Summary
Veštačka inteligencija danas izaziva mnogo strahova i dilema, ali ova tema nije nova. Kroz mitove i legende, ljudi su već vekovima izražavali svoj strah od stvaranja veštačkog života. Istoričarke Adrienne Mayor ističe da su priče o ovom fenomenu prisutne još […]
Veštačka inteligencija danas izaziva mnogo strahova i dilema, ali ova tema nije nova. Kroz mitove i legende, ljudi su već vekovima izražavali svoj strah od stvaranja veštačkog života. Istoričarke Adrienne Mayor ističe da su priče o ovom fenomenu prisutne još od antičke Grčke.
Jedna od najstarijih priča dolazi iz antičke Grčke i govori o Pandori. Prema mitu koji je zabeležio grčki pesnik Hesiod, Zevs je želeo da kazni ljude zbog toga što su prihvatili dar vatre. Tako je Zevs naredio Helestinu, bogu vatre, kovačima i vulkanima, da stvori veštačku ženu po imenu Pandora, koju je Zevs opisao kao zlo prerušeno u lepotu. Pandora je bila poslata na Zemlju sa kutijom punom nesreće za ljude, a njena misija je bila da se infiltrira u ljudsko društvo i otvori tu kutiju kako bi oslobodila sve te nesreće.
Ova priča je samo jedna od mnogih koja pokazuju strah od stvaranja veštačke inteligencije. Postoji i priča o Talosu, prvom opisu bića nalik robotu u zapadnoj literaturi. Talos je bio stvoren od strane Helestinu kako bi štitio ostrvo Krit. On je bio sposoban da podiže i baca velike kamene blokove kako bi potopio neprijateljske brodove. Ali, priča o Talosu pokazuje i da je tehnologija koja ga je stvorila, takođe mogla da ga uništi. Pritisak na jedan njegov članak ga je onesposobio i Talos je bio uništen.
Strah od stvaranja veštačkog života se proteže kroz mitove različitih kultura. Od priče o golemu iz Praga do Frankenštajnovog čudovišta, ljudi neprestano pričaju priče o veštačkoj inteligenciji koja se pobunjuje. U suštini, ljudi se plaše onoga što ne poznaju, što je drugačije od nas samih.
Važno je naučiti lekcije iz ovih mitova. Priča o rabiju koji stvara golema ima snažnu poruku. Rabiju se potrebno znanje za zaustavljanje golema koji se otme kontroli. Slično tome, i danas je važno znati kako kontrolisati veštačku inteligenciju koju stvaramo. Ova tehnologija, kao i ChatGPT, često funkcioniše kao crna kutija, donoseći odluke na osnovu ogromne količine podataka na kojima se temelji. Korisnici i kreatori ovih tehnologija često nemaju potpuno razumevanje i kontrolu nad tim odlukama.
Ipak, trebamo se setiti da su ovi tehnološki napretci samo alati, a ne nova živa bića. Odgovornost za ono što veštačka inteligencija čini leži na stvaraocima, a ne na samim stvorenjima. Važno je da ne gledamo sve ovo kao nešto loše ili zlo. Kroz mitove postoje i priče gde tehnologija donosi samo blagoslove. U Homerovoj Odiseji, Odisej koristi samoupravljajuć brod koji mu pomaže da se bezbedno vrati kući.
Na kraju, važno je da budemo svesni kako koristimo tehnologije koje stvaramo i da radimo na razumevanju i upravljanju veštačkom inteligencijom, kako bismo se suprotstavili strahovima i ostvarili njene potencijale.
FAQ
P1: Koje su neke od najstarijih priča koje izražavaju strah od veštačke inteligencije?
O1: Jedna od najstarijih priča je mit o Pandori iz antičke Grčke, gde je stvorena veštačka žena koja donosi nesreću ljudima. Takođe, postoji priča o Talosu, prvom opisu robotičkog bića u zapadnoj literaturi.
P2: Koje su naučne lekcije koje možemo naučiti iz mitova o veštačkoj inteligenciji?
O2: Jedna važna lekcija je potreba za kontrolom tehnologija koje stvaramo. Mit o golemu pokazuje da je ključno znati kako zaustaviti veštačku inteligenciju koja se otme kontroli.
P3: Da li veštački stvorena inteligencija može biti samo zla?
O3: Ne, nije sve u vezi sa veštačkom inteligencijom loše ili zlo. U mitovima postoje i priče gde tehnologija donosi samo blagoslove, kao što je samoupravljajući brod u Homerovoj Odiseji.
P4: Ko je odgovoran za ono što veštačka inteligencija čini?
O4: Odgovornost za delovanje veštačke inteligencije je na stvaraocima, a ne na samim stvorenjima. Važno je da oni koji stvaraju ove tehnologije budu svesni posledica i pravilno ih usmeravaju.
