IT tehnologije

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova podneli su krivične prijave protiv četrdesetogodišnjeg i tridesetjednogodišnjeg muškarca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava. Sumnja se da su oni u dužem vremenskom periodu, preko internet portala “filmovi24h.com” i “serije.online” nezakonito omogućili gledanje velikog broja domaćih i stranih televizijskih serija, čime su nosiocima autorskih prava naneli finansijsku štetu. Policija je pretresom stanova i prostorija koje su koristili osumnjičeni pregledala njihovu računarsku opremu, prijem elektronskih uplata i računa u bankama, nakon čega je otkrila da su oni putemnavedene opreme nelegalno emitovali serije i filmove. United Media pozdravlja reakciju nadležnih Kompanija United Media pozdravlja reakciju nadležnih državnih organa koji su danas podneli krivične prijave protiv piraterije na internetu jer ilegalni streaming nagriza domaću produkciju filmova i serija. Na sajtovima filmovi24h.com i serije.online su se nalazile i premium serije u produkciji United Media kao što su Ubice mog oca sezone 2 i 3, Žigosani u reketu, Ujka – Novi horizonti, Konak kod Hilmije kao i mnoge druge. U trenucima kad United Media po prvi put u regionu emituje seriju “Senke nad Balkanom 2” u “bindže” opciji, gde su sve epizode serijala dostupne u isto vreme, od izuzetnog značaja je brza i efektivna akcija državnih organa protiv pirata u cilju sprečavanja nanošenja ozbiljne štete produkciji. United Media koristi najsavremenije metode detekcije i zaštite svog sadržaja i nastavlja aktivno da sarađuje sa pripadnicima MUP-a na otkrivanju i procesuiranju izršilaca ovih krivičnih dela U okviru United Medie posluje i TV N1. Izvor: N1 Foto: Pixabay

Hrvatski trgovački lanac KTC od 1. januara će ukinuti rad nedeljom. U kompaniji kažu da tako zapravo uvode slobodnu nedelju za svojih 1.400 radnika. „Ako ih tretiramo kao članove velike porodice, onda je red da ih tako tretiramo i na poslu. Prema tome, omogućili smo im da nedelje provode sa svojim najbližima. To je jedan razlog, a drugi razlog nam je želja i cilj da zanimanje trgovac opet postane ljudima atraktivno“, rekao je za NovaTV predsednik upravnog odbora KTC Ivica Katavić. Radnici su iznenađeni, ali i prezadovoljni odlukom. Zaposleni ovog trgovačkog lanca od pre tri godine više ne rade ni za verske praznike. „To vreme koje oni provedu sa svojim porodicama, mislim da se to ne može platiti novcem“, izjavio je Katavić. Izvor: Poslovni dnevnik Foto: Pixabay

Vlasnici nekih modela starijih Samsung-ovih pametnih televizora koji na njima gledaju streaming servis Netflix ovih dana su počeli da dobijaju obaveštenja da to više neće moći da čine. Od 2. decembra, naime, Netflix će ukinuti podršku za manji broj starijih modela televizora ove marke. Svoj potez pravdaju tehničkim ograničenjima. Samsung je potvrdio da će se ukidanje podrške zaista i dogoditi. Biće zahvaćeni, kažu, vlasnici televizora proizvedenih otprilike 2010 i 2011. godine koji u šifri modela imaju slova C ili D nakon oznake veličine dijagonale. Tačan popis zahvaćenih modela nije objavljen, ali svi vlasnici onih koji sledećeg meseca gube podršku trebali bi o tome da budu obavešteni direktno unutar Netflix-ovog interfejsa. Iz Samsunga su poručili da će se na navedenim televizorima i dalje moći gledati sadržaji sa Netflix-a tako da se na njih spoji neki od drugih podržanih uređaja – na primer konzola, streaming uređaj (poput Chromecasta), ili neki kompatibilni set-top box. Osim stari..

Nošenje naočara na poslu postala je tema u Japanu, nakon vesti o tome da su neke firme naredile zaposlenim ženama da ih ne nose. Nekoliko lokalnih medija prenosi da su pojedine kompanije „zabranile” radnicama da nose naočare iz različitih razloga. Pojedini trgovinski lanci su među takvim kompanijama i saopštili su da su prodavačice koje nose naočare odavale „hladan utisak”. To je izazvalo žestoku raspravu na društvenim mrežama o oblačenju i ženama na radnom mestu. Nipon televizijska mreža i Biznis insajder su među medijima koji su izvestili o ovoj temi i tome kako firme u različitim industrijama zabranjuju ženama da nose naočare. Firme su navodile bezbednosne razloge za radnice u aviokompanijama ili nemogućnost da se ženama koje rade u sektoru lepote vidi šminka. Nije poznato da li je „zabrana” zasnovano na pravilima kompanije ili odražavaju društveno prihvaćenu praksu na tim radnim mestima. Tema je izazvala žestoku raspravu na društvenim mrežama. U Japanu je popularan hešteg „naočare su zabranjene“, a tema je postala viralna na Tviteru. Kumiko Nemoto, profesorka sociologije na Kjoto univerzitetu, kaže da su Japanci reagovali na ovu „staromodnu” politiku „Razlozi zašto žene nemaju podršku da nose naočare. Zaista nemaju smisla. Sve se tiče pola. To je tako diskriminišuće”, rekla je. Dodala je da to odražava „staro, tradicionalno japansko” razmišljanje. „Ovde nije reč o tome kako žene obavljaju posao. Kompanije procenjuju žene na osnovu ženstvenosti – a nošenje naočara se smatra neženstvenim”, rekla je Nemoto. Diskusija se prenela i na nedavne kontroverze o nošenju štikli u Japanu. Naime, glumica i spisateljica Jumi Sšikava pokrenula je peticiju za ukidanje pravila oblačenja u Japanu nakon što je morala da nosi visoke potpetice dok je radila u pogrebnom preduzeću. Pokret je dobio značajnu podršku i veliki broj pratilaca na društvenim mrežama. Podržavaoci su na Tviteru pisali da je naziv peticije pod heštegom #KuToo povezan sa kampanjom #MeToo. Slogan je napravljen na osnovu japanskih reči za cipele „kutsu” i bol „kutsuu”. Učesnici kampanje kažu da se nošenje štikli smatra obavezom prilikom prijave za posao. Pristalice su postale još glasnije nakon što je japanski ministar rekao da je „neophodno” da kompanije primenjuju pravila oblačenja koja nalažu visoke potpetice. Nemoto kaže da su žene u Japanu nastavile s kritikom politike visokih potpetica. „O ženama se raspravlja uglavnom na osnovu izgleda”, rekla je. „Bar je takva poruka koju ove politike šalju.” Izvor: BBC News na srpskom Foto: Pixabay

Branka Ljiljak već 30 godina ustaje u „cik zore” kako bi na vreme stigla na posao. Poslednjih 15 godina radi od sedam do tri u opštinskoj administraciji u Zrenjaninu, pa joj je budilnik radnim danima namešten na šest sati. Dopada joj se predlog ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića da svi državni organi uvedu fleksibilno radno vreme – pošto ne voli rano da ustaje. „Značilo bi mi da se uvede fleksibilnost, da mogu da ustanem u sedam i u osam dođem na posao, ali je važno da takva promena bude usklađena sa ostalim službama”, priča Branka za BBC na srpskom. Dobra za zaposlene, kvalitet njihovog života, ali i populistička mera – ovako u nekoliko reči sagovornici BBC-ja opisuju predlog ministra Đorđevića. Šta predlaže ministar? Ministarstvo za rad je pionirski prvo odobrilo predloženu meru, ali se čeka tehnologija. „Odluka će se primenjivati od trenutka kada se za evidenciju zaposlenih bude koristio elektronski sistem identifikacije“, navodi se u odgovoru ministarstva BBC-ju na srpskom. Nakon uvođenja tog sistema zaposleni u Ministarstvu radiće kao i do sada – od 7:30 do 15:30, ali će u predstavništvima Ministarstva na lokalu važiti klizno radno vreme. Đorđević je objasnio da je odluka o fleksibilnom radnom vremenu u ministarstvu doneta na osnovu analiza rada u inostranstvu i velikim kompanijama, koje su već uvele ovakav princip. „Uočili smo pozitivne efekte, od toga da su radnici bili zadovoljniji i efikasniji, do ušteda”, rekao je ministar. Dodao je da će ova mera postati model za ostale ukoliko se pokaže efikasnom. Ovo je prva mera za poboljšanje zadovoljstva zaposlenih na radnom mestu, naveo je on. Branki Ljiljak se ova ideja dopada, ali je nikada ne bi predložila. „Treba pitati zaposlene – sve zaposlene, a ne manje grupe. Ovo se tiče svih, a naročito onih koji imaju decu, pa je bitno da njihov rad bude usklađen sa radom vrtića i škola”, kaže Branka. Za nju je najbitnije da niko ne trpi zbog takvih promena. „Važno je da službe budu dostupne građanima onda kada su im potrebne”, dodaje. Jedan od razloga za promenu unutar Ministarstva za rad je što su centri za socijalni rad i neka odeljenja u opštinama imala isto radno vreme. „Svaki dan su dolazila rešenja pred kraj radnog vremena, zbog čega je postojala potreba da neki ljudi ostaju prekovremeno i da se plaćaju prekovremeni sati”, rekao je ministar. Šta kažu poslodavci i sindikati Dok pojedini sagovornici BBC-ja bez rezerve podržavaju ideju, drugi se plaše da bi ona mogla da bude ispolitizovana. Saglasni su da je mera u načelu dobra, ali da mora da bude usklađena sa radom svih ostalih službi. Unija poslodavaca Srbije Unija poslodavaca Srbije podržava najave o promeni radnog vremena u državnoj službi, ali samo ako ne ugrožava rad sa građanima i privredom, kaže za BBC na srpskom Svetlana Budimčević iz unije. „Takva promena bi uticala na bolju organizaciju privatnog života zaposlenih, ali je važno da se obezbedi kontinuitet službi, da one budu dostupne u svakom trenutku građanima i privredi”, kaže Budimčević. Važno je i da se postave jasna pravila – „ne može zaposleni jedan dan da dolazi ovako, drugi onako, već da postoje jasna pravila”. Sindikat uprave Srbije Njegoš Potežica iz Sindikata uprave Srbije kaže da je istraživanje koje su sproveli među zaposlenima u administraciji u državnim službama pokazalo da 70 odsto ispitanika podržava uvođenje fleksibinog radnog vremena. Podrška stiže i iz tog sindikata, ali stav je isti – moraju se znati i poštovati pravila. „Kada se budu postavila jasna pravila, ovakve izmene će biti dobre i za radnike i za poslodavce”, kaže Potežica za BBC na srpskom. Sindikat Nezavisnost Promena na nivou državne uprave zahtevala bi izmene zakona. Zoran Stojiljković iz sindikata Nezavisnost kaže da bi promena sa stanovišta radnika bila dobar i human korak, ali da ima i drugu stranu. „Plašim se načina na koji bi to moglo da bude sprovedeno i zaista prilagođeno radnicima, a koliko bi čitava priča mogla da se ispolitizuje i zloupotrebljava”, kaže Stojiljković za BBC na srpskom. Prava radnika Miloš Vuković, urednik portala Radnik, sajta o kršenju prava radnica i radnika, ovakvu izmenu smatra populističkom merom. „Mislim da tu država ide linijom manjeg otpora i da pokušava da reši ono što je realno manji problem”, kaže Vuković za BBC na srpskom. Iako bi mera bila korisna za kvalitet života zaposlenih, postoje mnogo veći problemi unutar državne službe, objašnjava. „U državnoj upravi postoje ljudi koji rade po ugovorima na određeno godinama, iako je zakonski dozvoljeno raditi tako dve godine maksimalno. Mnogo je i onih koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i nemaju nikakva prava. Treba prvo taj problem rešiti, a onda uvoditi druge mere. Ne skretati s velikih problema”, kaže Vuković. Prednosti kliznog radnoga vremena Poslednjih godina, mnoge studije su pokazale da je klizno radno vreme korisno za zaposlene – utiče na njihovu produktivnost i zadovoljstvo posl..

Google je najavio da će udružiti snage sa kompanijama ESET, Lookout i Zimperium da bi poboljšali otkrivanje zlonamernih Android aplikacija pre nego što se objave u Play prodavnici i budu dostupne za preuzimanje. Prema rečima menadžera proizvoda Google Play prodavnice Endrua Ena, borba protiv zlonamernih aplikacija nikada se neće završiti i jedino što Googleu preostaje je da poboljša mehanizme otkrivanja i blokiranja. Ovo novo partnerstvo, nazvano App Defense Alliance, omogućiće Googleu da poveća sigurnost Play prodavnice...