Uticaj društvenih mreža na tinejdžere je “beznačajan“, pokazuje novo istraživanje

Strahovi da društvene mreže stvaraju generaciju depresivnih i anksioznih tinejdžera su preterani, sudeći prema novom istraživanju koje je otkrilo da društvene mreže imaju "trivijalan" efekat na zadovoljstvo adolescenata životom. Stručnjaci iz različitih oblasti često su upozoravali na štetne efekte prekomernog provođenja vremena na sajtovima kao što su Facebook, Instagram i Twitter. Međutim, istraživači sa Univerziteta u Oksfordu pronašli su malo dokaza koji bi podržali ovakve tvrdnje. Efekti korišćenja društvenih mreža na...

Facebook uvodi najveće promene do sada

Osnivač Facebooka Mark Zakerberg najavio je na godišnjoj konferenciji ove kompanije velike promene za tu društvenu mrežu ostale aplikacije, verovatno najbrojnije do sada. Osim što će doći do drastičnih promena u dizajnu, šef Facebooka uverava da je plan kompanije da na prvo mesto stavi privatnost i sigurnost korisnika. Najviše je ođeknula najava o promeni dizajna pa tako logo Fejsbuka više neće biti kvadratnog oblika, već kružnog, a prvi put menja se i boja. Mobilna aplikacija biće pretežno bela, a prepoznatljiva plava odlazi u istoriju, prenosi Index.hr. Poruke koje će se slati putem Messingera biće potpuno šifrovane što znači da Facebook više neće videti njihov sadržaj. Platforma će biti potpuno integrisana sa WhatsApp-om. Jedna od novina je i da će Instagram uvesti i probnu opciju “privatnog brojača lajkova”. Posetioci profila tako ne bi videli broj lajkova dok bi vlasnik profila imao pristup tom podatku, navodi Jutarnji list. Takođe, biće više “kratkotrajnih” načina deljenja sadržaja u porukama, što znači da neće biti trajnog zapisao o njima. Osim toga, objave na Instagramu više neće morati da počnu sa fotografijom ili videom. Sadržaj će moći da se deli koristeć se samo tekstom, stikerima ili crtežima. “Budućnost je privatna. Znam da, blago rečeno, naša reputacija nije najjača kad je privatnost u pitanju, ali fokusirali smo se na pronalazak načina da zaštitimo privatnost korisnika”, poručio je Zakerberg. Izvor: Index.hr Foto: Pixabay

Izrael zaustavio sajber napad Hamasa vazdušnim napadima na zgradu u kojoj...

Izraelske odbrambene snage (IDF) tvrde da su neutralizovale "pokušaj" sajber napada vazdušnim napadima na zgradu u pojasu Gaze odakle je napad počeo. Kao što je prikazano na video snimku koji je objavio IDF na Twitteru, zgrada u pojasu Gaze, koju su uništili izraelski borbeni avioni, navodno je bila sedište obaveštajne službe Hamasa, odakle je njena hakerska jedinica navodno pokušavala da prodre u izraelski sajber prostor. "Osujetili smo pokušaj Hamasovog sajber napada protiv izraelskih ciljeva. Nakon naše uspešne...

Istekli sertifikat zadao probleme korisnicima add-onova za Firefox

Istekli sertifikat uzrokovao je velike probleme Mozilli i velikom broju korisnika njihova internet browsera Firefox. Spomenuti istekli sertifikat uticao je na add-onove (dodatke) unutar Firefox-a koji su automatski isključeni i više ih se nije moglo ponovno aktivirati. To je među korisnicima izazvalo veliko nezadovoljstvo koje su odlučili da podele na svim popularnijim društvenim mrežama i servisima. Što se tiče verzija Firefox-a na koje utiče ovaj problem sa isteklim sertifikatom nema verzija Firefox-a koje su na njega imune (stabilna verzija, Nightly verzija i Tor Browser su jednako pogođeni). Pritom treba napomenuti da postoje i korisnici koji ipak nisu pogođeni ovim problemom. Mozilla je vrlo brzo nakon širenja vesti o ovom problemu izdala i hitnu zakrpu. Zakrpa u trenutku pisanja teksta ne rešava problem za sve korisnike koji su pogođeni ovim problemom te nije dostupna za sve verzije Firefoxa. Više informacija o njoj moguće je pronaći na sledećem linku. IT vesti

Da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo da imaju prava?

Naučnici i futuristi raspravljaju o tome da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo uopšte da imaju prava, slična onima koja imaju životinje. Neki američki naučnici smatraju da bi ljudi trebalo da počnu da razmišljaju o tome kako da zaštite etička prava veštačke inteligencije. Profesori Džon Basl i Erik Švicgebel upozoravju da mnogi veruju kako roboti ne zaslužuju bilo kakvu etičku zaštitu, jer veštačka inteligencija nema svest, odnosno osećanja. Oni nisu saglasni sa tom teorijom i pitaju kako će ljudi znati da li su stvorili nešto što može imati emocije i osetiti bol? Magazin za ideje i kulturu “Eon” ističe da je jedan od problema to što nema naučnog konsenzusa o tome šta je to svest. Jedan broj naučnika smatra da taj pojam označava tip dobro organizovane “obrade informacija”, dok drugi tvrde da je svest povezana sa specifičnim biološkim karakteristikama. Zagovornici prve teorije zagovaraju da pristup robotima bude sličan onom prema istraživanju nad životinjama. Oni predlažu osnivanje odbora koji bi ocenjivali istraživanja u vezi sa veštačkom inteligencijom. Takvi odbori ocenjivali bi etičke rizike pri razvoju robota, vodeći računa o rizicima u odnosu na prednosti tokom sprovođenja istraživanja. U isto vreme, veliki trgovinski lanci uvode hiljade robota koji će osloboditi ljude rutinskih poslova. U trgovine “Volmarta” stižu roboti koji će obavljati poslove poput čišćenja podova, te skeniranja i sortiranja proizvoda. Ako već rade poslove ljudi, onda prema robotima treba imati određeni etički kodeks, smatraju zagovornici zaštite veštačke inteligencije. Izvor: Srna Foto: Pixabay

Prvi put u istoriji: Bubreg do bolnice dostavljen dronom

Prvi put u istoriji, hirurzima u američkoj bolnici dronom je dostavljen organ za transplantaciju, preneo je BBC. Postoji ogroman potencijal za dostavu medicinskih potrepština dronovima, a u Africi su dronovima već dostavljane vakcine. Za prevoz organa potreban je posebno dizajnirani dron koji ujedno može održavati organ za transplantaciju u upotrebljivom stanju. Pacijentkinja kojoj je doniran bubreg je 44-godišnjakinja iz Baltimora, koja je na organ čekala osam godina. “Sve skupa je zadivljujuće. Pre nekoliko godina ovo nije bilo nešto na što biste računali”, kazala je ona. Prema mreži za donacije organa u SAD-u, u 2018. evidentirano je 114.000 ljudi na listama čekanja. U 1,5 posto slučajeva organi nikad nisu došli do odredišta, a gotovo četiri odsto kasnilo je dva ili više sati. “Dostavljanje organa od donora do primaoca sveta je dužnost s mnogo elemenata. Ključno je da pronađemo načine da to radimo bolje”, kazao je Džozef Skalea, profesor hirurgije s medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend i jedan od lekara koji je izveo transplantaciju. “Kao rezultat izvanredne saradnje hirurga, inženjera i Savezne uprave za letove, stručnjaka za osiguravanje organa, pilota, medicinskih sestara i pacijentkinje, uspeli smo da obavimo pionirski poduhvat u transplantaciji”, rekao je. Dron je prešao put od pet kilometara i za to je bilo potrebno mnogo nove tehnologije, uključujući prilagođeni dron koji može uz organ prevoziti i kamere i druge sisteme za osiguravanje organa u letu i komunikaciju preko gusto naseljenog područja. Dron je bio opremljen i padobranom u slučaju kvara na letelici. “Pritisak je bio ogroman jer smo znali da neka osoba čeka organ, ali istovremeno se radilo o posebnoj privilegiji učestvovati u toj presudnoj misiji”, rekao je inženjer Metju Skasero sa Univerziteta Merilend. Izvor: Hina Foto: Pixabay