Summary
Da li ključ za vaše buduće zdravlje može ležati u digitalnom blizancu koji deluje kao kristalna kugla budućeg zdravlja, koju lekari mogu koristiti za simulaciju medicinskih postupaka ili praćenje reakcija na tretmane? Naučnik koji zagovara ovu ideju predviđa da će […]
Da li ključ za vaše buduće zdravlje može ležati u digitalnom blizancu koji deluje kao kristalna kugla budućeg zdravlja, koju lekari mogu koristiti za simulaciju medicinskih postupaka ili praćenje reakcija na tretmane? Naučnik koji zagovara ovu ideju predviđa da će se ova tehnologija raširiti, ali samo ako pacijenti imaju poverenja da su njihovi podaci sigurni kao bankovni računi.
Peter Coveney, profesor hemije i kompjuterski naučnik, kaže da razvoj veštačke inteligencije omogućava računarima da stiču znanje kao nijedan lekar do sada – i da predvide zdravlje pacijenta kao vremenska prognoza. Ideja da imate digitalnu duplikatu svojih tela koju možete pregledati zajedno sa svojim lekarima privukla je interesovanje univerziteta, velikih korporacija poput Nokije i Siemensa, kao i futurističkog mega-grada Neom u Saudijskoj Arabiji. Međutim, ova ideja postavlja etička pitanja kao što su: Ko kontroliše moje podatke? Da li se krši moje pravo na privatnost? Da li bi AI lekar mogao da nedostaje potrebni ljudski dodir?
Prof Coveney, direktor Centra za računarsku nauku pri Univerzitetu u Londonu i koautor knjige „Virtual You“ koja opisuje put do digitalnih blizanaca, veruje da postoje „ubedljive koristi“ zbog kojih vredi razmotriti ova etička pitanja. Tehnologija već postoji da pruži nivo sigurnosti koji je potreban.
Cilj nije repliciranje svih 30 biliona ćelija ljudskog tela, što bi trajalo predugo, čak i sa modernom računarskom snagom. Međutim, trude se da daju digitalnu duplikatu vitalnih organa. Siemens istražuje mogućnost kopiranja srca, što bi omogućilo ljudima da primete rane znakove kardiovaskularnih oboljenja. Postoji inicijativa finansirana od strane EU-a da se napravi digitalni blizanac mozga. Ovog meseca su američki i britanski istraživači objavili projekat vredan 3,2 miliona dolara koji ima za cilj digitalnu analizu mokraćne bešike.
Ovi digitalni organi mogli bi biti programirani sa vašim medicinskim podacima, ili čak povezani sa vašim fitnes narukvicom, kako bi lekari „lečili pacijenta koji je pred njima, a ne statističku inferencu mnogih drugih“, kaže prof Coveney. U Saudijskoj Arabiji se vizionarski planira sistem „Dr Neom“ u kojem ljudi mogu pratiti svoje zdravlje ili se konsultovati sa virtuelnim doktorom. Očekuje se da će svaki stanovnik imati koristi od virtuelne baze podataka koja prati njihovu krvnu grupu i jedinstveni genetski kod.
Prof Coveney veruje da ljudi treba da kontrolišu upotrebu svojih podataka i da imaju mogućnost da se uključe u klinička ispitivanja, kako bi se umirile strahovi od neželjene upotrebe zdravstvenih podataka od strane industrije Velikog Brata. On vidi sigurnost elektronskog bankarstva kao model.
Ako veštačka inteligencija može analizirati ove podatke kako bi napravila model, da li ona takođe može biti vaš lekar? Da li može koristiti to znanje, možda spustiti obrve dok gleda u svoje beleške i doneti dijagnozu o vašem zdravlju? U principu, da – ali treba biti oprezan i kod toga. Softver poput ChatGPT-a može zvučati kao ljudsko biće, ali može iznositi tvrdnje koje su potpuna besmislica – dizajneri to nazivaju „halucinacijom“ – i nema mehanizam za dokazivanje načina na koji radi, što se naziva „problem crne kutije“. Ovaj prvi problem je očigledno opasan za odluke koje mogu biti život ili smrt. Drugi problem može navesti lekare da budu nesigurni u njegovo poverenje.
Iz tog razloga, ljudi su ključni. Kao vremenska prognoza, čak i najsofisticiraniji model digitalnog blizanca će biti samo izjava o verovatnoći. Na osnovu podataka, verovatno je da ste bolesni, ali svaka simulacija će imati blago drugačiji rezultat. Na kraju, na osobi je da odluči kako da protumači te podatke.
„Bitno je da pronađemo načine da te prognoze budu pouzdane, tako da imamo poverenje u njih, kao i kliničari“, kaže prof Coveney. „Donosićemo informisane odluke zasnovane na verovatnoći o tome šta će najviše uspeti u terapijskom kontekstu.“
