlja za 32 od 40 najimućnijih gradova u svetu. Izvor: BIZLife/Seebiz Foto: Pixabay

Sberbank Srbija i Telekom Srbija potpisali memorandum o saradnji

Povodom posete predsednika Ruske Federacije gospodina Vladimira Putina, Sberbank Srbija i Telekom Srbija potpisali su i memorandum o saradnji. Ovaj memorandum iniciran je zaključenim ugovorom koje su ove dve kompanije sklopile tokom decembra 2018. godine. Naime, Sberbank Srbija jedna je od banaka koja je učestvovala u kreditiranju kompanije Telekom. Sberbank Grupa u ovom kreditu učestvovala je sa 77 miliona evra, od čega je Sberbank Srbija učestvovala sa 25 miliona evra. Ova kreditna investicija deo je šire akcije “Milion+” koju Telekom Srbija sprovodi u cilju dostizanja preko million korisnika svojih multimedijalnih usluga i interneta. “Sberbank Srbija, u okviru svog poslovanja, teži da bude prepoznata kao banka koja podržava projekte koje su od strateškog značaja za građane Srbije. Deo naše poslovne strategije je finansiranje rasta snažnih, regionalnih kompanija poput Telekoma. Izuzetno smo ponosni što imamo priliku da i na ovaj način, ozvaničimo našu saradnju i da pružimo podršku Telekomu u ostvarivanju svog cilja.” – istakla je Marijana Vasilescu, predsednik Izvršnog odbora Sberbank Srbija prilikom potpisivanja memoranduma. „Polazeći od odlične saradnje Sberbank Srbija i Telekom Srbija Grupe u poslednjih nekoliko godina naša dva privredna društva potpisivanjem ovog memoranduma žele da podignu svoju saradnju na još viši nivo. Memorandum predviđa da kroz razmenu informacija, identifikovanje investicionih projekata i prilika i organizovanje ekspertskih sastanaka Sberbank i Telekom Srbija ostvare cilj unapređenja investicija sa krajnjim namerama ostvarivanja poslovnih interesa za oba privredna društva ali i ekonomija Rusije i Srbije u celini. Mi se u Telekom Srbija itekako radujemo produbljivanju i proširenju naše dosadašnje saradnje.“ – izjavio je Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekom Srbija povodom potpisivanja memoranduma. Sberbank Srbija jedinstven je partner u građenju mostova između kompanija u Srbiji, Rusiji i Zajednici nezavisnih država sa sveobuhvatnim portfolijom bankarskih usluga. Telekom Srbija vodeći je provajder telekomunikacionih usluga u jugoistočnoj Evropi, sa podružnicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Kompanija je neprikosnoveni lider tržišta telekomunikacija u Srbiji sa 1,05 milijardi evra konsolidovanog prihoda i 125 miliona evra neto profita. Na nivou čitave grupe Telekomu Srbija opslužuje oko 10 miliona korisnika različitih usluga (mobilna, fiksna, internet i multimedija). Republika Srbija poseduje 58% udela u društvu, 20% predstavljaju sopstvene akcije, dok oko 15% pripada građanima Srbije, a 7% zaposlenima i bivšim zaposlenima. Foto: Promo

Facebook najavio novi sistem za proveravanje činjenica

Facebook je najavio sistem za proveravanje činjenica koje se dele na ovoj platformi, te ga već predstavio u Velikoj Britaniji. Osnovni cilj nove funkcije je da se stane na put web-stranicama koje dele lažne vesti kojih je sve više. Sistem će funkcionisati u saradnji sa Full Fact organizacijom za proveravanje činjenica, koja će proveravati postove koji su prethodno prijavljeni od strane korisnika, te utvrđivati njihovu tačnost u skladu sa bazom podataka koju poseduje. Popularna društvena mreža se već neko vreme bori protiv dezinformacija, kojih je sve više, te potiču od različitih web-sajtova, ali i običnih korisnika koji izmišljaju priče, te ih dele kao istinu. Full Fact planira da se na prvom mestu pozabavi sa lažnim činjenicama koje nanose najviše štete, poput neistinitih medicinskih svedočenja i preporuka, lažnih vesti koje su u vezi sa terorističkim napadima, te informacija koje se tiču političkih izbora. Broj lažnih vesti obično poraste u vreme predsedničkih izbora u nekoj zemlji, a odluka o novom sistemu je usledila nakon istraživanja na osnovu kojeg je utvrđeno da stariji internet korisnici lakše dele lažne vesti od mlađih, što ukazuje na to da generacije koje nisu odrastale uz internet teže razdvajaju laž od istine kada su u pitanju informacije koje se dele preko različitih online platformi. Izvor: The Telegraph / PC Press Foto: Pixabay

Zavisnost od društvenih mreža ima slične osobine kao alkoholizam

Poslednja istraživanja ukazuju na to da oni koji postanu zavisni od društvenih mreža često donose pogrešne odluke, slično kao oni koji su zavisni od alkohola ili opojnih supstanci. Istraživanje sprovedeno na Državnom univerzitetu u Michiganu pokazalo je da oni koji preterano koriste platforme kao što su Facebook i Twitter o svom životu odlučuju slično kao da su pod uticajem alkohola ili opijata, a naučnici su istakli da socijalne platforme koristi jedna trećina čovečanstva, što problem čini poprilično ozbiljnim. Učesnici eksperimenta su u prvom delu ispitivanja popunjavali anketu čiji je cilj bio da utvrdi u kojem su stepenu zavisni od društvenih mreža, te koliko ove utiču na način na koji obavljaju posao, te školske aktivnosti. Nakon toga je usledio drugi deo eksperimenta – Iowa Gambling Task – koji psiholozi koriste kako bi utvrdili koliko neka navika utiče na proces donošenja odluka. Tokom ispitivanja je utvrđeno da su najgore rezultate postigli oni koji najviše koriste društvene mreže, slično kao oni koji su zavisni od opojnih supstanci. Čitav život se zasniva na procesu donošenja odluka, a utvrđeno je da oni koji zloupotrebljavaju alkohol ili opojne supstance ne uče iz grešaka, te nastavljaju da se ponašaju po negativnom obrascu. Nakon ovog ispitivanja došlo se do zaključka da slično važi i za one koji previše vremena provode na društvenim mrežama, te se ističe da, iako socijalne platforme donose mnoge prednosti, ipak imaju i tamnu stranu, te mogu negativno da utiču na pojedinca koji ih ne koristi pravilno. Izvor: The Telegraph / PC Press Foto: Pixabay