IT tehnologije

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima. Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu. #Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska. Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu. U susret konferenciji, a u okviru panela “Milje na zaslonu laptopa: Od kreacije do proizvoda – ima li značajnog profita u novim trendovima u plasiranju sadržaja”, razgovarali smo sa Simonom Slonjšakom iz slovenačkog Telekoma. Šta se na globalnoj sceni promenilo u odnosu na protekle godine, kada je reč o VOD platformi, a šta možemo da očekujemo u 2020? – U 2020. godini nas očekuje povećan rast korisnika VOD-a ulaskom novih globalnih igrača. Korisnici će imati više izbora, ali i više dilema prilikom odabira. Koliko je region napredovao u proizvodnji za globalne VOD platforme? – Mlađe generacije se snažno zalažu za VOD ponudu, isto važi i u region i ostatku sveta. U isto vreme, aplikacije kao što su Youtube, Facebook ili Instagram sa svojim proizvodima oduzimaju deo kolača ostalima. Po čemu je NEO smart platforma specifična i kako funkcioniše? – NEO je izgrađen oko korisnika i njegove interakcije sa sadržajem – i glasom. Sadržaj i njegova pretraga u središtu su korisničkog iskustva. Bilo de se radi o klasičnim linearnim kanalima, VOD-u, pametnim domovima, igrama ili kupovini. NEO kombinuje sav sadržaj koji je dostupan i na inovativan način ga nudi korisniku. Moglo bi se reći da klasičan sadržaj transformiše u VOD sadržaj. Rekli ste da je glas jedan od najmoćnijih alata za interakciju. Kako ste ga implementirali u proizvod i u čemu je njegova moć? – Ključno je što NEO, koji za sada razume engleski i slovenački jezik, može biti prilagođen za gotovo svaki svetski jezik. U svom razvoju kombinovali smo nekoliko tehnoloških rešenja kako bismo korisniku pružili najbolje moguće iskustvo. Od klasičnog prepoznavanja govora do mašinskog učenja. Čitava NEO platforma se kontroliše putem glasa. Iznad svega, nadahnjujuća pretraga omogućava nam tri puta brži pristup sadržaju. Na koji način, pri razvijanju novog poslovnog modela, razmišljate o potencijalnim korisnicima? – Pre svega želimo korisniku da olakašamo obavljanje svakodnevnih obaveza. U današnjem ubrzanom svetu, niko ne želi da gubi vreme, stoga nam NEO omogućava da brzo i lako pristupimo svim funkcijama. Istovremeno korisniku dajemo mogućnost izbora sadržaja koji želi da gleda, bez obzira na to kada i gde. Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

Ministarstvo pravosuđa Sjedinjenih Američkih Država (DOJ) podnelo je optužni predlog za 8 osoba koje se terete za upravljanje ilegalnim servisima Jetflicks i iStreamItAll koji omogućavaju streaming medijskih sadržaja. Oba servisa zajednički poseduju više od 300.000 epizoda TV serija i filmova i zajedno su popularniji od Netflix-a i Amazon-a zajedno. Jetflicks je svojim korisnicima naplaćivao uslugu streaminga 9,99 dolara mesečno, dok iStreamItAll (koji još uvek nije ugašen) istu uslugu nudi za 19,99 dolara ili 179,99 dolara za celu godinu. DOJ navodi da su servisi koristili kodiranje kako bi preuzimali video sa torrent web stranica poput Pirate Bay-a i potom reprodukovali sadržaje preko svojih servera u SAD-i i Kanadi. Pored toga DOJ je ustanovio da neki sadržaji koje je nudi iStreamItAll nisu uopšte bili dostupni za autorizovanu prodaju, preuzimanje i gledanje izvan bioskopskih dvorana. Optužene terete za više kriminalnih radnji, uključujući zločinačko udruživanje, kršenje kaznenog ..

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima. Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu. #Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska. Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu. U susret konferenciji, a u okviru panela “Šta žene žele: Urednice i urednici ženskih magazina i portala otkrivaju sve”, razgovarali smo sa Nives Bokor, glavnom i odgovornom urednicom magazina “Grazia” za Hrvatsku. Kako urednice i urednici ženskih magazina i portala u Hrvatskoj kreiraju svoje medije i na koji način prate konzumentske navike „novih žena“? Kakvo je stanje u regionu po tom pitanju? – Rekla bih da je jedna od glavnih odlika uspešnih brendova, ne samo magazina i portala, da doskoče nečijim dosad nestruktuisanim mislima i željama, te im u pravom trenutku ponudi ono za šta nisu bili svesni da im treba i žele (poželjno pre svih ostalih), ali na način koji odgovara DNK-u brenda koji imate i postulatima koje ne biste trebali menjati kako krenu da duvaju trendovski vetrovi. Zato lično pokušavam pratiti navike “novih žena” na način da mnogo čitam o trendovima van zemlje, pratim u digitalnom svetu odaziv na određene teme, konsultujem se sa saradnicima, pričam sa mnogo devojaka i žena, što prijateljica, što koleginica, pokušavajući iščitati između redova šta ih to obuzima, šta ih zanima i intrigira, pa i u kojem se smeru kreće razmišljanje kolektiva. Teško mi je govoriti kako urednici ostalih magazina i portala razmišljaju, ali nadam se da oni koji predvode uspešne projekte, razmišljaju slično meni. Koje teme danas najviše zanimaju populaciju žena od 20 do 40 godina? – Unutar godina koje ste naveli imamo zaljubljenice u modu i trendove, te one kojima je capsule garderoba već decenijama poznata stvar; one koje prate politiku, i one kojima se od nje diže kosa na glavi; one koje smatraju highlighter i illuminator sinonimima i one koje će se na tu pomisao u neverici prekrstiti osam puta… Ne znam što bih navela kao teme koje najviše zanimaju žene u tom rasponu godina, sve mi zvuči kao negativna generalizacija, ali znam da je sve jasnije da se teme moraju iscrpno obraditi, nefiltrirati i da moraju biti stvarne – bilo da pišemo o top rumenilu ove sezone ili protestima u Hong Kongu. Postale smo mnogo odvažnije, kritičnije i tražimo ono što smo već odavno trebale dobiti, što se vidi i po događanjima i trendovima u protekle godinu-dve. Humani pristup koji nas ne svodi na ulepšavanje i udovoljavanje suprotnom polu. U jednom intervjuu ste rekli da sa svakim brojem Grazie želite da stvorite osjećaj pripadnosti jednom malom plemenu koje se trudi i radi kontra klasičnih recepata i smjerova u društvu. Zašto je za ženu važno povezivanje u to “pleme”? – Čisto da ne bi bilo zabune, nisam posebno izdvojila žene, već da želimo to svakome kome Grazia dođe u ruke. Ponosni smo što osim naših čitateljki, često čujemo komentare i od čitatelja koji se isto pronalaze u temama, a neretko imamo i deo u magazinu posvećen muškarcima – Grazia Men. Mislim da je uopšteno “povezivanje” izuzetno bitno za svaku individuu. Osećaj da ste sami na nekom svom životnom putu i razmišljanjima može svakoga obeshrabriti. Što je, uistinu, tužna pomisao ako se radi o pozitivnim nastojanjima pozitivnih individua. Inspirativno je i važno okružiti se ljudima koji razmišljaju poput vas, koji vas mogu podići kada sami nemate snage i biti vaš putokaz kada skrenete sa puta. No, nisu svi iste sreće da su uspeli tokom života okružiti se ljudima koji ih inspirišu i oplemenjuju. Zato se mi vidimo kao platforma koja okuplja inspirativne ljude, priče o pozitivnim kretanjima u društvu i kao podsetnik da se može uspeti i živeti dobro ako se ide i onim dužim, težim, ali više ispunjavajućim putem. Najbolje poređenje mi je “pleme”, jer je to prvobitno, instinktivno i prirodno udruživanje – pre zbog pretnji mračnih šuma i životinja, danas usled pretnji modernog društva. Ako podsetimo da je tradicionalan smer još uvek najprikladnija putanja po kojoj se očekuje da žena hoda, pogotovo na Balkanu, šta mislite pod tim da se radi kontra tom klasičnom shvatanju u jednom društvu? Zagovarate li konstruktivno buntovništvo? – “Prikladno” i “dobro” ponekad su potpuni antonimi. Za Balkan bih, čak, rekla u većini slučajeva. Usudiću se reći da je u Hrvatskoj ono što se na nivou većine društva smatra “prikladnim..

Zbog godišnjih odmora sajt neće biti ažuriran od 02. do 17. septembra.

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima. Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu. #Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska. Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu. U susret konferenciji, a u okviru panela “Their Highness the Employees – Briga o zaposlenima u digitalnoj eri”, razgovarali smo sa Srđanom Maričićem, sa MEF fakulteta. Ako se kao najčešći problemi sa kojima se kompanije susreću navode neaktivnost radne snage i emigracije, pa sve manje kvalifikovanih radnika, na koji način bi nove tehnologije trebalo da doprinesu smanjenju ovakih uzroka? Ili smo u iluziji da tako nešto može da se desi? – Kompanije koje ovakve „probleme“ navode kao kritične upadaju u zamku ekonomije neoliberalizma. Profit je sve, za profit žive i rade i zaposleni i kompanija. U tom svetlu, svaki poslodavac bi voleo da dobije gotovog stručnjaka i da ne postoji nikakva potreba za njegovom obukom. Razni vidovi stimulacije dolaze u obzir, u slučaju izuzetnih rezultata i kao motivacija za druge zaposlene. Teorija kaže da se prva faza transformacije savremenih biznis modela manifestuje brzim promenama na tržištu, pri čemu su kritični agilnost i performanse. Neophodno je da kompanije sa svojim HR timovima i edukatorima i, naravno, u saradnji sa kandidatima osmisle i sprovedu novi model, u kojem će pravi odnos tehnologije i afiniteta kandidata omogućiti svim stranama, a posredno i biznisu, razuman stepen uspeha. Pojedinci koji poseduju i/ili steknu odgovarajuće veštine će imati mogućnost da donesu odluku o saradnji sa poslodavcem, dok će oni koji ne mogu da se prilagode snositi rizik. Kompanije, danas više nego ranije, moraju biti spremne na vreme obuke i prilagođavanja i na troškove ovakvog procesa, u okruženju visokog rizika. Uveren sam da je preduslov uspeha korišćenje intenzivnih platformi koje imaju pristup ljudima i, već samim, tim kreiraju vrednost. Sa druge strane, iako pričamo upravo o digitalnoj eri, novim tehnologijama i sličnim stvarima, velika većina radnika je i dalje neprijavljena, dolazi do sukoba teorije i prakse, jer se često nalaze neke „rupe u zakonu”, a da ne govorimo o visini plate, bolovanju, prekovremenom radu, pravu na porodiljsko i slično. Koliko se, zapravo, danas brine o radnicima? – Ovo se dešava, kako zbog slabih zakona, tako i zbog njihovog labavog sprovođenja. Sve zajedno, uslovljeno je viškom radne snage koja traži kakav-takav posao. U razvijenijim ekonomijama, u kojima je niska stopa nezaposlenosti, svaki posao se vrednuje shodno zakonskim regulativama, pa tako retko dolazi do situacija koje ste pomenuli. Sve dotle dok i država i poslodavac doslovno ne poštuju zakone, imaćemo status quo, ili blage, a skoro beznačajne pomake ka boljem stanju. Rešenje je stalna edukacija i podizanje svesti i kod kandidata i kod poslodavaca, uz stalnu pozitivnu finansijsku stimulaciju države. Kako bi HR sektor mogao da doprinese? HR bi trebalo da razradi novu, koordinisanu i preciznu strategiju koja odgovara novim zahtevima poslovanja. Na primer, za prošlu godinu postoji podatak da 44% vodećih kompanija koristi podatke o svojim zaposlenima u cilju predviđanja poslovnih performansi, u odnosu na 29% iz 2015. godine. Neke kompanije u Japanu (npr. Hitachi) za prikupljanje ove vrste podataka koriste senzore za merenje stepena sreće zaposlenih, dok Bank of America koristi senzore koji mere kako rad u grupi utiče na performanse. Očekivanja kompanije će nastaviti da se menjanju kako im bude bilo potrebno sve više informacija za odluke o zaposlenima. Na taj način HR dolazi do podataka o eventualnoj promeni koncepta poslovanja kompanije. Jedan od primera ovakvog pristupa bila bi saradnja sa odgovarajućim visokoškolskim ustanovama. Na primer, kod nas na MEF fakultetu studenti i u toku školovanja i u okvirima stručne prakse, a pogotovu na master i postdiplomskim studijama, kao i u saradnji sa domaćim i stranim kompanijama, razrađuju i izučavaju više pomenutih modela. Zbog čega smo mi jeftina radna snaga? Kako tržište to „vidi”? – U Srbiji je radna snaga jeftina zato što postoji višak radne snage, pogotovo slabo obrazovane. Poslodavac će svakako ponuditi najmanju moguću cenu rada koju kandidat prihvata ili ne. Onog trenutka kada kolektivna svest ljudi koji traže posao (ili traže bolje plaćen posao) bude dignuta na nivo sh..

Bezbednost Twitter-a ovog je petka u večernjim satima ozbiljno dovedena u pitanje. Nepoznati hakeri su, naime, uspeli da upadnu u korisnički nalog samog generalnog izvršnog direktora kompanije i njenog suosnivača, Jacka Dorseya. Njegov nalog @jack je najstariji korisnički nalog na ovoj društvenoj mreži i sa njega je poslat prvi tvit ikada. U 21 sat i 45 minuta po našem vremenu Dorseyev Twitter nalog preuzeli su hakeri i započeli s objavom antisemitističkih, rasističkih i drugih uvredljivih sadržaja, što je potrajalo dvadesetak minuta. Tada su bezbednosni timovi Twitter-a krenuli u akciju i zaustavili ovaj napad. Tek iza 23 sata potvrđeno je kako je nalog @jack vraćen u prvobitno stanje i da nema naznaka da bi njihova mreža mogla da bude kompromitovana. Kasnije je odgovornost za napad preuzela hakerska grupa Chuckling Squad, a saznalo se i kako su tvitovali putem usluge Cloudhopper koja se oslanjala na tvitovanje putem SMS-a. Istu je Twitter bio preuzeo 2010. godine i kasnije je ugasio,..