Ukoliko Zemljani planiraju da sačuvaju svoju planetu, emisija štetnih gasova bi do 2050. godine trebalo da se svede na nulu. To znači da bi iz atmosfere trebalo da se ukloni onoliko ugljenika koliko je u nju emitovano, jer će u suprotnom doći do efekta staklene bašte.
Eksperti kao moguća rešenja nude čuvanje šuma i sađenje novih stabala, ali i tehnologije koje bi trebalo da pomognu u hvatanju i čuvanju ugljenika. Fabrika po imenu Mammoth švajcarske kompanije Climeworks radi baš to. Nalazi se na Islandu i pre nekoliko dana je počela s radom. Izdvaja ugljenik iz vazduha i skladišti ga duboko pod zemljom, gde se pretvara u čvrstu materiju. Fabrika se napaja geotermalnom energijom, pa tako uklanja štetni gas bez emitovanja dodatnih zagađivača.
Pojedini stručnjaci su skeptični i tvrde da ovakva postrojenja neće ublažiti problem. Tvrde da se zapravo radi o skretanju pažnje s pravih problema i dodaju da je drveće najbolje rešenje klimatskih nevolja, najviše zbog toga što je i najjeftinije – uklanjanje jedne tone ugljenika iz vazduha uz pomoć postrojenja kao što je Mammoth trenutno košta oko hiljadu dolara (eksperti kažu da je poželjna suma oko sto dolara).
Na tehnologijama za hvatanje i skladištenje ugljenika se radi još od sedamdesetih godina XX veka. Mnogi su zabrinuti jer u ovim rešenjima vide prečicu koja neće usporiti klimatske promene – kažu da postupak hvatanja ugljenika skreće pažnju onih koji emituju fosilna goriva na brzo rešenje, umesto na smanjenje emisija.
Međunarodna klimatska organizacija Global Witness je 2021. godine sprovela istraživanje kako bi procenila da li ova tehnologija može da pomogne ostvarenju cilja da rast temperature ostane ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Došlo se do zaključka da „na nju ne možemo da se oslonimo da na vreme postigne smanjenje globalne emisije“.
Na kraju se kao najbolji način za smanjenje emisije štetnih gasova preporučuje zaustavljanje sagorevanja fosilnih goriva. Neki ekolozi veruju da bi novac koji se troši na proširenje operacije hvatanja ugljenika trebalo da se potroši na ubrzavanje korišćenja čistih energija, dok drugi dodaju da je uklanjanje ugljenika neizbežno jer se vremenski okvir koji imamo sve brže smanjuje.
Aktivisti upozoravaju da „Plan B“ možda postoji, ali da „Planetu B“ još uvek nemamo. Drugi ističu da ćemo ostati upamćeni (ako bude nekoga da nas pamti) kao civilizacija koja nije spasila Zemlju zato što spasenje nije bilo novčano isplativo.
