Play! bira: Igra godine 2022

0
59
play!-bira:-igra-godine-2022

Zađosmo i u 2023. godinu dragi naši čitaoci. U sećanju na godinu za nama, naši autori su tradicionalno odabrali igru godine, iznenađenje godine i razočaranje godine. Uživajte!

Milan Živković

Igra godine – Elden Ring

O Elden Ring-u se tokom 2022. godine toliko pričalo, da je uopšte pominjati je u ovoj kategoriji postao težak kliše. Ali bez obzira na nagrade i priznanja koje je igra pokupila, na horde zaljubljenika u žanr kao i otvoren „The Lands Between“ svet – preko dvesta visoko atmosferičnih, duboko imerzivnih, mistikom i epikom natopljenih sati, dovoljno me ohrabruju da izjavim da je Elden Ring ne samo igra godine, već i najbolja igra u poslednjih nekoliko. Nema te igračke duše kojoj ovaj sjajni naslov ne bih mogao da srdačno preporučim.

Iznenađenje godine – Sonic Frontiers

Kada od nekog serijala prestanem da očekujem mnogo a on me totalno raspameti i navede da želim da ga igram dok mi se ne smuči, kako da ne bude najveće iznenađenje godine za mene? Sonic Frontiers počinje očekivano bledo ali kako igra napreduje, kroz ovaj haotični, gličevima ispunjen eksperiment, prestaje da postoji i pojam o vremenu. Jedino brže od Sonika za mene bili su sati provedeni uz igru. Neočekivano zarazna i nesvakidašnje zabavna, Frontiers je igra koja me je najviše iznenadila ove godine.

Razočaranje godine – God of War Ragnarök

Kako je God of War za mene bio najveće razočarenje 2018. godine, veoma otrcano ću postaviti i njegov nastavak u istu kategoriju za ovu godinu. Razlozi se gotovo istovetni. Nasuprot kvalitetu koji God of War Ragnarok nesumnjivo poseduje, činjenici da je u pitanju neverovatno dostignuće sa tehničke strane kao i impresivnoj veličini sveta koji prosto guta prethodnika svojom grandioznošću, i od ovog nastavka sam očekivao mnogo više. Previše pažljivo dozirana akcija, narativ po uzoru na TV sapunice i dosta praznog hoda, zabavili su milione obožavalaca širom sveta. Ali ja i ove godine nastavljam da čeznem za prenaglašenim avanturama i onim starim, grlatim i nepopravljivim Spartancem, kom ni nebo nije bilo granica. 

Igor Totić

Igra godine – God of War Ragnarök

Već sam spomenuo da mi je God of War igra decenije u jednom momentu, pa nije iznenađenje da mi je Ragnarok igra godine 2022. Da, izašao je i Elden Ring koji je fenomenalan i koji sam tehnički više i duže igrao od God of War, ali su Kratos, Atreus, Sindri, Brock i Freya ostavili mnogo veći pečat ove godine. Iako je gameplay dosta sličan prethodnom izdanju, Ragnarok dosta stvari radi bolje i širi već postojeće mehanike i sve što God of War čini dobrim. Priča je malo prepakovana i vidi se da su žrtvovali neke momente zbog vremenskog ograničenja, ali to nije ni toliko bitno jer je priča odlično zaokružena i završena… za sada. Cela Ragnarok avantura me je zasmejavala, dovodila do suza, a neki bosovi i do ludila, zbog čega kompletno God of War Ragnarok iskustvo zaslužuje titulu igre godine.

Iznenađenje godine – Vampire Survivors

Nisam siguran kako da pretočim Vampire Survivors iskustvo kroz jednostavan tekst. Mogu samo da kažem: probajte igru, skoro je džabe. Kada je izašla u Early Access, video sam da skoro svi pričaju o ovoj igri i strimeri nisu mogli da prestanu da je igraju. Na prvi pogled nisam kapirao kako funkcioniše niti šta je tu zabavno – dok je nisam probao. Ako Civ igre imaju moto “još samo jedan potez”, Vampire Survivors imaju “još samo jedan pokušaj”. Igra je izuzetno zabavna i zarazna (a i besplatna na Android telefonima) i jednostavno ne postoji razlog da je ne probate. Birajte svog 8-bitnog karaktera, birajte svoju mapu i krenite u istrebljivanje svega čudovišnog i natprirodnog, sa samo 4 dugmeta na tastaturi.

Razočaranje godine – The Callisto Protocol

Mislim da će se ova igra pronaći na dosta spiskova mojih starijih kolega, jer smo svi očekivali novi spiritualni nastavak Dead Space-a, ali smo zapravo dobili igru ispod proseka koja želi da bude horor ali je na kraju Just Dance sa brutalnim animacijama smrti. Gameplay loop je loš i dosadan, priča dobija poentu tek pri kraju igre i još nas ostavlja na cliff hanger-u koji je bespotreban za nov IP. Igra je izuzetno linearna bez previše mozgalica i na kraju se svodi na dodge, dodge, udarac gameplay i više vuče na vrlo sveden shooter nego na horor igru. Performanse na PC-u su bile katastrofalne pri izlasku igre (sada je relativno ok), toliko da su vam kratka seckanja uvek nagoveštavala kada će da se desi neki horor element. Grafika i detalji u igri su besprekorni, ali odelo ne čini čoveka, pa ni grafika ne čini igru. Očekivao sam mnogo više od Callisto Protocol, i kada su je najavili bilo mi je žao Dead Space rimejka koji bi pao u senku superiornijoj novoj igri, ali sada samo jedva čekam kraj januara da ponovo rokam Necromorphe.

Nikola Aksentijević

Igra godine – Elden Ring

Verovatno i vrapci na grani znaju za Elden Ring do sada, i jedna je velika šteta za GoW: Ragnarok što mora iste godine da se bije oko ove titule sa Elden Ringom. Ipak, Elden Ring je odradio jedan znatno veći evolutivni skok za Soulslike žanr, i ko će bolje to da odradi nego sami kreatori žanra. Međutim, ako na to dodate i fascinantan dizajn sveta i potencijalno postavljanje novih granica u industriji za isti, The Lands Between predstavljaju epitom izazova za umove i veštinu igrača, u jednom grandioznom ruhu koje će sigurno ostati sa vama jako dugo ako mu date šansu.

Iznenađenje godine – NFS Unbound

Pre nego što krenete da me gađate paradajzom što ovde stoji jedna EA igra, i to ni manje ni više NFS, morate priznati da je Criterion definitivno nešto naučio, makar morali na svakih deset godina izbaciti po jedan dobar NFS. Arkadne vožnje su malo zapale u drugi plan u poslednjih par godina, pa mi je prosto neverovatno da još od Hot Pursuita iz 2010. uživam u NFS-u, koji se vraća korenima i konačno eliminiše neophodnu potrebu za glupavim i nerealistično efikasnim, dosadnim driftom. Ovo je kulminacija novih sistema koji su krenuli još od 2010. godine i onog zabavnog osećaja brzine i vrlo intuitivne progresije koju je uspostavio legendarni Most Wanted. Još ako na to dodate najoriginalniji vizuelni dizajn koji je jedna trkačka igra imala u prethodnih deceniju i više, nema šta više pričati.

Razočaranje godine – The Callisto Protocol

Zamislite kada kreirate Dead Space serijal i 14 godina kasnije izbacite nešto gotovo identično, samo u svakom smislu lošije. Callisto Protocol je napravio par koraka unazad sa već poznatom gejmplej formulom, prebacujući fokus na borbu izbliza koja ne samo da je jako nezgrapna, već je i nefunkcionalna i jako ograničavajuća za slobodu onoga što možete da radite. Ako na to dodate jako neintuitivno napisanu priču, sa još manje dopadljivim likovima, ostaje samo onaj gorak osećaj “šta bi bilo, kad bi bilo da je TCP dobra video igra”.

Milan Janković

Igra godine – Overwatch 2

Dosta sam se upustio u multiplejer vode, i to mnogo više nego što sam želeo ove godine, pa je na kraju i moja igra godine ona koju sam najviše igrao proteklih meseci. Overwatch 2 je malo bolje apdejtovani original koji je pritom i besplatan za igranje. Ono što je igru načinilo da obeleži moju godinu jeste oduzimanje po jednog tenka iz tima, što je zajedno sa drugim sitnijim promenama brzinu mečeva i igranja podiglo na oktanski maksimum. Sve je brže, zahtevnije i zanimljivije, sve može biti odlučujući momenat i taj adrenalin koji dvojka pruža ume biti dosta primamljiv. Naravno, tu je i nada da će Blizzard dodati novog sadržaja i time opravdati ovu dvojku u naslovu.

Iznenađenje godine – Stray

Stray je jedna od retkih igara koja je opravdala hajp iza nje, mada to i nije bilo toliko teško. Developer BlueTwelve nije obećavao kule i gradove, već nam je ponudio da se nađemo u ulozi mačke i za većinu fanova je to bilo više nego dovoljno. Šalu na stranu, radi se o odličnoj avanturi iz trećeg lica sa postapokaliptičnim okruženjem. Igra nudi dobre mehanike igranja, zanimljivu priču i zagonetke za rešavanje. Ali ima i nečega u tome što možete čuti mačku kako lepo prede u jednoj video igri.

Razočaranje godine – Poskupljenje igara i konzola

Trend koji je polako uzimao zalet prošle godine sada je tu punom parom. Praktično su svi izdavači cene igara podigli za 10 dolara, čak i oni koji su se kleli da to neće učiniti. Da stvar bude još tragičnija, Sony je rešio da ove godine cenu PlayStation 5 konzole podigne za 50 dolara, što ne važi za tržište Severne Amerike. Za nas znači da će PS5 biti još skuplji, kao da je uopšte i lako doći do same konzole. Microsoft je odolevao pritiscima pa je poklekao krajem godine i najavio poskupljenje svojih igara na, sada standardnih 70 dolara. Cena Xbox konzola trenutno ostaje nepromenjena, ali to nije nešto što će se održati baš dugo. Što se igara tiče, razočarao me je Saints Row reboot. Jako loš povratak za franšizu sa ogromnim potencijalom. Oh well…

Stefan Mitov Radojičić

Igra godine – Citizen Sleeper

Priča mi je uvek najbitnija stavka kod svake igre koju igram. Ali čak i sa time redak je broj igara koji uspe emotivno da me pogodi sa istom. Citizen Sleeper sa svojim pisanjem, zanimljivim i predivno predstavljenim likovima to uspeva da učini bez mnogo muke. Način na koji je priča napisana kao i vaš uticaj na istu je divan i držaće vas jače nego neki spektakularan roman.

Iznenađenje godine – Signalis

Povratak nekom retro Resident Evil stilu igara je uveliko viđen. No prijatno je iznenađenje kada neka igra uspe da čak i tom žanru pridoda nešto novo i zanimljivo. Priča i misterija pretežno guraju ovaj naslov, ali pregršt zanimljivih mehanika i funkcija je takođe drži na uzvišenom nivou i kao obavezno štivo za bilo kog survivor horror fana.

Razočaranje godine – The Callisto Protocol

Kad smo već kod survivor horror naslova, nije da samo njih igram ove godine. Ali za neki naslov koji se hvali da je duhovni nastavak na Dead Space ovde ne uspeva to da postigne. Pored vrhunskog nivoa vizualnog prikaza, The Callisto Protocol nije ništa drugo nego loša ritmička igra sa iritantnim mehanikama. Čak i kad sam video gejmplej demo i pričao sa developerima na Gamescom 2022 konvenciji, bilo mi je jasno da će me razočarati. No igra je još više uspela da me razočara kada je pored svega toga bila i užasno optimizovana na samom izlasku.

Nikola Savić

Igra godine – Elden Ring

Bez mnogo rasprave – Elden Ring. Nije toliko ni bitno šta mislite o igri niti da li je možda bilo boljih igara, ovde govorimo o igri kao o fenomenu. A Elden Ring je jednostavno fenomen koji će uticati na brojne nadolazeće igre koje će želeti da kopiraju taj tip FromSoftware open-worlda. Prema zvaničnim brojkama ovo je medijski najpropraćenija igra ove decenije. Takođe, za prvih šest meseci prodala je više kopija nego Dark Souls III i Sekiro kombinovano do sada. Tako da jednostavno – ubedljivo najbitnija igra godine.

Iznenađenje godine – Disney Dreamlight Valley

Disney Dreamlight Valley nije moj tip igre, ali moram da priznam da sam izuzetno iznenađen uspehom ovog naslova. Mislio sam da će igra biti samo neuspešni, jeftini Animal Crossing klon, međutim ispostavilo se da je to odrađeno kako treba i zato je igra brzo dobila ogroman broj fanova koji je igraju i dan danas. Po svemu što sam video, developeri su uspeli da donesu baš ono što su ljudi i želeli od igre i nastavljaju da redovno dodaju nov sadržaj.

Razočaranje godine – Gotham Knights

Iako su svi znaci bili tu da postoji puno problema sa igrom, ipak sam se i dalje nekako nadao da će Gotham Knights da bude dobra igra. Nažalost, to se nije desilo. Dosadna borba, repetativne misije, nepotreban grajnd, vizuelno zastarela, neoptimizovana… Sve deluje kao da je igra originalno napravljena da bude “live service”, ali se onda odustalo i ostali su iza samo aseti.

Koji naslov je po vama igra godine?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Read More