IT tehnologije

Svjetski trend kome se ne nazire kraj, mnogi kažu da je svuda oko nas. Neko ga napravi prije nego što popije jutarnju kafu. Mnogi vole da ga naprave ispred ogledala, jer mogu da vide sebe dok smišljaju najbolju pozu. Pogađate, The post Evo kada i kako je napravljen prvi “selfie” appeared first on Banjaluka.

Svetske ekonomske sile poput Sjedinjenih Američkih Država, Kine i Japana možda imaju najveći udeo svetskog bogatstva, ali kada se govori o nastanku novih milionera, prilike za to se događaju u nekim potpuno neočekivanim područjima. To su rezultati novog istraživanja kompanije za istraživanje bogatstva “Wealth-X”, koje je utvrdilo da se zemlje sa največim rastom broja bogatih biznisa nalaze u Africi, Aziji i Evropi. Ta najnovija studija predviđa rast globalnog bogatstva u narednih pet godina. Studija je tako pokazala da je severnoafrička zemlja Nigerija na samom vrhu i na putu da ostvari rast broja imućnih osoba po godišnjoj stopi od čak 16,3 odsto do 2023. godine. Slede je Egipat sa procenjenim rastom od 12,5 odsto i Bangladeš sa 11,4 odsto procenjenog rasta bogataša. Studija je ukazala na trend da manje razvijene zemlje, sa manjom količinom bogatstva beleže veći relativni rast. Pojedinačni razlozi za rast broja milionera bitno se razlikuju među zemljama. Zemlje bogate sirovinama poput Nigerije i Egipta, većinu novog akumuliranog bogatstva mogu da pripišu izvozu energije, navela je kompanija Wealth-X u ranije objavljenom izveštaju. Bangladeš sa druge strane svoj uspeh može da pripiše brzoj urbanizaciji i povećanim infrastrukturnim ulaganjima. Vijetnam, Indija, Filipini i Kenija su zemlje koje su takođe osetile pozitivne efekte većih strukturnih ulaganja, a Ukrajina i Poljska mogu većinu rasta u novije vreme pripisati skoku u tehnološkim sektorima. Kina, rasadnik novog bogatstva, nastavlja da ima koristi od sveobuhvatnih vladinih programa. Tom azijskom divu predviđa se da će u idućih pet godina biti matična zemlja za 32 od 40 najimućnijih gradova u svetu. Izvor: BIZLife/Seebiz Foto: Pixabay

Povodom posete predsednika Ruske Federacije gospodina Vladimira Putina, Sberbank Srbija i Telekom Srbija potpisali su i memorandum o saradnji. Ovaj memorandum iniciran je zaključenim ugovorom koje su ove dve kompanije sklopile tokom decembra 2018. godine. Naime, Sberbank Srbija jedna je od banaka koja je učestvovala u kreditiranju kompanije Telekom. Sberbank Grupa u ovom kreditu učestvovala je sa 77 miliona evra, od čega je Sberbank Srbija učestvovala sa 25 miliona evra. Ova kreditna investicija deo je šire akcije “Milion+” koju Telekom Srbija sprovodi u cilju dostizanja preko million korisnika svojih multimedijalnih usluga i interneta. “Sberbank Srbija, u okviru svog poslovanja, teži da bude prepoznata kao banka koja podržava projekte koje su od strateškog značaja za građane Srbije. Deo naše poslovne strategije je finansiranje rasta snažnih, regionalnih kompanija poput Telekoma. Izuzetno smo ponosni što imamo priliku da i na ovaj način, ozvaničimo našu saradnju i da pružimo podršku Telekomu u ostvarivanju svog cilja.” – istakla je Marijana Vasilescu, predsednik Izvršnog odbora Sberbank Srbija prilikom potpisivanja memoranduma. „Polazeći od odlične saradnje Sberbank Srbija i Telekom Srbija Grupe u poslednjih nekoliko godina naša dva privredna društva potpisivanjem ovog memoranduma žele da podignu svoju saradnju na još viši nivo. Memorandum predviđa da kroz razmenu informacija, identifikovanje investicionih projekata i prilika i organizovanje ekspertskih sastanaka Sberbank i Telekom Srbija ostvare cilj unapređenja investicija sa krajnjim namerama ostvarivanja poslovnih interesa za oba privredna društva ali i ekonomija Rusije i Srbije u celini. Mi se u Telekom Srbija itekako radujemo produbljivanju i proširenju naše dosadašnje saradnje.“ – izjavio je Predrag Ćulibrk, generalni direktor Telekom Srbija povodom potpisivanja memoranduma. Sberbank Srbija jedinstven je partner u građenju mostova između kompanija u Srbiji, Rusiji i Zajednici nezavisnih država sa sveobuhvatnim portfolijom bankarskih usluga. Telekom Srbija vodeći je provajder telekomunikacionih usluga u jugoistočnoj Evropi, sa podružnicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Kompanija je neprikosnoveni lider tržišta telekomunikacija u Srbiji sa 1,05 milijardi evra konsolidovanog prihoda i 125 miliona evra neto profita. Na nivou čitave grupe Telekomu Srbija opslužuje oko 10 miliona korisnika različitih usluga (mobilna, fiksna, internet i multimedija). Republika Srbija poseduje 58% udela u društvu, 20% predstavljaju sopstvene akcije, dok oko 15% pripada građanima Srbije, a 7% zaposlenima i bivšim zaposlenima. Foto: Promo

Internet trendovi koji se vrte oko raznoraznih izazova vrlo često postanu viralni i pokušavaju ih ljudi širom sveta, pa se snimaju i potom snimke stavljaju na YouTube. Često to bude zabavno i smešno, ali neki primeri su pokazali da nepromišljeno odgovaranje na internet izazove može biti i opasno. Klinci u SAD-u su tako gutali kapsule sa deterdžentom, pokušavali se zapaliti, ili, u poslednje vreme, kao u filmu Bird Box, pokušavali da hodaju ili voze zavezanih očiju. YouTube se sada postavio u ulogu odgovornog roditelja pa je dopunio svoja pravila korišćenja namenjena autorima sadržaja. U novim pravilima je eksplicitno zabranio postavljanje svakog video sadržaja koji podstiče nasilje ili bilo kakve opasne aktivnosti koje mogu uzrokovati bol, fizičke povrede ili smrt. Klauzula o zabrani snimanja štetnih i opasnih radnji postojala je i pre, ali sada su iz YouTube-a pojasnili da se ona odnosi i na opasne izazove i podvale koje mogu ugroziti zdravlje i živote ljudi. Podvale (pranks) i izazov..

Netflix je objavio kako će povisiti cene svojih pretplata u SAD-u. Najavljeno poskupljenje procentualno je najveće otkako je ova streaming usluga lansirana pre 12 godina. Najjeftiniji paket će umesto 8 od sada koštati 9 dolara, srednji i najpopularniji poskupjeće sa 11 na 13 dolara, dok će za 4K iskustvo u najskupljem paketu trebati izdvojiti 16, umesto dosadašnjih 14 dolara. Iz streaming kuće poručuju da će novac prikupljen na ovaj način iskoristiti za dodatne investicije u originalne sadržaje, u koje je već prošle godine uloženo oko 8 milijardi dolara, te u licenciranje dodatnog sadržaja drugih producentskih kuća. Novi pretplatnici koji se priključe Netflix-u u SAD-u odmah će imati nove, više cene, a postojećim korisnicima poskupljenje će biti primijenjeno nekad u naredna tri meseca. Kod nas za sada ne bi trebalo da bude promena, jer Evropljani ionako ovu uslugu plaćaju realno više nego Amerikanci. Netflix će u Evropi, dakle, za sada ostati na paketima cene 8, 10 i 12 evra. I dok kor..

Facebook je najavio sistem za proveravanje činjenica koje se dele na ovoj platformi, te ga već predstavio u Velikoj Britaniji. Osnovni cilj nove funkcije je da se stane na put web-stranicama koje dele lažne vesti kojih je sve više. Sistem će funkcionisati u saradnji sa Full Fact organizacijom za proveravanje činjenica, koja će proveravati postove koji su prethodno prijavljeni od strane korisnika, te utvrđivati njihovu tačnost u skladu sa bazom podataka koju poseduje. Popularna društvena mreža se već neko vreme bori protiv dezinformacija, kojih je sve više, te potiču od različitih web-sajtova, ali i običnih korisnika koji izmišljaju priče, te ih dele kao istinu. Full Fact planira da se na prvom mestu pozabavi sa lažnim činjenicama koje nanose najviše štete, poput neistinitih medicinskih svedočenja i preporuka, lažnih vesti koje su u vezi sa terorističkim napadima, te informacija koje se tiču političkih izbora. Broj lažnih vesti obično poraste u vreme predsedničkih izbora u nekoj zemlji, a odluka o novom sistemu je usledila nakon istraživanja na osnovu kojeg je utvrđeno da stariji internet korisnici lakše dele lažne vesti od mlađih, što ukazuje na to da generacije koje nisu odrastale uz internet teže razdvajaju laž od istine kada su u pitanju informacije koje se dele preko različitih online platformi. Izvor: The Telegraph / PC Press Foto: Pixabay