Posao nestaje jer sve pametnije veštačke mašine postaju još pametnije. Napredak veštačke inteligencije predstavlja moguću pretnju sigurnosti poslova za stotine miliona radnika. Hajde da vidimo šta se dešava i da li biste trebali ažurirati svoj životopis za slučaj da i najpametniji računari progutaju vaš posao.
Prijetnja da će vaš posao postati zastareo može delovati kao nešto novo i kao udarac u lice. Ali nije. Ovaj fenomen se dešava kroz istoriju. Najraniji primer mašine koja može zameniti radnike, koji sam mogao pronaći, potiče iz 1589. godine kada je William Lee izumeo mašinu za pletenje čarapa. Lee je verovao da će radnici biti oduševljeni što više neće morati da sede u hladnim sobama skučeni jedni uz druge dok ručno pletu, samo da bi razvili krive leđa i artritis. Ali nije bio u pravu.
Lee je tražio patent za svoju revolucionarnu mašinu za pletenje i čak pozvao kraljicu Elizabetu I da pogleda njegov izum. Kraljica je bila više zabrinuta zbog svih pletačica koje bi mogle biti otpuštene i odbila je da dodeli patent Lee-u. Prema Daronu Acemogluu i Jamesu Robinsonu, autorima knjige „Zašto propadaju nacije: poreklo moći, bogatstva i siromaštva“ iz 2012. godine, kraljica je rekla: „Ciljaš visoko, majstore Lee. Razmisli o tome šta bi ta izmišljotina mogla učiniti mojim siromašnim podanicima. Nepogrešivo bi ih dovela do propasti, lišavajući ih zaposlenja i pretvarajući ih u prosjake.“
Znamo da je nemoguće zaustaviti napredak, čak i za kraljicu. Koje industrije bi mogle postati zastarele u budućnosti? Priznajući da niko sigurno ne zna koje profesije će postojati ili nestati i kako će se menjati tokom vremena, mislim da će srednja radnička klasa biti najpogođenija. Iskreno, većina zaposlenih u belim ovratnicima koji se bave kognitivnim poslovima trebalo bi da se zabrine. Prema radu Univerziteta u Oxfordu pod nazivom „Budućnost zaposlenosti“, oko 47% ukupnog američkog zaposlenja je u opasnosti. Ne samo da su prave robotske mašine efikasnije, naši računari postaju mnogo pametniji.
Generativna veštačka inteligencija (AI) bi mogla ugroziti oko 300 miliona radnih mesta, prema procenama Goldman Sachsa. Ovo bi moglo izazvati velike poremećaje, pri čemu će se oko dve trećine poslova u SAD i Evropi moguće automatizovati. Zato biste trebali razmisliti o ažuriranju svojih veština i životopisa ako radite u nekim od ovih profesija:
– Administrativna podrška
– Pravosuđe
– Arhitektura
– Inženjering
– Poslovne i finansijske operacije
– Prodaja
– Obrazovanje
– Umetnost i dizajn
– Turistički agenti
– Vozači kamiona
– Medicina
– Bibliotekari i arhivari
– Sportski sudije
– Fabrički radnici
Depresivne vesti
Kvantno računarstvo je na dohvat ruke. To je novo u svetu računara. Može se nositi sa složenim problemima sa mnogo faktora i stoga razvijati neke rezultate brže od običnog računara. Mislim da će okrenuti rudarenje Bitcoina naopačke, jer može rešavati matematičke probleme veoma brzo. Ako imate samo veštine računara u svojim biografijama, možda nećete imati sreće, jer su ove nove veštine kvantnog računarstva jedinstvene.
Poslovi koji bi mogli postojati
Uveren sam da mašine neće zameniti poslove koji zahtevaju ljudski dodir. Mašine mogu izvršiti određene funkcije, ali nemaju empatiju, intuiciju ili mogućnost uspostavljanja ljudskih veza. To znači da ako radite u zdravstvu, savetovanju ili pružanju usluga živim korisnicima, vaš posao bi bio siguran. Zar ne bi bilo sjajno sanjati o vremenu, posle dosadnih mašinskih poruka, kada biste mogli razgovarati sa stvarnom osobom?
Raskršće „efekta Oppenheimer“
Hajde sada da zakomplikujemo stvari još više. Baš kao što su se kraljica i drugi borili sa etikom i moralom otpuštanja radnika, razmišljajmo o moralu stvaranja nauke koja može uništiti svet. Film „Oppenheimer“ ističe ovaj dilemu. Alexander Karp, izvršni direktor kompanije Palantir Technologies, je u razgovoru za The New York Times govorio o moralnim dilemama sa kojima se suočavao Robert Oppenheimer, koji se često naziva „ocem atomske bombe“. Oppenheimer je citiran da je rekao: „Kada vidite nešto tehnički privlačno, idete napred i uspevate … o tome šta treba da radite tek nakon tehničkog uspeha raspravljate. Tako je bilo i sa atomskom bombom“. To se takođe može odnositi na debatu o veštačkoj inteligenciji. Ali kao i sa atomskom bombom, da li ćemo dozvoliti našim neprijateljima da je prvi razviju?
Nismo se ustručavali da gradimo automobile, koji su doveli do stravičnih saobraćajnih nesreća. Donosimo zakone i druge mere zaštite, poput sigurnosnih pojaseva i vazdušnih jastuka, kojima štitimo građanstvo. Možemo li isto učiniti i sa veštačkom inteligencijom?
Ovo, kao i moj prethodni članak, može biti odlična tema za razgovor za večerom sa decom. Pitajte ih kako vide budućnost i koja zanimanja misle da će nestati i koja će se stvoriti. Pitajte ih šta može nastati iz nove „tehničke“ inteligencije koju možemo stvoriti. Kako je možemo koristiti za dobro, i šta treba da radimo da je sprečimo da se koristi za zlo?
Biti roditelj znači ne samo pomoći deci da budu otporna na promene, već i pomoći im da razumeju neke posledice.
Zapamtite reči Alberta Ajnštajna: „Mera inteligencije je sposobnost za promenu.“
