IT tehnologije

Završen je prvi dan šeste #Digital konferencije, održane u organizaciji Color Media Communications sa prijateljima. Konferenciju je otvorio predsednik Color Press Group-e, Robert Čoban, koji je predstavio program, teme i paneliste #digital2019. Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije zvanično je otvorio konferenciju i istakao da je prioritet Vlade digitalizacija i uvođenje digitalnih novina u sistem. Ministar Đorđević istakao je i koliko veliki značaj napredak filmske industrije u Srbiji ima za nova radna mesta. U svom govoru Kajl Skat, ambasador SAD-a u Beogradu, istakao je značaj društvenih mreža koji daju važan fidbek i omogućavaju direktnu i interaktivnu komunikaciju sa srpskim narodom. On je pomenuo i neprijatna iskustva koja je imao sa korisnicima Tvitera u Srbiji, ali i pozitivna iskustva dobrog odjeka koji je imala kampanja Ambasade SAD -a “Vi ste Svet”. Koliko su digitalizacija i nove tehnologije deo svih nas pokazao je jedan spontani gest g. Skata: selfi pred obraćanje prisutnima, a nakon toga diskutovanje o istorijskom kontekstu odnosa dve zemlje, gde smo sada i šta bi još trebalo da uradimo kako bismo sarađivali jače i bolje u budućnosti. Prvi panel, sada već tradicionalni, u kom su direktori svih bitnih operatera u regionu napravili osvrt na prvo okupljanje na temu telekomunikacija, razvoja, planova, budućnosti i – naravno, odnosa sa korisnicima, za šta su se svi složili da je jedna od bitnijih karika. Novine o kojima se u regionu, za sada, samo priča, ali i dosledno planira, je uvođenje 5G mreže. – Suština 5G mreže je digitalizacija industrijskih grana – rekao je značajno Dejan Ljuština, podsetivši koliko je ova mreža značajna za ceo svet. Upravo zato, glasno i uporno se održava sintagma “5G rat”. Ljuština je prisutnima približio značenje objasnivši kako je sadašnji američki predsednik Donald Tramp već “krenuo u borbu”. – Pobedićemo u ovom 5G ratu – cititao ga je Ljuština. Na kraju, emocija. O emociji korisnika priča se od sedamdesetih godina prošlog veka, a značajna je i danas. Direktori telekoma iz regiona prisutni na današnjoj konferenciji uveliko rade u tom pravcu. Učesnici u prvom panelu bili su: Dejan Ljuština, Predrag Ćulibrk, Majk Mišel, Dejan Turk, Adrian Ježina i Slobodan Đinović. Ređali su se paneli sjajnih pokretačkih tema uz konstruktivni pristup izuzetnih panelista. Važno je bilo i razmenjivanje iskustava – što je sigurno dobar put ka razvitku poslovanja i profesije. Ovako je to izgledalo u drugom delu dana. Simon Slonjšak, iz slovenačkog Telekoma, predstavio je način rada i ciljeve NEO Smart Living Platforme. – Onaj ko se prilagodi svojim korisnicima, on će preživeti, ne onaj sa najjeftinijom uslugom – upozorio je Slošnjak. Bez obzira na značaj predstavljene platforme, g. Slonjšak objasnio je da se ona u regionu i ne konzumira previše, ali da je, pored jačanja inteziteta u korišćenju ovakvih usluga, bitno da one postoje i na matičnom jeziku. Ono što je iznenadilo prisutne, a svakako po malo zabrinulo stručnjake, jeste podatak da prvi put u istoriji TV nije prvi medij, već online sadržaji. Koliko su milenijalci uporni u tome da tako i ostane, svedoči podatak da oni provedu sedam sati dnevno gledajući video sadržaje. Kao bitnu stavku, naši panelisti razrađivali su upravo značaj content-a, ali zajednički zaključak je ostao sledeće: održavati autentičnost i raditi na specifičnom putu dolaska do korisnika. Jedan od problema svakako je i advetajzing, rekli su panelisti danas. Pitanje je kako pridobiti i zadržati taj deo, jer 70 milijardi dolara obrću upravo oni na tržištu, rečeno je na konferenciji. Naši dragi panelisti bili su: – Moderator: Zoran Rađen, Marker CRM – Kenechi Belusevic, Discovery CEEMCA – Marijana Vukašinović, Telekom Srbija – Simon Slonjšak, Telekom Slovenije Kako je tema konferencije digitalni svet, ali i mediji i nove tehnologije, neizostavno je pričati i o stručnjacima za odnose sa javnošću. Može se slobodno reći da je ova profesija decenijama na jedan način diskriminisana, povezivana sa marketingom i nedovoljno identifikovana kao stručna oblast. Sa druge strane, kako se snalazi u ovim brzim promenama? Jasmina Stankov iz agencije Nova Communications uvela nas je u priču upozorenjem da je više puta bila na ivici živaca baveći se PR-om. – Iako je to bilo pre sedam godina, bilo je lažnih vesti, nepristojnih i bezosećajnih komentara, rekla je ona danas. – Svaka čast kolegama iz pr-a, ali i novinarima, jer i oni rešavaju krize, ali najteže je onima koji su u ovoj profesiiji u javnoj upravi, rekla je ona govoreći o periodu kada je bila stručna saradnica bivšeg predsednika Borisa Tadića. Na kraju je posavetovala da je najbolje ako je osoba iz novinarstva u PR-u, jer u rešavanju bilo kakve krizne situacije potrebno je promišljati na taj način i odgovoriti na sva pitanja koja su u tom domenu neophodna. Gospodin Krešimir Macan, bivši savetnik premijera Hrvatske bio je vrlo direktan. – Koliko g..

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja formiralo je radnu grupu za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Radna grupa će izraditi stručni predlog za pripremu plana i programa nastave i učenja, saglasno Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a trebalo bi da osmisli program do kraja ove godine. Uvođenjem jednog časa informatike nedeljno deca bi trebalo da nauče da koriste računare za učenje, međusobnu komunikaciju i saradnju, samostalno korišćenje udžbenika, ali i da ih koriste bezbedno. Uvođenje informatike u nižim razredima osnovne škole je osnov i za dalji ciklus učenja od petog do osmog razreda. Ovo je u skladu sa očekivanjima roditelja da deca nauče informatiku, ali predstavlja i podršku učiteljima da najmlađi nauče da povezuju sadržaje različitih predmeta što će im olakšati dalje školovanje, navode u ministarstvu. Izvor: Telegraf.rs/Tanjug Foto: Pixabay

Inženjerka Jane Manchun Wong iz hobija voli da istražuje kodove raznih popularnih aplikacija poput Facebook-a i Instagram-a i potom javno objavljuje svoja otkrića koja su se često pokazala kao tačna. Njeno najnovije otkriće u Android aplikaciji za Facebook ukazuje na prototip kod koji sigeriše da najveća društvena mreža testira funkciju skrivanja broja lajkova na postovima. Ukoliko je to tačno, vlasnici profila i stranica uskoro bi mogli da dobiju opciju kojom se broj lajkova na njihove postove ne bi javno prikazivao, već bi ga mogli videti samo oni. Instagram koji je u vlasništvu Facebook-a sličnu opciju već testira u sedam država, pa učesnici testiranja imaju opciju da samo oni mogu da vide broj lajkova koje prikupe. Facebook ne želi otkrivati rezultate testiranja pa ne znamo kako je nova opcija prihvaćena među testerima na Instagram-u. Hoće li opcija zaživeti i kakav će uticaj imati na one koji svoj online privatni ili poslovni život dobrim delom temelje na lajkovima tek trebamo da..

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima. Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva. Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu. #Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska. Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu. U susret konferenciji, a u okviru panela “Na uglu Bulevara revolucije i Sunset avenije: Srbija kao globalna filmska meka”, razgovarali smo sa Aleksandrom Conićem, vlasnik produkcijske kuće Clockwork Film Production. Kao vlasnik domaće producentske kuće, kako vidite napredak u domaćoj kinematografiji? Šta je dovelo do velikog preokreta u protekloj godini? – Dve stvari su dovele do preokreta i ubrzanog razvoja industrije. Sa jedne strane, to je usvajanje “film friendly” strategije i uvođenje podsticaja za strane producente od 25%, što je dovelo do toga da prihod od filmske produkcije samo u protekle tri godine iznosi 75.5 miliona eura, čime smo Srbiju učinili još konkurentnijom na svetskom tržištu. Sa druge strane, u Filmskom centru Srbije uspeli smo da znatno povećamo budžet za domaću kinematografiju na preko 10 miliona eura, što će doprineti još kvalitetnijoj produkciji domaćih ostvarenja. Da li kao producent možete sa sigurnošću da kažete da će neki film biti gledan? Kakvi parametri, uglavnom, upućuju na to? – To se nikad sa sigurnošću ne može znati. Formula ne postoji, jer na filmu 1 + 1 + 1 nisu uvek tri. Možete da imate vrhunski scenario, odličnog reditelja i sjajne glumce, a da uspeh nije postignut. Iskustvo, naravno, uvek pomaže. Da li region prepoznaje domaći uspeh? Kakvi su komentari? – Svakako. Regionalna saradnja je sve bolja i naši filmski profesionalci se sve česće angažuju u regionu, i obrnuto. Isti jezik, ista istorija kinematografije i način edukacije je nešto što nas ujedinjuje i čini idealnim partnerima u radu na filmu. Kakva je situacija sa dolaskom stranih produkcija u naše gradova i kakva je saradnja predviđena za skoriju budućnost? – Srbija ima izuzetnu šansu, u poslednje četiri godine, glas o kvalitetu srpske kinematofrafske produkcije proširio se u svetu, a u istom periodu samo je Clockwork producirao 10 filmova. Prošlogodišnji Bolivudski hit “URI: The Surgical Strike” videlo je preko 100 miliona ljudi. Zamislite samo novac koji bi naša zemlja morala da investira za promotivne spotove koji promovišu naše gradove i našu zemlju. Cilj je da u narednom periodu, pored nisko i srednjebudžetnih projekata, u Srbiju dođu i visokobudžetni filmovi. Srbija ima neverovatne prirodne potencijale, i stranim produkcijama je interesantna zbog svoje zanimljive geografije, jer se tri veoma različite scenografske lokacije nalaze se na rastojanju od 350 kilometara. Stranim produkcijama smo interesantni i kao nacija sa dugom istorijom bavljenja filmom, imamo vrlo kvalitetne kadrove i svi govorimo engleski, što je naša ogromna prednost u odnosu na druge zemlje u ovom delu Evrope. Povrh svega, svaka strana produkcija koja dođe, donese i ostavi u našoj zemlji neka nova znanja i novu tehnologiju. Radeći na stranim filmovima, naši filmski radnici stiču nova znanja koja posle primenjuju u domaćoj kinematografiji i podižu kvalitet nacionalnih filmskih projekata. Film kao roba je specifičan produkt, jer bi trebalo da sadržai umetnički okvir, da obrazuje, informiše i zabavi, ali i da tu svoju “uslugu” proda. Jasno je da bi uz državnu cenzuru do nastanka bilo otežano doći, ali kolika je uloga medijskog sponzora u srpskoj kinematografiji? – U današnje vreme hiperprodukcije, samo uz dobre medijske partnere mi dopiremo do ciljne publike. Uloga medija je ključna, jer i ako postoji dobar film, bez jakog medijskog partnera i podrške u javnosti, on neće imati veliku gledanost. Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

Elektronska prijava za utvrđivanje komunalne takse za isticanje firme od sada je dostupna putem portala lokalnih administracija Ipa.gov.rs, saopštio je NALED. Za korišćenje te elektronske usluge neophodno je korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata, a pravna lica od sada elektronsku prijavu firmarine za jedan ili više objekata mogu da završe preko interneta, bez odlaska na šalter lokalne poreske uprave. “Privreda od sada podnosi prijavu za utvrdjivanje firmarine elektronski, ne mora da odlazi na šalter svake lokalne samouprave u kojoj posluje i ne mora da čeka da joj rešenje stigne u poštansko sanduče. Potrebno je samo da se loguje na sistem lpa.gov.rs i podnese svoje podatke, a uvidom u obaveze, može odmah da elektronski plati. Umesto dva sata, sve se završava za pet minuta”, kaže direktorka za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović. Elektronsku prijavu putem ovog portala može izvršiti lice koje za to ima ovlašćenje prema PEP obrascu, uz kvalifikovani elektronski sertifikat. Učestalost i obaveza podnošenja prijave ostaju isti kao i do sada, u skladu sa odlukama lokalnih samouprava. Prijava se podnosi za sve objekte na teritoriji jedne jedinice lokalne samouprave. Izvor: 021 Foto: Pixabay

Šansu imaju svi timovi koji doprinose smanjenju jaza između obrazovanja i zapošljavanja i čiji rad je usmeren na povećanje dostupnosti interneta UNICEF-ov Inovacioni fond poziva tehnološke startape koji imaju potencijal da doprinesu dobrobiti čovečanstva da se prijave na konkurs za investiciju od 100.000 dolara po timu. Ovaj iznos, bez uzimanja vlasničkog udela, namenjen je osnaživanju ovih timova na globalnom nivou. Cilj konkursa je da se podstakne veće ukljičivanje mladih u savremene tokove u digitalnom svetu i da mladi dobiju mogućnosti za obrazovanje i napredovanje u životu. Pravo da se prijave imaju timovi iz Srbije, regiona Zapadnog Balkana i svih zemalja koje su obuhvaćene UNICEF-om programima. Startapi iz Srbije dodatne informacije mogu dobiti na srpskom jeziku, jer je UNICEF Srbija obezbedio podršku našim timovima tokom trajanja konkursa. Pravo učešća na konkursu nemaju timovi iz najrazvijenijih zemalja, poput Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Nemačke ili Izraela, jer je UNICEF fokus u ovom konkursu stavio na zemlje u kojima je digitalna ekonomija u povoju. Konkurs je namenjen startapima koji se bave inovacijama u oblasti digitalnog povezivanja, rada i obrazovanja na daljinu, kao i pronalaženja poslova za mlade koristeći veštačku inteligenciju (AR), proširenu realnost (VR), blockchain ili mašinsko učenje (ML). Podaci govore da gotovo polovina čovečanstva ili četiri milijarde ljudi nema pristup internetu i da su samim tim uskraćeni za sve digitalne proizvode koji im značajno mogu unaprediti kvalitet života. Dodatni izazov je to što je broj muškaraca koji koriste internet gotovo duplo veći od broja žena. UNICEF kroz razvoj tehnologija želi da pomogne da se smanji ova razlika i zato poseban poziv za prijavu upućuje timovima čiji osnivači su žene. Startapi koji konkurišu treba da prilože softverska rešenja za neke od sledećih oblasti: – povezivanje ljudi i poslova uz pomoć mašinskog učenja i veštačke inteligencije indentifikovanjem šta je potrebno tržištu rada i pronalaženjem raspoloživih kandidata, – prediktivna analiza kako bi se razumele promene u svetu, kao što su trendovi na tržištu rada, ili ponuda i potražnja poslovnih veština,istraživanje novih tehnika za unapređenje veština 21. veka kod dece i mladih, – izgradnja mehanizama i platformi koji će podstaknuti kreatore sadržaja, istraživače, developere širom sveta da svoj rad naplaćuju uz pomoć blockchain tehnologije, – razvoj platformi koje omogućavaju mladim i kreativnim ljudima da uče i rade na daljinu, kako za domaće, tako i za strane klijente. Konkurs je otvoren do 30. septembra. Prijava se popunjava na https://form.jotform.com/92315304421142 Na sajtu konkursa https: //www.unicef.org/serbia/inovacioni-fond-konkurs-tehnologije nalaze se detaljnije informacije o rešenjima koja će biti razmatrana. Za sve timove koji žele da učestvuju, biće organizovan webinar 17. septembra u 15 sati, a prijava za učešće na webinaru je dostupna na linku https://register.gotowebinar.com/register/3094119580204571661 O UNICEF-ovom Inovacionom fondu: UNICEF-ov Inovacioni fond uspostavljen je da bi se finansirale tehnologije otvorenog koda u povoju koje mogu pomoći deci. Osnovna motivacija Inovacionog fonda jeste da pronađe “skupove” ili portfolija inicijativa koje se bave najmodernijim tehnologijama, tako da UNICEF može da učestvuje na njihovom tržištu, obavesti se o ovim tehnologijama i pomogne da one doprinesu boljem životu za decu. Ulažemo u rešenja u okviru industrija čija je vrednost oko 100 milijardi dolara, kada je reč o najmodernijim tehnologijama: blokčejn, virtuelna i proširena stvarnost, mašinsko učenje i veštačka inteligencija. Foto: Promo