Nova studija otkriva da „povezana“ vozila, koja međusobno dele podatke bežično, značajno poboljšavaju vreme putovanja kroz raskrsnice – ali automatizovana vozila zapravo mogu usporiti vreme putovanja kroz raskrsnice ako nisu povezana jedno sa drugim. Krivac? Sigurnost.
„Postoje dva značajna razloga zašto su ljudi zainteresovani za automatizovana vozila – poboljšanje bezbednosti putnika i smanjenje vremena putovanja“, kaže Ali Hajbabaie, prvi autor rada o radu i vanredni profesor civilnog inženjerstva Univerziteta Severna Karolina.
„Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju da automatizovana vozila mogu poboljšati bezbednost. Ali naše istraživanje ovde – koje se oslanja na računarsko modeliranje – sugeriše da ako želimo da poboljšamo i vreme putovanja, povećanje automatizovanih vozila nije dovoljno; potrebna su nam vozila koja su sposobna da komuniciraju jedno sa drugim i sa sistemima za kontrolu saobraćaja koji upravljaju protokom saobraćaja na raskrsnicama.”
Za studiju, istraživači su koristili računarski model koji simulira saobraćajne uslove. Istraživači su računali na četiri tipa vozila: vozila kojima upravljaju ljudi (HV); povezana vozila (CV) – kojima upravljaju ljudi, ali dele informacije sa drugim povezanim vozilima i sa kontrolnim sistemom koji upravlja semaforima; automatizovana vozila (AV); i povezana automatizovana vozila (CAV).
„Pretpostavlja se da se zbog svog programiranja AV-ovi kreću opreznije u poređenju sa ljudskim vozačima“, kaže Hajbabaie. „Njihova bezbednost delimično proizilazi iz toga što su programirani da voze konzervativno. CV-ovi i CAV-ovi su dizajnirani da primaju informacije o budućem stanju semafora i prilagođavaju njihove brzine kako bi izbegli zaustavljanje na raskrsnicama. Kao rezultat toga, očekuje se da će kretanje CV-a i CAV-a biti uglađenije – i imati manji broj zaustavljanja – od HV-a i AV-a.”
Istraživači su sproveli 57 simulacija saobraćaja kako bi procenili uticaj mnoštva varijabli na vreme putovanja kroz raskrsnicu. Na primer, istraživači su pogledali kako će različite kombinacije HV-a, AV-a, CV-a i CAV-a uticati na saobraćaj.
Jedan jasan zaključak je da što je veći procenat CV-a i CAV-a, to je veći kapacitet raskrsnice. Drugim rečima, kada je više vozila na putu povezano, više vozila bi moglo brže da prođe kroz raskrsnicu. Veći kapacitet takođe znači da u proseku imate manje vozila u redu na crvenom svetlu.
„Međutim, otkrili smo da veći procenat AV-a – koji nisu povezani – zapravo usporava vreme putovanja kroz raskrsnice“, kaže Hajbabaie. „To je zato što su ti AV-ovi programirani da voze konzervativno kako bi se smanjio rizik od sudara. Naši nalazi naglašavaju važnost inkorporiranja povezivanja i u vozila i u sisteme za kontrolu saobraćaja.
„Ova studija je sprovedena korišćenjem računarskog modela, što je ograničavajući faktor“, kaže Hajbabaie. „Međutim, teško je i skupo sastaviti mešovitu flotu HV-a, AV-a, CV-a i CAV-a u povezanom sistemu za kontrolu saobraćaja. Terenski testovi koji uključuju ljudske vozače takođe mogu izazvati zabrinutost za bezbednost, što ove studije modelovanja čini posebno važnim; želimo da identifikujemo potencijalne probleme sada, a ne kada su stvarni životi u pitanju.”
Izvor: autotech.news
