NASA-in svemirski teleskop Džejms Veb pravi korake u astronomiji sa svojim prvenstveno infracrvenim fotografijama od 122 megapiksela snimljenim 1,5 miliona kilometara od Zemlje. Impresivne stvari. Međutim, najnoviji ski-peeper svemirske agencije ima drugačiji pristup, izvodeći revolucionarnu nauku o svemiru sa 36 piksela. Nije greška u kucanju – 36 piksela, a ne 36 megapiksela.
Misija rendgenskog snimanja i spektroskopije (KSRISM), koja se izgovara kao „krizma“, je saradnja između NASA-e i Japanske agencije za istraživanje svemira (JAKSA). Satelit misije lansiran je u orbitu prošlog septembra i od tada pretražuje kosmos u potrazi za odgovorima na neka od najsloženijih pitanja nauke. Instrument za snimanje misije, Resolve, ima senzor slike od 36 piksela.
„Odlučnost je više od kamere. Njegov detektor meri temperaturu svakog rendgenskog zraka koji ga udari“, rekao je Brajan Vilijams, NASA-in KSRISM projekat naučnik u Godardu, u izjavi za štampu. „Resolve zovemo mikrokalorimetarski spektrometar jer svaki od njegovih 36 piksela meri male količine toplote koju isporučuje svaki dolazni rendgenski snimak, što nam omogućava da vidimo hemijske otiske prstiju elemenata koji čine izvore sa neviđenim detaljima.
Opremljen izvanrednim nizom piksela, Resolve instrument može detektovati „meke“ rendgenske zrake, koji poseduju energiju približno 5.000 puta veću od talasnih dužina vidljive svetlosti. Njegov primarni fokus je istraživanje najtoplijih kosmičkih regiona, najvećih struktura i najmasivnijih nebeskih objekata, kao što su supermasivne crne rupe. Uprkos ograničenom broju piksela, svaki piksel u Resolve-u je izvanredan, sposoban da generiše bogat spektar vizuelnih podataka koji obuhvata energetski opseg od 400 do 12.000 elektron-volti.
Agencija kaže da instrument može da uoči kretanje elemenata unutar mete, u suštini nudi trodimenzionalnu perspektivu. Gas koji se kreće prema nama emituje nešto veće energije nego inače, dok gas koji se udaljava emituje nešto niže energije. Ova sposobnost otvara nove puteve za naučna istraživanja. Na primer, omogućava naučnicima da razumeju protok vrelog gasa u jatima galaksija i da pomno prate kretanje različitih elemenata u ostacima eksplozija supernove.
Izvor: techcrunch.com
