Pola veka IT-ja u Takovu

0
42
pola-veka-it-ja-u-takovu

Kompanija Takovo je jedan od pionira domaće informatike – već preko pola veka koriste računarsku opremu za podršku proizvodnji i poslovanju. O tome kako su od bušenih kartica i COBOL-a došli do današnjeg SAP-a i o funkcionisanju sistema Swisslion-Takovo razgovarali smo sa Natašom Adžić, IT direktorom kompanije.

PCPress.rs Image
Nataša Adžić, IT direktor

Počnimo od samog početka – sredinom 1974, pre pola veka, tadašnji kombinat Takovo otvorio je svoj Institut za ERC. Kako je tada izgledala računarska obrada podataka?

Nastanak ERC-a, a sadašnjeg IT Sektora vezan je za nastanak, rast i razvoj nekadašnjeg PIK-a Takovo. Samo Takovo nastalo je 1959. godine, a PIK Takovo kao kombinat posluje od 1962. godine. Ranih sedamdesetih godina sve se više osećala potreba za osnivanjem posebne, stručne službe, koja bi se bavila automatskom obradom podataka, a u skladu sa praćenjem svetskih trendova tog doba.

Implementacija SAP-a je počela 2004. godine. Prelazili smo na produkciono okruženje pogon po pogon, kompaniju po kompaniju, a start je bio od 1. januara 2005. godine. U toku 2005. godine sve je bilo u SAP okruženju

Razumevanjem tadašnjeg generalnog direktora kao i užeg rukovodstva osniva se Institut Takovo, u čijem sastavu je bio i ERC koji posluje kao služba za AOP. U okviru službe postojala su dva odeljenja. Odeljenje za projektovanje i programiranje, kao i odeljenje za hardver. Oba odeljenja su tada zapošljavala desetak ljudi. Kao jedan od najvažnijih kriterijuma za prijem, pored stručne spreme, je bio i test inteligencije, a u organizaciji tadašnjih predstavnika kompanije IBM u Beogradu.

Nabavljena je IBM-ova mašina za obradu podataka zasnovana na sistemu bušenih kartica. Prateća oprema su bile i sortirke i verificirke. Administracija sistema bila je na tadašnjim verzijama Unix-a. U odeljenju za projektovanje i programiranje se razvijao i učio programski jezik RPG kao jedan od prvih knjigovodstvenih programskih jezika tog vremena. Prva obrada plata je započeta u RPG-u. Koliko se sećam postojali su nekakvi šabloni za kodiranje programa.

PCPress.rs Image
Deo IT sektora

Sa narastanjem i razvojem PIK Takova sve se više osećala potreba za novijim verzijama kako hardverskim tako i softverskim, pa smo stupili u kontakt sa firmom Honeywell od koje je nabavljena nova mašina, MRX sa Gcos6 operativnim sistemom. Sledio je prelazak na programski jezik COBOL. Morala je da se radi kompletna konverzija RPG-a na COBOL.

Kako je bilo programirati u COBOL-u, sećate li se još raznih „identification division“, „working-storage section“…

Tada smo se upoznali sa Data File sistemom kroz COBOL kao tada jednim od najzastupljenijih knjigovodstvenih programskih jezika. Pojmovi FD (file description), SD (sort description), Identification Division, Working-Storage section, baferi… sve to je postala naša svakodnevnica. Radilo se i sa uvođenjem formi (maske ekrana za unos podataka), macrocall-ovima koji su ih pozivali na ekran i slično. Svako iz odeljenja je imao svoj pripravnički ispit. Neko je bio zadužen za matičnu evidenciju radnika, neko za vodeće slogove, neko za obradu plata kao i kadrovsku evidenciju. Preteča današnjeg HR-a.

Sledeći korak je vezan za nabavku Honeywell DPX mašine kao unapređene verzije MRX-a i prelazak na istu. Nekako u to vreme se udružuju Honeywell i francuski Bull. Da bi se bilo u trendu sa vremenom, povremeno smo išli na seminare i kurseve, kako za MS-DOS tako i za COBOL, Unix…

Što se hardvera tiče, posedovali smo izmenjive hard-diskove kapaciteta 50 MB (Matica) i jedan od 30 MB (radni disk). Operativni rad se odvijao na radnom, a testiranja i podaci su bili na disku matrica. Postojala su posebna kućišta za izmenjive diskove. Operateri bi na konzoli dobijali komandu mount radni ili mount matica, po potrebi obrade ili programiranja. Backup je pravljen na magnetnim trakama u drugoj, a nekada i u trećoj smeni, koju smo zbog toga morali da organizujemo. To je bilo u domenu odeljenja za hardver, sa ljudima koji su radili kao operateri sistema. Inače, radilo se na HDS monitorima dijagonale 14 inča. Veza između server sale i udaljenih monitora je bila preko konzole, odakle su se vukle dve parice, ili zakupljenom telefonskom linijom.

U COBOL-u su rađene i aplikacije Takovo promet i posebna, kao i aplikacija Orgjed Transport koja je poslovala u okviru PIK Takova.

Kako ste se preselili u PC okruženje?

Sa pojavom PC računara moralo se polako prelaziti i osposobljavati za rad na njima. Prva računarska mreža sa Pentium III računarima je bila u odeljenju za programiranje. Prvi operativni sistemi su bili MS-DOS, Windows 98, 98SE, Windows XP… Došao je prvi hab, kasnije i prvi 8-portni switch kao mrežna oprema. Pojavili su se prvi Pentium IV računari i sa njima i prve aplikacija na njima. Microsoft Office postaje svakodnevnica kako zaposlenih u ERC-u, tako i zaposlenih koji su koristili naše usluge. Što se tiče aplikacija, radilo se i na FoxPro-u na MS-DOS, a kasnije i na Microsoft Windows platformi.

PCPress.rs Image
Dušan Talović, IT inženjer

Što se tiče glavne finansijsko računovodstvene aplikacije sarađivalo se uglavnom sa lokalnim firmama poput Softisa Niš i njihovim VIS-om, Visoko integrisanim softverom. Takođe se radilo o file sistemu i COBOL aplikaciji (Acu COBOL nešto kasnije) i uvođenjem TCLF. Stigli smo do pojma transakcija i njihovog pozivanja iz menija u aplikaciji (Transaction Control Language).

Posle privatizacije kompanije, dolazi veliki korak unapred, prelazak na SAP. Kako je Swisslion-Takovo „preživeo“ tranziciju na ovo okruženje?

Prednost kompanije u toku privatizacije je bila ta što je imala svoj interni IT sektor, koji je bio u prvim redovima implementacije SAP-a. Zajedno sa SAP partnerom smo radili obuke SAP korisnika i prolazili za nas sasvim nova IT okruženja i prilagođavanja SAP korisnicima. Danas IT sektor samostalno radi implementacije u svim kompanijama poslovnog sistema Swisslion-Takovo.

Nastanak ERC-a, a sadašnjeg IT Sektora vezan je za nastanak, rast i razvoj nekadašnjeg PIK-a Takovo, koji je nastao 1959. godine. Ubrzo je osnovan Institut Takovo, u čijem sastavu je bio ERC koji posluje kao služba za AOP. Nabavljena je IBM-ova mašina za obradu podataka zasnovana na sistemu bušenih kartica. Administracija sistema bila je na tadašnjim verzijama Unix-a

Pre dve godine smo radili transformaciju/konverziju SAP ERP sistema u SAP S/4 HANA bazu. Bili smo jedna od prvih urađenih transformacija/konverzija u ovom delu Balkana. Takođe, imamo i programe van

SAP HANA sistema koji su automatski povezani preko Web servisa ili API protokola.

Koliko je trajala implementacija SAP-a, da li ste u startu mogli da procenite realne rokove?

SAP implementacija je počela 2004. godine. Prelazili smo na produkciono okruženje pogon po pogon, kompaniju po kompaniju, a start je bio od 1. januara 2005. godine. U toku 2005. godine sve je bilo u SAP okruženju. Pratili smo zahteve poslovodstva, razne reorganizacije koje su sprovedene prilikom privatizacije i formiranja velikog poslovnog sistema Swiss­lion-Takovo.

Da li je trebalo zameniti računare? Kakve danas servere i radne stanice koristite?

Uvođenjem SAP sistema zahtevalo je i investiciju u nove radne stanice, jer se do tada radilo na Unix-u preko konzole. Opredelili smo se za HP brend, sa licenciranim Microsoft operativnim sistemom. Izgradili smo novu lokalnu mrežu (LAN) koja se zasnivala na optici i HP upravljivim svičevima. Danas pored HP-a koristimo i Dell (fizički serveri sertifikovani od strane SAP-a) i druge brendirane radne stanice koje odgovaraju našim poslovnim potrebama – SAP logon 800, Windows 11, Office 2021…

Kako je raditi sa SAP-om, koliki deo posla mora da se obavi lokalno? Da li je SAP orijentisan prema lokalnoj obradi ili prema cloud-u?

Sa sistemom kakav je SAP veoma je lako raditi, jednostavno ne možete da zaobiđete pravila koja su definisana i koja se veoma logična za poslovanje jedne kompanije. Tih početnih godina mnogi partneri su govorili da se SAP ne može prilagoditi našem poslovanju. Naravno da to nije tačno. Mi smo naš sistem prilagodili onako kako je poslovodstvo tražilo, pratili smo naše poslovne procese i njih implementirali u SAP sistem.

PCPress.rs Image
PCPress.rs Image
SAP HANA serveri

Danas, kada smo u pedesetoj godini postojanja, možemo da kažemo da idemo napred u domenu IT tehnologija, i da naš poslovni sistem prebacujemo na SAP HANA CLOUD.

Kao Direktor IT sektora poslovnog sistema Swisslion-Takovo danas „pokrivate“ četiri zemlje koje pripadaju sistemu Swisslion-Takovo. Kako koordinirate rad u tako složenom okruženju?

Naš poslovni sistem je veoma kompleksan i sa raznim industrijskim granama. Rasprostire se na teritoriji Republike Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije. Data centar je u Gornjem Milanovcu, odakle pružamo podršku svim SAP korisnicima u sistemu. Koordinacija je takva da u svim kompanijama sistema postoje ključni SAP korisnici, pa sa njima definišemo razna podešavanja koja moraju biti u skladu sa regulativom zemlje u kojoj se odvija poslovanje kompanije.

Današnje vreme zahteva brz protok informacija i realnu sliku poslovanja u svakom trenutku. Imati svoj interni IT tim je veliko bogatstvo jedne kompanije/poslovnog sistema, tako da se nadam da će i u narednim godinama naš sektor opstati i biti prvi u inovatnim IT dostignućima.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.