A đe puk’o akvarijum?? – Stellar Blade recenzija

0
64
a-dje-puk’o-akvarijum??-–-stellar-blade-recenzija

Znate ono kada je omot igre lep a igra šuplja? Kada sve što ima da ponudi jeste nešto lepe grafike a ostatak je potpuni i bespovratni gubitak vremena? Ne, ne govorim o Stellar Blade. Ovo je sve samo ne takva igra! Čoveče, kakva vožnja…

Od početka pa do kraja, pred nama je naslov vredan vaše pažnje. Igra koja pršti od atributa svake vrste, uspela je da nadmaši moja očekivanja u maestralnom maniru. Ali da krenemo redom.

Pre igranja, trudio sam se da se ne informišem previše o ovom naslovu. Ali koliko sam uspeo da ukačim, Stellar Blade je već pri prvim najavama bio na meti izvesne demografije koja smatra da je isticanje ženskih atributa u prvi plan, najgrđa vrsta objektivizovanja lepšeg pola. Znate ono kada slikate a neko vas rukom uhvati za četkicu uz “ne tako”, kao da je umetnička sloboda mitski pojam bez pravog značenja.

Što bi svaka medicinska sestra dok vadi krv rekla “ako ne možeš da gledaš, skreni pogled”. A kako je ova strana igre samo njena glazura a ne suština, ono što će vas ovde stvarno oduševiti, jeste sve ono što igra nudi a ne vidi se na prvi pogled. Svakako, ko nije gadljiv pogled ne mora da skreće. Neka uživa u animacijama i modelima. Ipak su stotine i stotine sati rada talentovanih ljudi ušle u razvoj igre. Šteta da se baci…

S obzirom da je vizuelni momenat najupečatljiviji kada je ova igra u pitanju, odmah da vam kažem par reči o samoj grafici. Stellar Blade je “izvajan” u četvrtoj verziji Unreal endžina i izgleda božanstveno. Okruženje je raznovrsno i jako detaljno, ujedno i zabavno za istraživanje. Modeli su spektakularni a osim nešto slabije impresivnih lica par ženskih likova, nemam na tom polju nikakve zamerke.

Količina i kvalitet specijalnih efekata, za svaku je pohvalu i često mi je izmamljivao osmeh na lice. A simulacija vode i svetlosti, na momente zaista ume da impresionira. Kao voz, kroz glavu mi je često prolazila ona floskula “igre modernog vremena su bez veze” kakvom danas obožavaju da se gađaju kojekakvi onlajn autori. Istina je naravno potpuno drugačija. U sada beskrajnom moru naslova, jeste više užasnih igara. Ali i tako mnogo više apsolutno neprikosnovenih. Zlatno doba gejminga ne da nije prošlo, nego tek ulazimo u njega.

Jedina zamerka na tom polju koja se istovremeno i tiče trenutne ere gejminga, jeste u onom dosadnom izborniku kvaliteta grafike, gde moramo da biramo između rezolucije i performansi. Igra naravno najlepše izgleda u podešavanju za vizuelni prikaz, ali ukoliko se ne igrate na nekom baš velikom televizoru, slobodno odaberite “balanced” varijantu. Znatno bolji frejmrejt bez mnogo kompromisa po pitanju rezolucije, ovo je moja lična preporuka.

Ljubitelji zanimljivih naučnofantastičnih priča, imaće čemu da se raduju. Čovečanstvo je primorano da napusti planetu zbog agresorskog napada misteriozne rase po imenu Najtiba. Protagonistkinja igre je Eva, jedan od mnogobrojnih ženskih ratnika poslatih na Zemlju ne bi li uspeli da pobede uljeze i povrate čovečanstvu njegov dom.

No slobodno mogu reći da je priča ovde postavljena prvenstveno u ulozi građenja sveta igre. Nešto nalik Elden Ring-u samo milion puta manje kriptično. Tu je da izgradi atmosferu i dočara utisak civilizacije na ivici opstanka, koja odoleva ambisu. U tom smislu, priča apsolutno uspeva da odradi dobar posao.

Na ovom polju, izuzetno doprinosi i muzika koja stvara potpuno unikatan doživljaj. Moram priznati da skoro nisam odslušao neobičniju muzičku podlogu. Gotovo svaka pesma, prožeta je nerazgovetnim ženskim vokalima. I koliko god da se pesme razlikuju, sve ostavljaju jako sličan doživljaj. Ni sam ne bih bolje odabrao muziku za dočarati napuštenu planetu na koju su poslati ženski Anđeli, ne bi li je spasili.

Odličan posao odradili su i glumci koji su glasovima ulili život u svoje likove. S obzirom da igra potiče iz Južne Koreje, preporučujem igranje sa korejskim glasovima. Ali nećete mnogo pogrešiti ni ako se odlučite za audio na engleskom jeziku.

Gejmplej i bombastična akcija, neki su od najvećih aduta ove igre. Gejmplej bi se generalno mogao definisati kao ukroćena verzija Devil May Cry serijala, okrojena “soulslike” elementima pa zatim izblendirana i zapečena kako ni na šta ne bi previše mogla da liči.

Čekpointi u vidu kampova su tu, samo obogaćeni vizuelno i svrhom, kako na tim mestima možete kupovati predmete ili unapređivati svog lika i opremu. A kada akcija krene, shvatate da komande jesu jednostavne ali s obzirom na njihovu brojnost, potrebna je izvesna doza navikavanja.

Komboi i specijalni napadi, nisu naročito teški za izvođenje. Ali vezivati udarce dok igra od vas iziskuje izvrsne reflekse i nivo koncentracije, nije ni najmanje jednostavna stvar. Čak i da igru igrate na najmanjem nivou težine, susrešćete se sa iznenadnim skokovima u težini, naročito pred kraj prvog prelaska. Dovoljno je reći i da je poslednja borba verovatno bar tri puta teža od do tada najljućeg okršaja. Ali ne gubite strpljenje, jer to je uvek jedini put ka uspehu u ovakvim naslovima.

Interesantno je da najbolja igra koju sam zaigrao ovog meseca ima jednu zajedničku karakteristiku sa najboljom igrom koju sam zaigrao prošlog meseca. Obe počinju solidno a kako dalje napredujete, sve su impresivnije. Dugo nisam “zaglavio” do u sitne sate uz neki naslov, ali to mi se dogodilo upravo sinoć uz Stellar Blade. Kako sam bio pri kraju igre, džojstik mi se nije nikako ispuštao iz ruku.

Istraživanje sveta, rešavanje zanimljivih sporednih misija, sjajna akcija pa čak i ronjenje do nepoznatih dubina – sve je imalo tu neku čarobnu draž koja vas sve čvršće steže ne biste li iz igre izvukli i poslednju kap zabave. Jedino što je kvarilo celo iskustvo, a nije mala stvar u pitanju, jesu učestali “krešovi”. Igra je uspela da mi se tokom 28 sati igranja, iz čista mira ugasi čak pet puta. Pri jednom od ovih nemilih događaja, izgubio sam čak 45 minuta napretka što nije bilo nimalo prijatno. No verujem da će ovakvi problemi biti ispravljeni već pri prvim zakrpama nakon što igra bude objavljena.

Po pitanju kompletnog utiska, igru bih verovatno najpribližnije mogao da uporedim sa nekim od Nier naslova. Možda najbliže sa Nier Replicant, kako je doživljaj sveta i sumorna atmosfera života koji istrajava pod vedrim nebom, izuzetno sličan. I jedna i druga igra su remek-dela na svoj način, pa ukoliko volite dela Jokoa Taroa, Stellar Blade morate obavezno probati.

Dakle da rezimiramo. Zabavne borbe, spektakularna akcija, atmosferičan svet, božanstvena grafika, intrigantna priča i brdo kvalitetnih oblina – pardon, modela. Jedna puna šaka razloga da igru nabavite.

Kao razlog izbegavanju, imamo povremeno ispadanje iz igre i samu težinu koja u Južnoj Koreji možda i nije ništa posebno, ali neke od vas će i na najlakšem podešavanju pošteno namučiti. Lično sam se grohotom nasmejao kada mi je igra pri prelasku otključala “hard mode”, kao da sam ovog meseca baš izuzetno mazohistički raspoložen. No priznaću, ukoliko igru uspete da pređete baš na tom podešavanju, možete biti ponosni na sebe.

Stellar Blade se već nalazi u top 3 najbolje igre koje sam zaigrao ove godine, pa je ujedno i najveća preporuka s moje strane ukoliko volite ovakav žanr (a niste ni gadljivi na lepotice). Ukoliko volite da igrate detaljno, očekuje vas oko 40 časova izuzetne zabave, a to je nešto zbog čega svi mi i uzimamo džojstike, miševe i tastature u ruke.

Podržite ovu odličnu igru. Nastavak nije samo preko potreban. Nastavak je neophodan!

Stellar Blade je dostupan za PlayStation 5

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: PlayStation

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Za:

  • Vizuelni spektakl
  • Odlična atmosfera i intrigantna priča
  • Igra obiluje sjajnim akcionim momentima

Protiv:

  • Povremeno ispadanje iz igre
  • Težina neće biti za svakoga
  • Par tromijih momenata pri akcionom manevrisanju

Read More