IT tehnologije

Komora italijansko-srpskih privrednika, jedno od vodećih stranih poslovnih udruženja prisutnih u Srbiji, proslavila je tradicionalno Gala veče u rezidenciji NJ.E. ambasadora Italije Karla Lo Kaša, u prisustvu preko 200 članova, prijatelja i svih koji podržavaju njen rad. Ambasador Italije u Srbiji, Karlo Lo Kašo, je u svom govoru istakao važnost bliske saradnje svih činilaca tzv. Sistema Italia koji rade na zajedničkom cilju – poboljšanju ekonomske razmene između Srbije i Italije. Očekuju se još bolji rezultati u narednoj, 2019. godini, koja će ujedno biti i značajna godina jubileja za bilateralne odnose: 140 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Srbije i Italije i desetogodišnjica uspostavljanja strateškog partnerstva. Komora italijansko-srpskih privrednika je, od osnivanja 2002. godine do danas, svojim brojnim projektima, uslugama i saradnjom sa domaćim institucijama uticala na stvaranje bolje poslovne klime u Srbiji i podržala dolazak italijanskih investitora. 2018. je bila važna godina za Srbiju i njene ekonomske odnose sa Italijom: rast BDP-a od preko 4%, trgovinska razmena od oko 4 milijarde evra, otvaranje novih pogona italijanskih preduzeća koja su već prisutna u Srbiji, istakao je predsednik KISP-a, Đorđo Markeđani. U godini koju ispraćamo Komora je bogatija za 29 novih članova, a njenih oko 200 članica zapošljavaju preko 20 hiljada radnika, dodao je on. NJ.E. ambasador Italije Karlo Lo Kašo, predsednik Komore Đorđo Markeđani i generalni sekretar Mirjana Kojić, uručili su nagradu “Đuzepe M. Leonardi” za 2018. direktoru kompanije “Fintel Energija A.D.” Ticijanu Đovanetiju. Fintel Energija A.D. je pionir u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora na Balkanu, gde posluje već čitavu deceniju i predstavlja najznačajnijeg investitora iz ove oblasti u Srbiji i globalnog lidera u svom sektoru. Nakon uručivanja priznanja, izvršni direktor Fintela je izjavio da je ta kompanija u poslednje tri godine uložila značajna sredstva u dosadašnje projekte, istakavši da će se takav trend nastaviti i u budućnosti. Nagrada „Giuseppe M. Leonardi” dodeljuje se za profesionalnost, predanost poslu i posvećenost menadžmenta klijentima i zaposlenima. Tokom večeri, predstavnici italijanske i srpske poslovne zajednice u prisustvu predstavnika Ambasade Italije i institucija, kao i ličnosti iz javnog i kulturnog života uživali su u Italijanskim specijalitetima i vrhunskim vinima. Tradicionalno komorsko Gala veče podržale su ugledne kompanije članice i prijatelji KISP-a: Generali Osiguranje, ButanGas International, DDOR osiguranje – deo grupe Unipol, Banca Intesa, Advokatska kancelarija SOG – Samardžić, Oreški, Grbović, Aunde, Diplomacy&Commerce, Advokatska kancelarija Kosić, ABB, Novi MG Costruzioni Novi Sad, Advokatska kancelarija Stanković i partneri, Gordon, restoran Trattoria Campania, BDO, Saipem SpA Serbia, Rami East, Italappalti, MF Investments.

Približavamo se kraju 2018. godine koju su obeležili IT skandali. I dok je Facebook redovno isporučivao svoju dozu skandala, ni drugi nisu zaostajali puno. Ukoliko se za mesec dana desi nešto spektakularno loše, ažuriraćemo listu skandaloznog ponašanja iz oblasti informacionih tehnologija. Dok se tako nešto ne desi, predstavljamo vam IT skandale koji su obeležili ovu godinu, sa posebnim fokusom na uznemiravanje i apsolutno negiranje privatnosti korisnika na internetu, a pre svega društvenim mrežama. Listu počinjemo sa evergrinom – nesankcionisanim primerima govora mržnje na internetu. Ima li većeg dokaza da nešto ne funkcioniše od ignorisanja problema ugrožavanja privatnosti i bezbednosti korisnika na društvenim mrežama? Ako pitate tehnološke gigante – sve je u savršenom redu. 1. Društvene mreže tolerišu govor mržnje Nekako smo navikli da svako može da kaže šta god mu padne na pamet isključivo na Facebooku. Tamo je veća šansa da vam blokiraju nalog zbog ne bezazlene gluposti, nego što će se sankcionisati neki ultra-nacionalistički korisnik. Zuckerbergova kompanije se pravda da ima previše slučajeva i da je jednostavno nemoguće procesuirati sve. To je donekle istina, ali koliko teško može biti da se blokiraju stranice koje podržavaju ISIS ili neo-naciste? Ispostavilo se da je to veoma teško iz razloga što je kompletan sistem loše izgrađen. Može se steći utisak da se cenzurisanjem na Facebooku bave ljudi koji su neobrazovani, kulturološki nepismeni ili jednostavno nesposobni da donesu pravu odluku. Kako drugačije tumačiti odbijene prijave paljenja zastava, slavljenja nacističkih satelita iz okruženja i očiglednih govora mržnje i fizičkih pretnji prilikom običnih konverzacija? Naravno da je glavni lik u ovom skandalu Facebook, ali nije jedini. Tu je i Twitter koji je skoro jednako kao i Facebook odlučan da gurne glavu u pesak i ignoriše probleme. Naravno da se nečinjenjem ništa ne postiže, pa se čekaju reakcije medija kako bi neko odlučio da radi svoj posao. Ispostavilo se da Twitter blagonaklono gleda na američke bele rasiste i ISIS (?!?). I tako nastaju IT skandali. Skandalozno je što se Twitter nije oglašavao čak ni nakon javnog kritikovanja u medijima, smatrajući valjda da će sve to da se zaboravi. Gle iznenađenja, ispostavilo se da niko to nije zaboravio i da se problem samo uvećao. Kompanija je nakon lošeg PR-a odlučila da obriše neke od problematičnijih naloga, sa akcentom na ruske botove. Iako je to zadovoljilo neke, ništa se posebno nije desilo kada je u pitanju ograničavanje govora mržnje. 2. Ruski špijuni (navodno) finansirali bitcoinom operacije Da ne bude da samo društvene mreže prave skandale, pobrinuli su se ruski špijuni. Više agenata je osumnjičeno da su koristili bitcoin kako bi finansirali svoje operacije, a pre svega uticanjem na predsedničke izbore 2016. godine. Najpopularnija kriptovaluta je korišćena i za kupovinu opreme, zakup servera, registrovanje domena u svrhu hakerskih aktivnosti. Agenti su koristili bitcoin smatrajući da su transakcije anonimne. Ipak, ove transakcije se registruju u okviru blockchaina zajedno sa bitcoin adresama koje su obeležene alfa-numerički. Na osnovu ovih adresa američki istražitelji su uspeli da identifikuju digitalne transakcije agenata. Interesantno je da su ruski agenti pored kupovine, do bitcoina dolazili rudarenjem kako bi skupili sredstva. U pomoć ovako stečenih sredstava agenti su, na primer, platili jednoj rumunskoj kompaniji da registruje domen dcleaks.com. Na ovaj način su se kriptovalute opet našle u centru pažnje zbog olakšavanja pranja novca. Mnogi protivnici virtuelnih valuta su veselo trljali ruke, dok nije otkriveno da se preko Danskebank opralo više novca nego putem kriptovaluta. 3. Google Location History scandal Kompanija Google se nedavno našla u problemu nakon što je otkriveno da je pratila kretanje korisnika čak i kad to oni nisu želeli. Jedan čovek je odlučio da podnese tužbu zbog toga, što može da predstavlja ozbiljan problem za kompaniju ukoliko se donese presuda u korist oštećenog. Svi koji su ikada optuženi da su paranoični jer misle da ih Google večito prati sada su imali priliku da likuju – i zarade nešto usput. Ispostavilo se da Google ima potrebu da prati svoje korisnike čak i ukoliko su oni isključili tu mogućnost. Naime, isključivanjem Location History trebalo bi da se onemogući čuvanje kretanja korisnika, ali to u slučaju Google-a nije slučaj. Interesantno je da je Google do trenutka kada je propust otkriven u pravilima korišćenja eksplicitno navodio da je moguće isključiti Location History i da mesta koja se posećuju neće biti arhivirana. Što je bila, sada je to sasvim jasno, neistina. Nakon toga je opis promenjen u “neki podaci o lokacijama mogu biti sačuvani kao deo aktivnosti drugih servisa kao što su Google Search i Google Maps”. Koji nas novi IT skandali očekuju? Kada su IT skandali u pitanju, nikad se ne zna šta može da bude sledeće. Jedan od kandidata je svakako Kina koja je počela sa uvođenjem “ocen..

Tri kamenčića s Mjeseca koje je donijela sovjetska svemirska misija 1970. prodana su u četvrtak na aukciji u Njujorku za 855 hiljada dolara. Aukcijska kuća Sotheby's je rekla da je to “kamenje s Mjeseca” jedini dokumentovani materijal s Mjeseca u The post Tri kamena sa Mjeseca prodana za 855.000 dolara appeared first on Banjaluka.

Društvena mreža Facebook ne uspijeva da se izvuče iz skandala. Najnoviji je onaj u kojem je Facebook priznao da su drugim velikim tehnološkim kompanijama dozvoljavali da čitaju privatne poruke njihovih korisnika. Međutim, kompanija ponovo tvrdi da se to radilo samo The post Ko vam sve čita poruke? Fejsbuk priznao još jednu aferu appeared first on Banjaluka.

Na Zemlju se danas vratilo troje astronauta s Međunarodne svemirske stanice, poslije više od šest mjeseci provedenih u orbiti. Ruska kapsula Sojuz, u kojoj su bili američka astronautkinja Serena Aunon-Kanslor, Rus Sergej Prokopjev i Nemac Aleksander Gerst, sletila je u The post Astronauti se bezbjedno vratili na Zemlju, ni riječi o misiji appeared first on Banjaluka.

Instagram je odlučio da krene u borbu protiv automatizovanih aplikacija koje ljudi koriste kako bi ostavljali spamerske komentare ili zapratili naloge, pa onda otpratili nekoga u nadi da će povećati broj ljudi koji ih prate. Društvena mreža odlučila je da ukloni sve pratioce koji nisu autentični sa naloga ljudi, lajkove i komentare koji krše njena pravila korišćenja. Instagram će takođe poslati i upozorenje ljudima da promene svoje šifre kako bi presekli veze sa ovim aplikacijama, a oni koji ipak nastave da ih koriste “mogu da naiđu na ozbiljnu promenu korišćenja ove mreže”. Ove promene mogle bi da uključuju ograničavanje pristupa pojedinim opcijama. U slučaju da se vama, ili ste primetili da se nekome smanjio broj pratilaca, to je zato što su oni bili lažni. Takođe, zatvorene su neke od najpopularnijih bot aplikacija za povećanje broja pratilaca kao što su Instagress i Social Growth. Izvor: telegraf.rs Foto: Pixabay