Ove tajne ne smete da kažete kolegama na poslu

Današnje društvo, usmereno ka zaradi i potrošnji, primorano je da veliki deo svog dana provede na poslu. Hteli mi to ili ne, kolege nam postaju bliskiji od sopstvene porodice. Vremenom se često gubi ta granica u kojoj u mislima razdvajamo kolege od porodice i prijatelja, pa često znamo da sa njima podelimo i neke sasvim lične stvari. Koliko god bliski bili sa nekolicinom svojih kolega, veoma je bitno da ove stvari nikad ne podelite sa njima. Jednostavno, neke stvari ne smeju da izađu iz kruga porodice. 1. Koliko ste mrzeli svoj bivši posao Čak i ako ste imali stvarno loše iskustvo sa predhodnim poslom ili nadređenim, veoma je bitno da o tome ne pričate na novom poslu, jer se može učiniti da se žalite ili da krivicu prebacujete na druge. 2. Političke stavove Politika nije tema za vaše radno okruženje (osim ako vam to nije posao). Iznenadićete se koliko ljudi imaju različite političke stavove i upravo oni mogu da dovedu do konfliktnih situacija na poslu. Stoga, neka vaš politički stav ostane privatna tema o kojoj možete raspravljati van radnog vremena. 3. Kako napreduje potraga za novim poslom Ukoliko tražite novi posao neka to ostane samo vaša stvar. Ukoliko pričate kolegama da ste nezadovoljni sa sadašnjim poslom možete da unesete samo nemire u kolektiv. U jednu ruku tako pokazujete i nepoštovanje prema firmi i sadašnjem poslodavcu. Sve dok ne nađete nešto bolje, ćutite kao “zaliveni”. 4. Zdravstvenim problemima Niko ne želi da sluša o tome kako ste išli na čišćenje zubnog kanala i kako je to bolelo. Još manje je interesantna priča o vašem ginekološkom pregledu. Zdravstveni problemi su samo vaši i ukoliko ne utiču na posao neka ostanu vaša tajna. 5. Ogovaranje drugih kolega ili nadređenih Mnogo je bolje kajati se što nešto niste rekli nego što ste rekli. Ako vas nadređeni iznervira, ne reagujte na prvu loptu i ne žalite se okolo na njega/nju. Postoje razne veze unutar kolektiva, zato uvek vodite računa kome šta govorite i o kome pričate. Za svaki slučaj, loše stvari o drugim kolegama ne pričajte nikome. 6. Kritika prema politici firme Ako vam se ne dopada neka poslovna strategija vaše firme ili put kojim ide, porazgovarajte o tome sa nadređenim (samo ako imate sve potrebne argumente). Ako niste u situaciji da utičete na situaciju, jednostavno promenite firmu. Izvor: Stil, Kurir Foto: Pixabay

Svaki proizvod koji plasirate mora “proći” ovaj test od 5 pitanja

Pre nekoliko godina, Greg Mara, nekadašnji menadžer proizvoda u Fejsbuku, opisivao je paradoks njuz fida (News Feed) – beskrajan strim priča, fotografija i šerova koji ne možemo zaobići. News Feed je uporedio sa beskrajnim redom krofni, slatkiša koji nemaju nikakvu nutritivnu vrednost, ali im ljudi ne mogu uopšte odoleti. Ono što važi za hranu, važi i za tehnologiju koju koristimo, kola koja vozimo čak i onlajn igrice koje igramo. Naravno, oni čine naš život lakšim, pružajući nam trenutak čistog užitka. Ali na duže staze nas ne čine suštinski srećnim i sigurno ne brinu o našem zdravlju. I? Kakve sve ovo veze ima sa preduzetništvom? Ima dosta. Odgovornost svakog preduzetnika je da promisli o uticaju koji njegovi proizvodi i usluge imaju na društvo. Postavlja se osnovno i vrlo teško pitanje: Da li je uticaj mog proizvoda i moje kompanije pozitivan, što se zdravlja tiče, ili negativan? Ovo je tzv. “krofna” test od 5 pitanja koju bi vaš proizvod i kompanija trebali da „prođu“: 1. Da li smanjuje vreme koje ljudi provode sami? 2. Da li pomaže ljudima da se više kreću? 3. Da li je dobro za vas i vašu porodicu/prijatelje/zajednicu? 4. Da li su ljudi srećni nakon upotrebe vašeg proizvoda/usluge? 5. Da li ljudi imaju sve više i više benefita od toga? Svrha ovog testa nije obeshrabrenje preduzetnika da kreiraju nešto što ljudi žele. Cilj je da promisle i izazovu sebe da razmišljaju u pravcu posledica na kraće ili duže staze. Naravno, očekivati da vaša kompanija učini svet boljim mestom jeste kliše. Ali to ne treba da vas spreči da razmišljate o tome kako vaša kompanija sve može doprineti ljudima, sredini, zdravlju. Bakminster Fuler, jedan od brilijantnih pronalazača 20. veka, je često govorio o promenama i izazovima menjanja sveta. Rekao je: „Ne pokušavajte da menjate ljude, ne govorite im da se ponašaju drugačije i nemojte očekivati od njih da se uklope. Bolje menjajte okruženje“. Zato se zapitajte: Da li menjate svet ili jednostavno pravite krofne? Izvor: BIZLife, Inc. Foto: Pixabay

Mobilne telefone koristimo više za fotografisanje nego za pozivanje

Istraživanje kompanije LG pratilo je navike korisnika mobilnih telefona u SAD i Južnoj Koreji, a korisnici su odgovarali na pitanja koje vrste sadržaja dele putem telefona, šta im smeta i koja su njihova očekivanja od kamere na mobilnom telefonu. Čak 87% ispitanika izjavilo je da najmanje jednom nedeljno mobilnim telefonom fotografišu, dok je 82% reklo da toliko često koriste funkciju pozivanja. Dodatno, rezultati istraživanja pokazuju da je upotreba kamere češća od korišćenja telefona za posetu društvenim mrežama (80% ispitanika). Skoro 50% želi da napravi profesionalne fotografije na svojim pametnim telefonima. Prema studiji, žene dvostruko više nego muškarci uzimaju u obzir kvalitet kamere prilikom izbora pametnih telefona. Čak 61% ljudi u komunikaciji radije bira da pošalje fotografiju umesto tekstualne poruke. Fotografije dece i selfiji su najpopularniji u SAD, dok Koreanci više dele slike hrane i putovanja koje postavljaju na društvene mreže. Fotografisanje i brzo deljenje je trend na koji su proizvođači takođe odgovorili pa telefoni sa funkcijom deljenja ekrana (odnosa 2:1), omogućavaju korisniku da fotografiju snimljenu u gornjem delu ekrana odmah prosledi koristeći donju polovinu ekrana. Snimanje video zapisa na telefonu takođe postaje popularno, 74% ispitanika je odabralo snimanje video zapisa kada fotografije nisu dovoljne da prikažu atmosferu, a 68% izabere ovu metodu na zanimljivim mestima i kod prelepih pejzaža. Polovina ispitanika je naglasila da za deljenje na društvenim mrežama traže savršenu fotografiju, dok se njih 56% žalilo što nisu u stanju da fotografišu predmet i pozadinu u jednoj slici – ili subjekt postaje pikseliran kada je uvećan, ili nema dovoljno prostora za pozadinu. Telefoni koji nam omogućavaju da snimimo realnu fotografiju iz različitih uglova nude rešenje za ovaj problem, te je 83% ispitanika izjavilo da bi bili srećni ako bi imali telefon koji može da fotografiše iz različitih uglova. Prema istraživanju, tri najnepovoljnije situacije kod fotografija na mobilnom telefonu su zamućene slike, pikseli koji se vide pri zumiranju i činjenica da većina telefonskih kamera ne može da ovekoveči pravu lepotu pejzaža. Dodatno, 54% ispitanika se osećalo loše zbog nedostatka veštine fotografisanja mobilnim telefonom, a 63% je nezadovoljno kompozicijom ili prikazom boja. Jedna trećina žena u dvadesetim i tridesetim godinama ima problem da „uhvati“ dobar kadar svojih kućnih ljubimaca dok se pomeraju, dok je 74% žena nezadovoljno fotografijama snimljenim u izazovnim svetlosnim uslovima. Izvor: PC Press Foto: Pixabay

Ključni poslovni trendovi u oblasti sajber bezbednosti za 2019. godinu

Bilo da govorimo o velikim korporacijama, malim ili srednjim preduzećima ili B2B segmentu, pretnje s kojima se kompanije suočavaju konstantno su prisutne. Sajbernapadi postaju sve kompleksniji u smislu finansijskog, reputacijskog i pravnog uticaja na pogođene organizacije. Digitalna transformacija u punom je jeku, a prosečan trošak koji bezbednosni proboji izazivaju u stalnom je porastu, pa će kompanijama biti potreban sveobuhvatan pristup u borbi protiv naprednih pretnji. Mala i srednja preduzeća sve češće se odlučuju na uvođenje cloud okruženja i biće im potrebna rešenja dizajnirana za cloud sisteme i usluge koja obezbeđuju zaštitu bez režijskih troškova, složenosti i dodatne administracije. Potrošačima će privatnost biti sve važnija i zahtevaće proizvode i tehnologije koji pružaju više od antivirusne zaštite, kao što su adaptivni pristup za upravljanje lozinkama (password manager), roditeljska kontrola (parental control), zaštita digitalnih naloga i druge specifične bezbednosne potrebe. Kaspersky Lab predstavlja ključne poslovne trendove u oblasti sajberbezbednosti za 2019. godinu, istražujući neke od najvažnijih trendova u vezi sa alatima, tehnikama i procesima koje će akteri pretnji najverovatnije koristiti protiv vladinih organizacija, preduzeća, kritičnih infrastruktura, društva u celini, a uzimajući u obzir značaj za organizacije, bezbednosnu zajednicu i međunarodno sajberokruženje. Ovo su neki od trendova koje preduzeća mogu očekivati u novoj godini. Potražnja za bezbednosnim uslugama i rešenjima u oblasti kriptovaluta biće u porastu Sajberkriminalci i prevaranti pokazuju interesovanje za napade na nove i tehnologije u razvoju, pa tako ni kriptovalute nisu izuzetak. „Prema analizama kompanije Kaspersky Lab, kriminalci su zaradili 10 miliona dolara na platformi Ethereum samo uz pomoć trikova socijalnog inženjeringa u prethodnoj godini. Za odgovorne aktere na tržištu kriptovaluta, sajberbezbednost neće postati samo način za zaštitu poslovanja i korisnika već će biti i snažan način diferencijacije u industriji koja vrvi od lažnih projekata i šema. U kompaniji Kaspersky Lab radimo na snabdevanju industrije različitim servisima i rešenjima i uveliko radimo na nekoliko velikih projekata. Najskoriji slučaj na kojem smo radili bio je sajberbezbednosna revizija sofvera za trgovinu kriptovalutama pod nazivom Merkeleon”, izjavio je Aleksandar Mojsejev (Alexander Moiseev), direktor poslovanja u kompaniji Kaspersky Lab. Preduzeća, pogotovo mala i srednja, sve češće će se odlučivati za bezbednosne usluge kojima se upravlja spolja Sajbernapadi beleže rast u broju i složenosti, a novi propisi i trendovi u digitalnoj transformaciji primoravaju preduzeća na investiranje u sajberbezbednost. Prema globalnom istraživanju kompanije Kaspersky Lab u čijem fokusu su bili direktori za bezbednost informacija (CISO – Chief Information Security Officer), 56 odsto njih očekuje da će njihovi budžeti za IT bezbednost rasti u narednim godinama. Međutim, organizacije, posebno mala i srednja preduzeća, nemaju dovoljno stručnih lica (62 odsto CISO-a to i priznaju) i imaju poteškoće da svoje IT osoblje motivišu i obučavaju. Osim toga, oni bi želeli jasan dogovoren nivo usluga (SLA – Service-Level Agreement), a takođe bi radije premeštali svoje troškove IT bezbednosti s kapitalnih ulaganja na operativna ulaganja, što je jednostavnije za poslovanje. Ovo će sve dovesti do dalje potražnje za upravljačkim službama bezbednosti. Prema izveštaju kompanije Gartner, tržište upravljanja bezbednosnim uslugama (MSS – Managed Security Service) već je poraslo za 9,5 odsto u 2017. godini i dostiglo je 10,3 milijarde dolara prihoda. Usluge (uključujući i upravljanje) predstavljaće najmanje 50 odsto isporuke sigurnosnih softvera do 2020. godine. Upravljanje reputacionim rizicima nakon proboja postaće sve važnije za preduzeća Samo u prošloj godini bili smo svedoci nekoliko slučajeva u kojima su masovni proboji ostavili još veći trag nego inače zbog načina na koji se postupalo prema tim incidentima, naročito kada je reč o komunikaciji. Primeri kompanija Equifax i Uber su najsvežiji. „Naše globalno istraživanje sprovedeno među direktorima za bezbednost informacija pokazalo je da lideri u oblasti IT bezbednosti sada smatraju da je reputaciona šteta od proboja najveća: opasnija i od direktnog finansijskog uticaja. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom na to da reputacioni gubici mogu na kraju dovesti do još većih finansijskih gubitaka, a ne samo ukradenog novca ili vrednosti izgubljenih podataka. Sve češće usmeravanje pažnje ka reputacionom aspektu proboja nastaviće se i dovešće do porasta potražnje za stručnjacima koji će znati kako da upravljaju procesom komunikacije nakon proboja”, rekao je Aleksandar Mojsejev. Zaštita privatnosti postaće pokretač promena na tržištu Nedavni medijski izveštaji koji ukazuju na brigu za privatnost podataka poverenih kompanijama kao što su Facebook, Google i druge tehnološke kompanije koje imaju pristup privat..

#Digital2019 – Tomislav Momirović: Društvene mreže ne mogu da budu produktivne...

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima. Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu. #Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska. Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu. U susret konferenciji, a u okviru panela “Welcome to TwitterLand: Istine i zablude o „Tviter zajednici“, njenim vođama i njihovim podanicima”, razgovarali smo sa Tomislavom Momirovićem, predsednikom kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Ovde ljudi dosta energije troše na stvari koje nisu produktivne. Mladi tumaraju tražeći sebe, a jako su inteligentni. Ako se uhvatimo za ovu rečenicu, zašto se mladi nalaze na društvenim mrežama? Šta traže na Twitter-u? – Mladi u Srbiji, a i u regionu, zarobljeni su između prevaziđenih roditelja, tehnološke revolucije i kapitalizma i ne prepoznaju put kojim bi trebalo da krenu. Ne vide vrednost i lepotu znanja i rada i troše svoje vreme koje neće moći da nadoknade. U tim uslovima, odlazak u inostranstvo posle tridesete se nameće kao jedino rešenje. Nisam siguran da je Twitter mreža za mlade, oni su uglavnom na Instagramu – makar je to moj utisak. Da li su društvene mreže produktivne? Kada i zašto? – Društvene mreže ne mogu da budu produktivne, one mogu samo da budu informativne. Možete mnogo stvari da čujete, ali malo možete da naučite i zato bi ih trebalo staviti na svoje mesto i pridavati im pažnju u skladu sa tim. Kako komentarišete uticaj Twitter-a kao mreže za podsticanje promena i angažovanja grupe ljudi? Ima li taj vid podstreka garanciju za budućnost? – Twitter je definitivno poligon na kojem se prikazuje veliki broj ideja, ali na žalost politički diskurs je dominantan i to uvek podiže tenzije. Ovo je ipak 2019. godina i politika više nema tako bitnu ulogu u našim životima kao pre 15-20 godina, i fokus bi trebalo da se okrene kao poslu i stvaranju. Dobra stvar je i što zajednički jezik pokazuje bliskost naroda na Balkanu i uticaj nacionalizma se pokazuje kao potpuno stran u komunikaciji na Twitteru. Smatrate li sebe vođom u Twitter zajednici? Kome treba vođa na tom mestu i zašto? – Ja sam vođa samo svog naloga. Ovo je ipak 21. vek i čoveku ne trebaju vođe. Dovoljni su znanje, hrabrost i internet. Sva “pompa” koja se vrti oko Vas poslednjih nekoliko dana počela je zaključkom da “ljudi koji žele da ograniče radno vreme nisu normalni”. Jeste li imali nameru da pokrenete nešto u virtuelnom svetu ovom konstatacijom? I zašto za tako nešto koristite Twitter? – Nisam znao da će moji stavovi otići tako daleko i da će izaći u javnost. Želeo sam da isprovociram diskusiju i zato sam stvari formulisao agresivno i po malo nekulturno, ali nisam imao pojma da će toliko uzbuditi ljude. Nemam još uvek jasan stav o svemu. Sa jedne strane, to mi ne treba u zivotu, ali sa druge strane imam potrebe da kažem ljudima “šta radite? Da li vidite kakvo vreme dolazi? Naoružajte se znanjem, radite po 12 sati svaki dan i samo tako možete sutra da preživite i obezbedite sebi i porodici pristojan život”. Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

U poslednjih šest meseci Facebook je uklonio 1.5 milijardi naloga

Kao deo svojih redovnih aktivnosti, Facebook je objavio šestomesečni Community Standards Enforcement Report. U ovom izveštaju akcenat se stavlja na uklanjanje sadržaja koji su u suprotnosti sa Facebook pravilima upotrebe, koji uključuju slike nagih osoba i seksualne aktivnosti, lažne naloge, govor mržnje, spam, terorističku propagandu, nasilje i eksplicitne sadržaje svih oblika. U poslednjem izveštaju uključene su i dve nove kategorije – nasilje i uznemiravanje, kao i slike nage dece i njihovo seksualno iskorišćavanje. Izveštaj pokriva period od aprila do septembra 2018. godine. U tom periodu uklonjeno je 1.5 milijardi naloga, što je povećanje u odnosu na prethodni šestomesečni interval (1.3 milijarde). To je pokazatelj koliko su lažni i uznemirujući sadržaji uzeli maha na ovoj društvenoj mreži. Odlični rezultati (više od 90%) ostvareni su prilikom uklanjanja fotografija nagih osoba (odraslih i dece), dečije pornografije, lažnih naloga, spama, terorističke propagande i nasilja. Međutim, kod dve kategorije moderacija sadržaja nije bila dovoljno uspešna. Kod nasilja i uznemiravanja, Facebook je uspeo da pravovremeno reaguje samo u 14.9% slučajeva (što podrazumeva da su uklonjeni pre nego što su prijavljeni od strane korisnika), dok je kod govora mržnje to uspelo u 51.6% slučajeva. Ipak, mora da se naglasi da Facebook aktivno radi na poboljšanju tih procenata. Na primer, u četvrtom kvartalu prošle godine uspeo je da ukloni samo 23.6% govora mržnje pre nego što su prijavljeni, što pokazuje da su za godinu dana više nego udvostručili procenat uspešnosti. Stoga verujemo i da će slično biti i kada su nasilje i uznemiravanje u pitanju. Takođe, povećani su i zahtevi svetskih Vlada za podacima sa Facebook-a u poslednjih godinu dana i to za oko 26%, (sa 82.341 na 103.815). Kada je američka administracija u pitanju, broj upita povećan je za 30%. Izvor: Engadget / PC Press Foto: Pixabay