Amazon slavi 25. rođendan

Istorija najveće internet trgovine počela je pre 25 godina u jednoj garaži u Sijetlu. Danas su deonice Amazona tražena roba, a osnivač Džef Bezos najbogatiji čovek na svetu. Ali, čuju se i brojne kritike. Bezos je već u svojoj 30. godini ostvario zavidnu karijeru u berzovnom svetu na Volstritu, ali to mu očito nije bilo dovoljno. Njega je fascinirao Internet. Zajedno sa svojom tadašnjom suprugom Mekenzi doneo je sudbonosnu odluku i svoju kancelariju u neboderu u Njujorku zamenio garažom u Sijetlu. Tu je počela priča o Amazonu, najvećoj internet trgovinskoj platformi na svetu. “Naša vizija je da postanemo kompanija koja je maksimalno usmerena na kupca, u kojoj ljudi mogu naći sve što žele da kupe na Internetu”, glasi Bezosovo geslo. Na početku je bio još vrlo daleko od ostvarenja te vizije. Džef i Mekenzi osnovali su 5. jula 1994. internet knjižaru. Ona se najprije zvala Cadabra, ali je ubrzo dobila novo ime: Amazon. Ono što je počelo s knjigama, idućih godina se razvilo u najveću internet robnu kuću na svetu. Danas je Amazon još više od toga – poseduje čak i vlastiti lanac supermarketa u SAD-u, javlja Dojče Vele. Ali Bezos želi još više: na primer, da konkurira Netflixu, vodećem pružatelju internet streaming usluga, ali i da etablira vlastitu logistiku za dostavu paketa. Niko ne zna što će biti Bezosov idući korak i u kojoj branši. Amazon je početkom juna predstavio dostavu pomoću dronova, koji bi već za nekoliko meseci trebalo da isporuče prve pakete. Zbog hroničnih gubitaka, koji su bili i posledica stalnih novih ulaganja, deonice ovog naglo ekspandirajućeg koncerna dugo vremena nisu bile tražene na berzi. Ali, otkad Bezos pouzdano ostvaruje dobit, postao je ljubimac Volstrita. U prvom tromesečju ove godine poslovi su išli odlično: zahvaljujući uhodanoj internet trgovini i rastu ponude cloud servisa, čista dobit je u poređenju sa istim razdobljem prošle godine porasla za 125 posto na 3,6 milijardi dolara. Toliko mnogo Amazon nije nikada ranije uspeo da zaradi u jednom kvartalu. Prošle godine u septembru Amazon je, kao drugi koncern nakon Applea, uspio da privremeno dostigne vrednost na berzi od bilion dolara. Za osnivača Bezosa se i lično dobro isplati navala ulagača na njegov koncern, budući da je i dalje najveći deoničar. Zato već godinama ovaj 55-godišnjak dominira listama najbogatijih ljudi na svetu. Ali, izvan berze, Amazon nema samo simpatizere. Koncern se uvek iznova nalazi na meti kritika zbog navodnih loših uslova rada, a mnogi tvrde i da svojim niskim cenama uništava male trgovce. Ali Amazonov najveći neprijatelj živi u Beloj kući. Američki predsednik Donald Tramp stalno kritikuje ovaj koncern, navodno zbog njegove krivice za finansijske probleme američke pošte. No, glavni razlog je verovatno Trampov sukob s uglednim listom Vašington Post, koji često o njemu kritički izveštava. Te novine su u privatnom vlasništvu Džefa Bezosa, piše Dojče Vele. Izvor: Fena, Dojče vele Foto: Pixabay

Google Play Store pun opasnih aplikacija

Izgleda da se ne možete tek tako pouzdati da su aplikacije u Google Play Store-u bezbedne. Zapravo, istraživanje koje je sprovođeno tokom čak dve godine je to eksplicitno pokazalo. Univerzitet u Sidneju je pronašao čak 2040 škodljivih i zlonamernih aplikacija na popularnom servisu za Android platformu. Istraživanje je analiziralo milion aplikacija na Google Play prodavnici. Pronađen je veliki broj lažnih aplikacija, aplikacija koje su tražile pristup velikom broju privatnih podataka o korisnicima, a zanimljivo je da u ovakve aplikacije spadaju i neke popularne igre, među kojima su Hill Climb Racing ili Temple Run. Kako bi uspešno analizirali toliki broj aplikacija, istraživači su koristili metode mašinskog učenja. Algoritmi su tako pronašli čak 49.608 potencijalnih pretnji. Potom su pomoću VirusTotal softvera 7246 aplikacija okarakterisane kao maliciozne, dok je od njih je 2040 aplikacija okarakterisano kao lažno ili visoko rizično. Zanimljivo je i da je sam Google promptno reagovao, i ekspresno uklonio aplikacije koje su u ovom istraživanje označene kao opasne. Takođe, povećan je broj odbijenih aplikacija. Suspenzija aplikacija je porasla na 66%, dok je broj odbijenih aplikacija, odnosno onih kojima nije ni dozvoljeno ni da se pojave na Google Play servisu, porastao za 55%. Izvor: GSMArena/PcPress Foto: Pixabay

Ova greška je Bila Gejtsa koštala 400 milijardi dolara

Nekadašnji šef Majkrosofta Bil Gejts otvorio je dušu tokom intervjua za Village Global i naveo zbog čega se najviše kaje kada je reč o upravljanju tom kompanijom. A to je – bezuspešni pokušaj da Windows Mobile postane ono što je danas Android. Iako se ova greška mahom pripisuje Stivu Balmeru, koji je bio izvršni direktor kompanije u periodu od 2000. do 2014. godine, Gejts sebi prebacuje manjkavost u delegiranju. Kao dominantna softverska sila na desktop mašinama, ambicija za istovetnim uspehom i na mobilnim uređajima bila je sasvim opravdana. Kako se pokazalo, tajming i tržišni radar Majkrosoftu nisu išli na ruku. Guglov operativni sistem zavrteo se 2008, godinu dana nakon prvog ajfona. Windows Mobile je tada još uvek bio fokusiran na tastaturu i olovku. I dok je 2010. kompanija pred konkurenciju isterala svoj Windows Phone 7, već je bilo kasno. Samo jedan operativni sistem mogao je da postane standardizovana alternativa iOS-u. Dugogodišnje batrganje će i zvanično biti okončano krajem ove godine, kada kompanija ukida podršku za Windows 10 Mobile, piše Svet kompjutera. Kompanija je preživela, ali ostade bez nekih 400 milijardi dolara, koliko je Gejts procenio da je zao čas odneo. Izvor: Svet kompjutera Foto: Printscreen/YouTube

Roboti će do 2030. godine zameniti 20 miliona radnih mesta

Roboti bi mogli da zamene 20 miliona radnih mesta u industriji u svetu do 2030. godine čime bi se pogoršale društvene i geografske nejednakosti, ali bi to pozitivno uticalo na ekonomski rast. Britanska kancelarija Oksford ekonomiks (Oxford Economics) saopštio je da će najviše biti pogođena radna mesta s najmanjim kvalifikacijama i to na nejednak način po zemljama ili unutar samih zemalja. Roboti su već zauzeli nekoliko miliona radnih mesta od ljudi u industriji, a taj trend napreduje u drugim oblastima zahvaljujući modernoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji, navela je britanska kancelarija u svom izveštaju u kojem se razmatra i ekonomski aspekt upotrebe robota. Mnogi analitičari smatraju da je automatizacija u uopštenom smislu više doprinela stvaranju nego ukidanju radnih mesta, ali se stvorio veći jaz između radnih mesta sa višim i nižim kvalifikacijama, tako da su brojni radnici ostali bez posla. Robotizacija će uticati na povećanje produktivnosti i na privredni rast, smatraju stručnjaci procenjujući da bi svetska ekonomija mogla da ima profit do 5.000 milijardi dolara do 2030. godine. Stručnjaci takođe ukazuju da će najviše biti pogođena radna mesta sa ponavljajućim radnjama kao i radna mesta u centrima za logistiku. Radna mesta koja zahtevaju “saosećanje, kreativnost i racionalnu inteligenciju” ostaće u rukama ljudi još decenijama, navodi se u izveštaju i dodaje da će roboti ipak biti prisutniji u trgovini, zdravstvu, ugostiteljstvu, saobraćaju i poljoprivredi. Izvor: Beta/AFP Foto: Pixabay

Pokrenuta kolektivna tužba protiv Gugla

Vodeće francusko udruženje za zaštitu prava potrošača pokrenulo je kolektivnu tužbu protiv američkog tehnološkog giganta Gugla. U podnetoj tužbi, udruženje “UFC Que Choisir” traži odštetu od po 1.000 evra za svakog od 200 Guglovih korisnika za koje je do sada utvrđeno da su pogođeni zbog Guglovog korišćenja njihovih ličnih podataka. To je jedan od prvih slučajeva pokretanja sudskog postupka protiv tehnoloških giganata u vezi sa primenom novih pravila EU, poznatih kao Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti ili GDPR, prenosi agencija AP. Cilj tužbe je, kako je saopšteno, da se “okonča podmukla praksa eksploatacije ličnih podataka korisnika, naročito onih koji koriste uređaje sa operativnim sistemom Android sa Guglovim nalogom”, prenosi “Dejli mejl”. U Guglu nisu želeli da daju komentar. Izvor: Tanjug Foto: Pixabay

Direktor Instagrama: Ne špijuniramo privatne razgovore korisnika

Instagram – aplikacija za deljenje fotografija, ne špijunira privatne razgovore svojih korisnika da bi im kasnije slala ciljane reklame, izjavio je direktor te aplikacije Adam Moseri u intervjuu za američku televizijsku mrežu CBS. “Ne gledamo vaše poruke, ne slušamo vaše razgovore. Bilo bi izuzetno problematično da to radimo. Međutim, svestan sam da će vam biti teško da mi poverujete”, rekao je Moseri. Direktor Instagrama, filijale Fejsbuka, odgovorio je na to pitanje novinara pošto su se korisnicima pojavile reklame za određene proizvode koji su pomenuti u njihovim ranijim privatnim razgovorima. Pitanje poverljivosti podataka korisnika društvenih mreža jedno je od najosetljivijih s kojima se suočava Fejsbuk posle skandala 2018. godine s curenjem podataka koje je preuzela firma “Kembridž analitika”. Moseri je skrenuo pažnju i na tehnologiju za pravljenje nameštenih, veoma realističnih video snimke na kojima se nekim poznatim ličnostima mogu staviti u usta izjave koje one nisu nikad dale. On je tu vrstu video snimaka nazvao kao “duboko lažne” (deepfake). Predsednica Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi se krajem maja naljutila na Fejsbuk pošto je ta društvena mreža odbila da povuče namešteni, “duboko lažni” video snimak na kojem izgleda da ona govori kao da je pijana. Moseri je rekao da još ne postoji “politika” protiv takvih video snimaka i dodao da Instagram pokušava da nađe ravnotežu izmedju bezbednosti i slobode izražavanja, što nije uvek lako. Izvor: Beta Foto: Pixabay