Vreme je za buđenje: Citizen Sleeper recenzija

0
66

Pored svih drugih niša i žanrova u svetu indie igara, Table Top RPG je jedan od možda najmanje zastupljenih, ali nekako kad god se pojavi uvek briljira, i to kroz veoma minimalistički gejmplej i dizajn. Igre kao Disco Elysium, Inscryption kriju priče koje će ostati uz vas i neće morati da plaćaju kiriju da bi boravile u vašem umu.

U svetu i svemiru prepunom podivljalog korporativnog kapitalizma koji je na granici da se sruši, vi treba da nađete svoj put i mesto kom pripadate. Preuzimate ulogu Sleeper-a, biomehaničke humanoidne mašine napravljene za čist fizički rad za vladajuću korporaciju. Vi niste čovek, niste ni AI program, već ste nešto između – kopija nekoga ko negde daleko spava u kriogenom snu. Ali takođe vi ste i dalje vi, kopija, zalutala duša, ili podivljali program.

Nakon što se probudite u hangaru svemirske stanice, na vama je da odlučite ko ste kao Sleeper i kako će vas drugi videti. Stanica na kojoj se nalazite je davno napuštena od strane propale mega korporacije, a njeni jedini stanovnici su lutalice, izbeglice i svakojake propalice – svaki od njih u potrazi za novim životom ili načinom da preživi. Vi se nalazite u istoj situaciji – juriće vas, odbijati, ali takođe ćete imati i priliku da nađete prijatelje, pomoćnike, ili možda pomognete drugima da nađu bolji život.

Glavni adut cele igre je njena priča. Gejmplej kao takav je minimalistički i oslanja se na veoma dobro odrađen ali i dalje prost TTRPG ili FRP sistem. Naime kako biste odradili neke akcije, bilo to posao u baru, doku za svemirske brodove, ili hakovanje određenih lokacija, za sve ovo će vam biti potrebne kockice. Na početku svakog ciklusa iliti dana dobićete određen broj kockica sa rezultatima u odnosu na to koliko dobro stoji vaš HP bar, koji se svakog dana spušta. Te iste kocke vam daju određeni procenat uspešnosti kada ih postavite na neki posao. Na ovo dodatno može uticati i koliko je taj posao težak ili opasan.

Druga strana ‘’gejmplej novčića’’ jeste pažljivo korišćenje i potrošnja resursa koje možete skupiti u toku igre. U zavisnosti od toga koji zadatak uradite uvek ćete dobiti neki resurs. Svaki od njih će vam u početku biti jako važan – njegovo pametno sortiranje i korišćenje će vas dovesti do spasa ili u suprotnom, do propasti. Ako ste ikada igrali bilo koju strategiju ili survival horror igru ovo će vam biti prost sistem za savladati. Pošto je ovo i dalje RPG, iako na prvi pogled liči na visual novel ili čak interaktivni roman, i dalje ćete imati quest-ove iliti misije koje treba da rešite. Neki od njih će biti zasnovani na obavljanju određenih zadataka nekoliko puta, neki na sakupljanju itema, dok će drugi od vas zahtevati fokus i brzinu ne bi li ste spasili sebe i druge od sigurne propasti. Sve ovo se vrlo lako prenosi kroz brz tutorijal na početku igre.

Međutim na kraju krajeva glavna mehanika je interakcija sa svetom i ljudima u njemu. Tokom vašeg boravka na svemirskoj stanici naletećete na pregršt veoma šarenolikih likova, od kojih svaki ima neku svoju agendu i život za koji se bori. Od prostog uličnog kuvara sa kojim ćete deliti priče uz topao obrok, preko uzbuđenog sistem administratora, pa sve do zalutalih korporativnih agenata. Svaki od likova će otkriti jednu od mnogih strana stanice na kojoj se nalazite, nešto o njenoj istoriji, i još mnogo toga. Svaki lik će vas uvući u te njihove priče bez mnogo ubeđivanja – želećete da saznate šta rade, kako preživljavaju, kako možete da im pomognete i na kraju kako će sve to vas promeniti. Naravno, kao igra koja se najviše oslanja na priču i pisanje, u tome apsolutno uspeva i bez premca će vas uvući u teme transhumanizma, eksploatacije, kapitalizma, izdaje, porodice, ljubavi, prijateljstva, humanosti, preživljavanja i na kraju na šta ste sve spremni da uradite kako biste dostigli neki svoj cilj. I pazite, svaki vaš odgovor, svaki vaš komentar i izbor može dovesti do drastično različitih rezultata koji će vas lako dovesti do suza.

Grafički, igra nije ništa o čemu ćete puno pričati. Dizajn stanice i svih njenih sekcija je dobro odrađen i dovoljno detaljisan. Dizajneri su definitivno uspeli da dočaraju taj osećaj samoće i praznine koju samo svemir može da donese. Naravno ima nešto o čemu možete rado pričati a to je apsolutno prelep ručno crtani dizajn svih likova sa kojima ćete pričati. Ilustracije koje je Guillaume Singelin kreirao će vas držati zalepljene za ekran sve dok ne pregledate svaki mali detalj na svakom od likova.

Iako igra nema ni momenta glasovne glume, a mogla bi da ima, ima šta nadoknađuje tu tišinu, a to je zadivljujući soundtrack. Muzika u ovoj igri nikada neće biti bombastična niti super akciona – čak i mala količina zvučnih efekata je veoma suptilna. Ali zato će svaki ton, svaka pesma, svaki efekat preneti i obeležiti život na ovoj polu-raspaloj stanici. Ako će nešto da vam se uvuče pod kožu toliko duboko i prikaže kako je to živeti i preživljavati na ovakvom mestu, to je muzika u igri.

Par grešaka malo sputava igru u njenom putu ka savršenom izdanju. Greške vas neće totalno zaustaviti u igranju ali mogu dovesti do par iritacija. Najveće među njima su UI greške gde će neki delovi nestati ili prikazati pogrešnog lika u datom delu teksta. Naravno tu su i neke tekstualne gramatičke greške ali to se lako može srediti, što je i pokazano pošto je developer već objavio besplatne DLC priče i dalji rad na sređivanju igre i rebalansiranju.

Ako ste ljubitelj naučno fantastičnih priča, avantura, a pogotovu kombinaciju istih, gde vaš izbor jako znači i može okrenuti ceo tok priče naglavačke, onda je ovo definitivno naslov za vas. Ovako duboku i interesantnu Cyberpunk priču ćete teško naći.

Autor: Stefan Mitov Radojičić

Igru ustupio: Double Jump

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Vreme je za buđenje: Citizen Sleeper recenzija appeared first on PLAY!.

Original Article