Tech Lifestyle

Jedna dvosložna reč postala je zvučna zagonetka na internetu i proširala se po društvenim mrežama, stvarajući dva tabora – jedan koji čuje reč Jani (Yanny) a drugi koji čuje Lorel (Laurel). Mali audio-klip koji je postavio američki tinejdžer na internet izazvao je pomamu. Roland Sabo iz Džordžije objasnio je da je nakon preuzimanja snimka naizgled bezlazene reči na nekon sajtu rečnika bio začuđen kako ga ga ljudi različito čuju. Sabo je snimak stavio na Instagram u obliku ankete, ali su snimak preuzeli drugi i brzo se proširio po internetu. What do you hear?! Yanny or Laurel pic.twitter.com/jvHhCbMc8I — Cloe Feldman (@CloeCouture) May 15, 2018 Zanimljiv podatak je da jedni jasno čuju Jani, kao i oni koji čuju Lorel. Ta simpatična onlajn debata podseća na sličnu zanimljivost pre tri godine s fotografijom dvobojne haljine. Neki su je videli kao belu i zlatnu, a drugi kao crnu i plavu. Izvor: Beta/AFP Foto: Pixabay

Sberbank Srbija novi je partner NIN–ove nagrade za najbolji roman 2018. godine. Tim povodom, baš u danima kada je književnost u centru pažnje, u nedelji Sajma knjiga, glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk, Predsednik Izvršnog odbora Sberbank Srbija Marijana Vasilescu i član Izvršnog odbora Vladimir Pajović i svečano su potpisali ugovor o predstojećoj saradnji. Sberbank Srbija prepoznala je vrednost ove prestižne književne nagradne s tradicijom dugom više od 60 godina i s velikim zadovoljstvom još jednom dokazala svoju posvećenost unapređenju kulture u Srbiji. „Veoma sam ponosna što smo se našli u odabranom društvu kao jedan od sponzora najprestižnije književne nagrade u Srbiji. NIN-ova nagrada svojom tradicijiom, reputacijom i kvalitetom predstavlja odličan podstrek za nova i velika dostignuća u našoj književnosti. Sberbank Srbija kontinuirano ulaže u projekte društveno odgovornog poslovanja, zato nam i jeste veoma drago što ćemo kroz ovu saradnju nastaviti s našom misijom i podržati razvoj i napredak srpske književnosti. “ – izjavila je Marijana Vasilescu, predsednica Izvršnog odbora Sberbank Srbija. „Izuzetno mi je zadovoljstvo što je značaj ove nagrade prepoznala Sberbank Srbija, koja se ove godine pridružila pulu sponzora, zahvaljujući kojima ćemo za nekoliko meseci proslaviti šest i po decenija postojanja ovog prestižnog priznanja. Umetnost ni ranije nije mogla bez mecena, a na našu sreću i danas postoje društveno odgovorne kompanije koje shvataju značaj kulture. Bez toga, NIN-ove nagrade verovatno više ne bi ni bilo. Zbog toga se u ime redakcije najstarijeg nedeljnika na Balkanu i u ime svih kandadata za ovogodišnju NIN-ovu nagradu zahvaljujem što ste prepoznali značaj i pomogli nam da održimo ovu vatru koja još tinja na književnoj sceni Srbije. Takođe, ne mogu, a da ne primetim da ima izvesne simbolike i u tome što ugovor sa Sberbank Srbijom potpisujemo baš danas, u vreme trajanja Sajma knjiga“, izjavio je glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk. NIN-ova nagrada za najbolji književni roman ustanovljena je 1954. godine. Tokom godina dodeljivana je piscima sa prostora cele bivše Jugoslavije. Prvi dobitnik ove prestižne nagrade bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Njen trostruki laureat bio je Oskar Davičo, dok su dvostruki dobitnici bili Dobrica Ćosić, Živojin Pavlović i Dragan Velikić. U januaru 2019. godine NIN-ova nagrada biće dodeljena 65. put. Foto: Promo

Honda Civic Type R Wins What Car? Hot Hatch of the Year ...

Roboti bi uskoro mogli imati djecu sa svojim...

Narodna banka Srbije objavila je platni bilans Republike Srbije za prvih deset meseci 2018. godine u kome se vidi da je ove godine izvoz softverskih usluga dostigao vrednost od 870 mill EUR, što je za preko 30% više u odnosu na isti period lane. Prema rečima Nevenke Rangelov iz organizacije StartIt, ti parametri ukazuju na to da se ovogodišnji izvoz približava celokupnom prošlogodišnjem koji je iznosio 899 mil EUR, i da postoje predikcije da će on dostići istorijski maksimum od 1 mlrd EUR. – Ta predikcija izneta je još početkom godine, ali je u isto vreme i nezahvalno praviti takve vrste prognoze, jer se nikada ne zna šta će se desiti. S jedne strane imamo neprekidni rast domaćeg IT sektora, a s druge uz odliv mozgova imamo i nedostatak kvalitetnog kadra – kaže ona. Dodaje i da ta dva faktora imaju veoma bitnu ulogu za dalji rast IT industrije, jer je priroda digitalne ekonomije takva da oni koji se time bave ne moraju da napuste mesto stanovanja. – Mi imamo jako kvalitetne kompanije koje se konstantno razvijaju i naš je cilj da ljudima pokažemo da mogu da žive dobro i u Srbiji i da ne moraju da se sele. Takođe insistiramo i na tome da podstičemo naše kompanije da prave svoje proizvode i prodaju ih direktno kupcima, a ne da budu autsorsing kompanije, odnosno puki proizvođači. I to nije loše, ali kad se pravi sopstveni proizvod može se postići veliki rast i uspeh – poručuje Nevenka Rangelov. Sa njom je saglasan i ekonomski analitičar i savetnik za strana ulaganja Milan Kovačević koji ističe da je konačno došlo doba da ne sanjamo više o industrijalizaciji, već da hodamo paralelno sa vremenom. – Jako je dobra vest da izvoz softverskih usluga iz godine u godinu raste, ali smatram da bi to moglo biti i bolje da nema odliva mozgova, da je bolji obrazovni sistem koji pravi stručni kadar i da se pojednostavi i popravi zakonska regulativa. Smatram da bi naše firme mogle da poprave svoje poslovne sposobnosti kada bi se usredsredile na rešavanje tih problema, a svakako mislim da situacija ide na bolje i da je to naša perspektiva – kaže Kovačević. Komentarišući činjenicu da je za prvih devet meseci ove godine izvezeno duplo više softvera nego u istom periodu lane, te da je trgovinski saldo IT usluga trenutno na visini od 428 mil EUR, Kovačević smatra da ne bi trebalo da čudi ako izvoz softverskih usluga ove godine premaši 1 mlrd EUR. Viši savetnik Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo pri Pirvrednoj komori Srbije Sanja Mrdović kaže da je već sada izvesno da će ovim tempom do kraja godine izvoz premšiti 1 mlrd EUR, zato što su u IT sektoru novembar i decembar udarni. – Smatram da je realno stanje mnogo bolje i da su ti iznosi verovatno veći zbog rokova plaćanja koji nisu isti za sve firme, a imate i ugovore o održavanju softvera. Svakako smatramo da bi moglo biti i mnogo bolje jer još uvek u odnosu na EU ulažemo malo u IT sektor po glavi stanovnika. Ipak, otvaraju se novi smerovi na fakultetima, radi se na edukaciji školaraca i mislim da će sledeća godina biti još plodnija za IT sektor – ističe Sanja Mrdović. Izvor: Blic Foto: Pexels

Rimčev najnoviji električni automobil bit će brutalan stroj,...