Umrežavanje uređaja u kući sve je jednostavnije i sve bolje funkcioniše. Ma koliko „opamećivanje“ kuće delovalo kao dobra ideja, često smo skloni da u tom poslu i preteramo…
Prelomna tačka je bio Home Assistant, program (gotovo bih rekao – operativni sistem) koji instalirate na neki Raspberry Pi ili u docker na nekom od kućnih računara i pomoću njega kontrolišete pametnu opremu raznih proizvođača. Isprva je teško išlo, naročito sa raznim kineskim uređajima, ali vremenom su se pojavili drajveri za skoro sve i tako je moguće centralizovati kontrolu nad kućom. Sam Home Assistant ima brojne alate za automatizaciju, pisanje skriptova i svakojako prilagođavanje, pa stvari možete podesiti baš onako kako biste želeli, ako ste spremni da za to odvojite (poprilično) vreme.
Šta ima smisla umrežiti…
Kontrola svetala po kući je nešto od čega ljudi obično polaze. Zgodno je operisati osvetljenjem sa mobilnog telefona, a automatizacijom paljenja i gašenje nekih svetala u određeno vreme unapredićete komfor i uštedeti struju. Treba ipak znati da automatizacija nije baš trivijalna, pošto vremena nisu fiksna – svetla se u jedno vreme pale leti a u drugo zimi, a postoji i neprijatan trenutak prelaska na letnje/zimsko vreme. Ja sam uložio dosta rada u Python programe koji iz tabele čitaju vreme izlaska i zalaska Sunca za konkretan datum – naći ćete na Internetu servise koji daju sličnu informaciju, ali je njihovo korišćenje toliko komplikovano da sam se najzad opredelio za statičku tablicu koju držim na disku. Sreća pa su ti podaci fiksni za svaku godinu, uz napomenu da treba paziti na letnje/zimsko vreme i uzeti u obzir prestupne godine kao što je tekuća.
Server ne radi – ne možete da uđete u kuću. Server kompromitovan – svako može da uđe u vašu kuću. Hvala, ali ne hvala
Pametne utičnice su takođe zgodne, barem na nekim mestima u kući. Tu nije stvar samo u daljinskoj kontroli, nego i u praćenju potrošnje energije. Kada shvatite šta koliko troši, možete ozbiljno da uštedite struju praktično bez gubitka komfora. Generalno se uvek začudim kad vidim koliko struje trošim – stalno se priča da su računari i druga oprema štedljivi, ali ta štednja nije baš vidljiva na računu, barem dok ne počnete nemilosrdo da isključujete koješta. A uvek ima šta da se isključi.
Treba ipak biti oprezan kod kontrole opreme na ovaj način, jer ima uređaja kojima baš i ne prija da im svaki čas isključujete i uključujete napajanje. Jedan od primera su klima uređaji, a baš njih biste rado kontrolisali… U poslednje vreme na tržištu se pojavljuju klime sa ugrađenim Wi-Fi modulom (ili Wi-Fi modul može da se dokupi) i to smatram odličnom investicijom. Ako vaša klima nema takvu mogućnost, dobro je da kupite neki IR transmiter koji se lepo integriše u pametnu kuću, a onda upravlja klimom emulirajući daljinski upravljač. Mnogo „prirodnije“ nego da klimi svako malo nestaje struja.
…a šta je preterivanje
Novije (i skuplje) veš mašine, frižideri, mašine za sudove i drugi uređaji imaju mogućnost integracije u smart home, ali je korisnost te integracije pod znakom pitanja. Lepo je što me mašina za pranje veša obaveštava da je završila posao, ali to uglavnom i sam čujem, srećan što je centrifuga prestala. Slično i za mašinu za pranje sudova. Ima nekih futurističkih scenarija u kojima bi frižider pratio koje namirnice postoje na policama pa vam pravio spisak za kupovinu, ali smo daleko od realizacije te ideje. U međuvremenu, „pametni“ frižider i nije mnogo koristan.
Kada uz pomoć pametnih utičnica shvatite šta koliko troši, možete ozbiljno da uštedite struju praktično bez gubitka komfora
Integracija brava i alarmog sistema u pametnu kuću je još jedna potencijalno korisna, ali i opasna ideja. Svakako je lepo da imam informaciju kada je koja brava otključavana i ko je (de)aktivirao alarm, ali je prepuštanje kontrole nad bezbednošću doma kompjuteru rizična praksa. Znajući koliko ima raznih provala u bezbednosne sisteme širom sveta i koliko svi operativni sistemi i programi imaju bagova koji se godinama ne otkrivaju, nekako nisam baš rad da omogućim da se vrata otključavaju preko Interneta. Naročito zato što većina sistema radi tako što je kontrola na nekom dalekom serveru u Americi ili Kini, vaš mobilni javlja serveru da vam otvori vrata, a server javlja bravi da se otključa. Server ne radi – ne možete da uđete u kuću. Server kompromitovan – svako može da uđe u vašu kuću. Hvala, ali ne hvala.
Bolja je praksa da se brave kontrolišu iz vaše mreže, a da joj spolja pristupate kroz VPN. A opet, ko zna kakve bagove ima WireGuard protokol ili vaš kućni ruter… Neće se na vas baš nameriti najbolji hakeri na svetu, ali na širokom tržištu ima mnogo alata za hakovanje, pa bi i neki klinac iz komšiluka mogao poželeti da „okuša sreću“. Možda mehanički ključevi zvuče kao XIX ili XX vek, ali su oni i dalje dobra osnova bezbednog doma. Naravno, uz video-nadzor i alarm integrisan u Home Assistent sistem…
Autor: Predrag Mirković
