IT tehnologije

Konferencija “Poslovanje po meri porodica” održaće se u petak, 22. novembra, u Hotelu Hyatt, s početkom u 10 časova. Konferenciju organizuje Business Info Group u saradnji sa UNICEF-om, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, a na njoj će se kroz tri panela govoriti o zajedničkoj odgovornosti prema deci od strane porodice, vlade i poslodavca, Baby friendly poslovnoj kulturi i poziciji očeva u porodiljskom odsustvu i nakon toga u odgajanju dece. Prvih 1.000 dana života ima trajan uticaj na budućnost deteta. Odgovarajuća ishrana, nega i okruženje ispunjeno ljubavlju, igrom i pažnjom su ključni za najbolji početak života. Ipak, zbog radnog vremena mnogi roditelji, posebno majke, propuštaju najvažnije periode u prvim godinama života svog deteta. Sve veći broj preduzeća u Srbiji uviđa dobre strane politike po meri porodice. Ulaganje u politike po meri porodice dobro je kako za decu i žene, tako i za poslovanje i celu privredu. Dobro osmišljene politike podrške povećavaju učešće žena u radnoj snazi, ekonomski osnažuju porodice, pospešuju sposobnosti dece, podstiču otvaranje novih radnih mesta, smanjuju nejednakost i siromaštvo u društvu, kao i rodne neravnoteže i stereotipe o ulozi žene i muškarca u odgajanju deteta. I Ciljevi održivog razvoja (COR) Ujedinjenih nacija prepoznali su da održivi razvoj počinje od najmlađih. Zdrava, obrazovana i otporna deca rastu u produktivne odrasle ljude, sposobne da iznesu održiv privredni rast svojih država. NEKE OD TEMA KONFERENCIJE: • Godinu dana od mera Vlade Srbije za podsticanje nataliteta – prvi efekti • Koje propise treba unaprediti kako bi se poboljšali uslovi rada za roditelje • Oprobane prakse iz sveta koje mogu primeniti i kompanije u Srbiji • Snižavanje psihološke cene roditeljstva • Kako se diskriminišu roditelji u Srbiji? Program konferencije: 1. panel – “Briga o deci: zajednička odgovornost porodice, vlade i poslodavaca” GOVORNICI: • Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku • Regina De Dominicis, direktorka UNICEF-a za Srbiju • Dr Milica Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje, stručnjak za rani razvoj • Jelena Negovanović, organizacija „Mali div“ • Jovana Ružičić, Centar za mame Moderator: Miša Stojiljković, novinar 2. panel – “Baby friendly poslovna kultura – zadovoljni roditelji, lojalni zaposleni” GOVORNICI: • Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti • Vesna Crnojević Bengin, Biosense institut • Natalija Pešić, rukovodilac ljudskih resursa Vip mobile • Bojana Vasiljević, direktor ljudskih resursa za Istočnu Evropu NCR Moderator: Ivana Zarić, novinarka 3. panel – “Ja sam i tatino dete: od porodiljskog ka roditeljskom odsustvu” GOVORNICI: • Aleksandra Triantafyllidou, South East Europe People & Culture Manager IKEA • Dušica Kovačević, Udruženje „Fit i zdrava mama“ • Slavimir Stojanović, dizajner • Dr Nenad Rudić, psihijatar, Institut za mentalno zdravlje Moderator: Rober Čoban, Color Press Group Foto: Pixabay, Promo

Osma konferencija “The Economist: Svet u 2020” održana je danas u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Učesnici su ove godine razgovarali o tome šta nas očekuje u 2020. godini, ali i narednim godinama koje dolaze. Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pozdravio je na početku sve prisutne i poželeo dobrodošlicu. – Mi možemo da kažemo da smo zadovoljni rezultatima koje je ova Vlada uradila po pitanju ekonomskog rasta – rekao je on. Marinković je govorio i o stranim investicijama, visini dosadašnjih ulaganja kod nas i planovima u vezi sa tim, o mladima i radnim mestima za mlade. Konferenciju je zvanično otvorio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević. Koji su to globalni, lokalni i ekonomski trendovi i kako će se reflektovati na Srbiju? I šta je perspektiva? Izaći iz prošlosti, biti kreativan, imati jasan pogled u budućnost, definisati koliko daleko moramo da idemo, rekao je ministar. – Poslovi budućnosti traže od nas visoko obrazovanje i kvalifikovanu radnu snagu, a to bismo postigli preko Nacionalne službe za zapošljavanje, prekvalifikovanjem u IT sektoru i slično. – Nedostatak radne snage će možda u 2020. dostići već neki nivo i možda biti neki problem, ali mi imamo regionalno povezivanje. Jedino rešenje je slobodno kretanje radne snage – rekao je on danas. Drugi rizik je tehnologija, naveo je ministar, ne samo visoka tehnologija, već i veštačka inteligencija, a kao jedan od problema za narednu godinu naveo je tačnost informacija, takođe. – To jeste globalan problem, one mogu i kompanije i zemlju da dovedu u jednu ozbiljnu situaciju. Neminovnost ekonomske krize će se desiti svima, upozorio je. – Moramo da učimo i da prevaziđemo sva nerazumevanja između nas. Naši konkurenti nisu zemlje u regionu, naš konkurent nije EU – zaključio je ministar, ohrabrivši sve da se interesuju i za biznis. Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Beogradu rekao je: – Naše ideje nisu nove, a to je da uvedemo Srbiju u EU porodicu. Možemo sada da kažemo da je Srbija prošla pola puta, otvorila je 18 poglavlja od 35, a jedan od bitnijih je, svakako, normalizacija odnosa Beograda i Prištine. Na pitanje šta očekuje u narednoj godini, rekao je: – Sigurno više truda, posvećenosti i koračanja unapred. Prisutnima se, zatim, obratio Nenad Popović, ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj. Govorio je o potrebi da dobijemo sve više mladih inženjera, o veštačkoj inteligenciji, najviše robotici, a spomenuo je da bi trebalo da razmišljamo sve do 5G tehnologije, koje će sigurno dovesti do radikalnih promena i inovacije. Nije zaboravio ni na nove tehnologije za istraživanje svemira. – Nema inovacije bez politike i donošenja političkih odluka – rekao je Popović, dodavši da bi trebalo da se nauka pragmatizuje, da ima primenu u celom društvu. Čarobna reč za budućnost Evrope je inovacija. Prisutne je pozdravila Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava. – Svet oko nas se menja stalno i danas smo suočeni sa izazovima u poštovanju ljudskih prava koji svaki dan donose nešto novo. Ekonomski rast i ekonomska globalizacija su neminovno vezane za ljudska prava – rekla je ona, a u svom obraćanju spomenula je i: migrantsku krizu, ostvarivanje ljudskih prava u oblasti tehnologije, digitalnu stvarnost, veštačku inteligenciju, nejednakost. Pred kraj uvodnih izlaganja, obratio se i zamenik gradonačelnika grada Beograda, Goran Vesić. – Ovakve konferenicije su važne da naučimo jedni od drugih, da saznamo kako se drugi kreću. Vesić je objasnio kakve izazove očekuje Beograd u 2020, a krenuo je od saobraćajne infrastrukture. Dubravka Negre, šefica kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) obratila se prisutnima lepim vestima: EU je rekla “DA” klimatskim promenama i taj rat počinje danas i predstavlja se strategija za ovu temu. Negre je pričala i o prvom klimatskom zakonu. – Klimatske promene su najvažnije političko pitanje našeg vremena. Regionalna direktorka magazina “The Economist”, Joan Hoey, pričala je o Brexitu i predviđanjima za 2020. Druga faza pregovora može biti brutalnija, čini mi se, rekla je, jer logika Bregzita je da Britanija odlazi, da će raditi sasvim nešto drugo. 11 meseci nije dovoljno za pregovaranje. – Kada Britanija ode, nemačka ekonomija će oslabiti i to je prava prilika za Francusku i gospodina Makrona – rekla je ona. EU mora da prvo raščisti u okviru sebe, u okviru svog dvorišta. – Ima i negativnih posledica na strane reforme: nezapočinjanje pregovora će kreirati i stvoriti dodatni pritisak po pitanju dijaloga Beograda i Prištine i, naravno, podriva ulogu i položaj EU. To daje prostor Kini i Rusiji da ojačaju i prošire svoju ulogu. Mislim da će to prisiliti lidere zapadnih zemalja da razmisle o svojim nacionalnim interesima – rekla je Hoey. – Britanija ima probleme u svojoj privredi, to su političari ignorisali nekoliko decenija, što mislim da važi i za Zapadni Balkan. U okv..

U Srbiji je danas obavljeno prvo instant plaćanje mobilnim telefonom pomoću IPS QR koda, a prvu takvu transakciju obavila je guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković. Ona je u jednom prodajnom objektu Merkatora S u ovom tržnom centru rekla da će ovaj dan za nju biti posebno upamćen, kao i u istoriji NBS, Banke “Poštanska štedionica” i kompanije Merkator S. Ona je navela da će 27. februar pamtiti kao dan kada je građanin mogao da krene u kupovinu samo sa mobilnim telefonom. Tabaković je rekla da će ovakav način plaćanja biti omogućen u prođanim objektima kompanije Merkator S i preko Banke “Poštanska štedionica”, a da očekuje da će se uskoro tom projektu priključiti drugi trgovinski lanci i banke. “Danas činimo ono što je za mnoge daleka budućnost” porucila je Tabaković i navela da će novi način plaćanja olakšati život građanima i plaćanje učiniti jednostavnijim, efikasnijim i najbezbednijim. Ona je rekla da takvu vrstu plaćanja imaju jos samo Švedska i Kina gde samo jedan operator ima monopol nad tom vrstom plaćanja. Objasnila je da u Srbiji svaka banka koja ima ebanking može da omogući uslugu plaćanja mobilnim telefonom QR kodom, čiji je nosilac NBS. Navela je da korisnici u Srbiji preko google plej prodavnice mogu preuzeti aplikaciju koja će omogućiti takvu vrstu plaćanja. Dodala je da plaćanje QR kodom omogućuje da trgovac ima uvid u račun kupca 60 sekundi i naglasila da je cilj da se sva plaćanja obavljaju legalnim tokovima, kao i da se plaća porez. Sve moguće tokove iz sivih zona uvešćemo u legalne, rekla je Tabaković. Događaju u TC Meraktor prisustvovao je i predsednik Izvršnog odbora Banke “Poštanska štedionica” Bojan Kekić koji je izrazio zadovoljstvo zbog novog načina plaćanja za koje je rekao da je tehnološki najnaprednije u Evropi. “Banka Poštanska štedionica je prva u Srbiji koja je omogućila najsavremeniji način plaćanja bez kartice i gotovine”, rekao je Kekić i naveo da je ovaj projekat od nacionalnog značaja. Izvor: Tanjug Foto: Pixabay

Ustavni sud Turske odlučio je u četvrtak 26. decembra sa šest od deset glasova za da vladina trajna zabrana Wikipedie krši slobodu izražavanja u toj zemlji te je naložio da se ta online enciklopedija opet stavi na raspolaganje turskim korisnicima. Wikipedia je u Turskoj zabranjena još u aprilu 2017. godine, Ankari je smetalo što je u Wikipedii bilo navoda da je turska država podržavala terorističke organizacije, uključujući takozvanu Islamsku državu i Al-Qaidu. Vlada u Ankari je usvojila zakon pre tri godine koji joj omogućava blokiranje web stranica za koje smatra da predstavljaju pretnju nacionalnoj bezbednosti. Wikipedia je odbilo zahtev Ankare za uklanjanje spornih sadržaja nazivajući to cenzurom. "Pridružujemo se turskom narodu i milionima čitalava i volontera koji se oslanjaju na Wikipediju širom sveta, kako bi pozdravili ovo važno priznanje za univerzalni pristup znanju", reagirali su iz Fondacije Wikimedia, neprofitna organizacija koja upravlja Wikipediom "Zakonitost zabrane pr..

Zabrana zaposlenima da pristupaju sposlovnim mejlovima van radnog vremena može da nanese više štete nego koristi, pokazala je studija. Istraživači sa Univerziteta u Saseksu otkrili su da bi zabrana mogla da pomogne zaposlenima da se isključe, ali bi takođe mogla da spreči ljude da ostvare ciljeve u radu i da izazove stres. Kompanije sve više zabranjuju upotrebu mejlova kako bi zaštitili zaposlene. Francuska je kako bi regulisala to pitanje čak usvojila i zakone. Ali telo za ljudske resurse CIPD saopštilo je da se slaže sa nalazima univerziteta. Prema istraživanju, stroga politika korišćenja mejlova može biti štetna za zaposlene koji imaju „visok nivo anksioznosti i neurotičnosti”. To je zbot toga što se takvi zaposleni moraju osećati slobodnim da odgovore na „sve veću gomilu mejlova” ili bi se na kraju mogli osećati još više opterećenim i pod stresom, kažu istraživači. Dr Ema Rasel, viši predavač iz menadžmenta na Poslovnoj školi Univerziteta u Saseksu, rekla je da uprkos najboljim namerama politike koja ograničava upotrebu eletronske pošte, treba izbegavati njenu jednaku primenu prema svima. „Zabranom pristupa verovatno neće biti oduševljeni zaposleni koji daju prednost učinku u radu i koji bi pre ostali da rade prekovremeno kako bi završili svoje zadatke. Ljudi treba da se odnose prema imejlovima na način koji odgovara njihovoj ličnosti i njihovim prioritetima, a sve u cilju toga da se osećaju da se adekvatno nose sa svojim opterećenjem” – kaže Ema. Neke kompanije su ograničile upotrebu mejlova, a među njima je i nemački proizvođač automobila Folksvagen, koji je konfigurirao svoje servere tako da se mejlovi mogu slati na telefone zaposlenih pola sata pre početka radnog dana, kao i pola sata nakon završetka, dok je slanje mejlova zabranjeno tokom vikenda. Prošle godine, šefovi kompanije Lidl u Belgiji zabranili su sav unutrašnji saobraćaj mejlova između 18:00 i 07:00 ujutru kako bi pomogli osoblju da uživa u slobodnom vremenu. „Pravo na prekid veze” Sada vlade razmišljaju kako da prošire primenu ovu politiku. Zakon usvojen u Francuskoj 2017. godine zahteva od kompanija koje imaju više od 50 zaposlenih da definišu sate tokom kojih osoblje ne bi trebalo da šalje ili odgovara na mejlove, mada neki sumnjaju da će svi poštovati pravila. Ranije ove godine, u Nju Jorku se raspravljalo o predlogu da taj grad bude prvi u SAD-u koji bi zaposlenima odobrio da se „isključe” nakon posla. Tada je Rafael L Espinal Džunior, koji je predložio tu ideju, rekao: „Tehnologija je zaista zamaglila granice između našeg radnog i slobodnog vremena.” Međutim, u četvrtak je šef Centra za javnu politiku Ben Vilmot rekao za BBC Njuz: „Zabranjivanje upotrebe elektronske pošte kod nekih ljudi može da izazove veći stres jer bi želeli ili bi trebalo da rade fleksibilno.” „Poslodavci moraju da pruže jasne smernice o radu na daljinu, uključujući upotrebu mejlova i drugih oblika digitalne komunikacije, kako bi se uz pomoć njih utvrdilo da li time što pristupaju mejlovima van radnog vremena zaposleni to rade jer im to odgovara” – kaže on. Izvor: BBC na srpskom/021 Foto: Pixabay

Ime svakoga ko šalje novac iz Srbije, bilo da je primalac u zemlji ili inostranstvu, kao i svakoga kome novac stiže, od 1. juna sledeće godine naći će se u Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake. Kako pišu “Večernje novosti”, uvođenje Registra predviđeno je izmenama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, koji je u skupštinskoj proceduri. Doznake se u javnosti uglavnom vezuju za prilive iz dijaspore i to najčešće iz Nemačke i drugih evropskih država gde radi najviše ljudi iz Srbije, koji novac šalju rođacima u zemlji. Biće popisani i građani koji su u prvih osam meseci ove godine iz inostranstva primili ukupno 2,29 milijardi evra na ime penzija, socijalnih primanja, radničkih doznaka, kao i pomoći i poklona. Registar će voditi Narodna banka Srbije, a podaci iz njega neće biti javno dostupni. Novčana doznaka, objašnjava list, nije samo ona koja “legne” na račun u banci, već se odnosi i na usluge koje pružaju platne institucije, putem kojih novac može da se prima i šalje bez otvaranja računa. Ovu uslugu u međunarodnom platnom prometu pružaju banke, platne institucije, Pošta Srbije, Vestern junion, Manigram i RIA Money transfer. Osnovni cilj uspostavljanja registra je, kažu nadležni, unapređenje efikasnosti sistema za sprečavanje pranja novca. “Centralnim vođenjem podataka omogućava se olakšani i brži pristup podacima o korisnicima novčanih doznaka kada je to neophodno za otkrivanje kriminalnih aktivnosti”, navode u NBS. Dodaju da više neće biti potrebno da se nadležni organi obraćaju svakoj platnoj instituciji pojedinačno, što za sobom nosi neblagovremenost u postupanju i odgovarajuće rizike. U NBS dodaju da će biti stroga kontrola koja ovlašćena lica će imati pristup ovim podacima i da oni neće biti javno dostupni. Izvor: Novosti Foto: Pixabay