Plavi koreni: Sonic Origins recenzija

0
90

Kakve su šanse da igrate igre duže od dve decenije, a da nikada niste zaigrali neku od originalnih Sonic igara? Pa recimo bar dva puta bolje nego da dobijete sedmicu na Lotou. Dakle – nikakve.

Ukoliko nekako ipak uspevate da budete izuzetak, znajte da se bezrezervno divim činjenici da postojite. U ovom slučaju, ne morate mnogo ni da čitate ono što je napisano u narednim redovima ove recenzije, već se sa plejadom mlađih igrača uputite do najbliže virtuelne prodavnice i pazarite ovaj paket. Pred nama je komadić legendarne igračke istorije, ukusno našminkane tek toliko da što lepše uplovi u more modernih platformi.

Sonic Origins je kolekcija sačinjena od četiri igre sa Seginih šesnaestobitnih platformi – Sonic 1, 2 i 3, kao i Sonic CD. Ali osim što pruža mogućnost da igre odigrate u njihovom izvornom i u potpunosti neizmenjenom obliku, nudi i sijaset izmena koje su, rekao bih, generalno pozitivne i dobrodošle.

Kao prvo, sve igre su prezentovane u 16:9 formatu, što je i te kako lepa promena. U skladu sa ovim, prilagođeni su neki elementi gejmpleja, naročito kada su u pitanju „boss“ borbe koje su zavisile od 4:3 veličine ekrana. Ali proširenje slike i fluidno izvođenje, apsolutno pozdravljam.

Na polju grafike se nije mnogo radilo. Igra izgleda identično originalu, za razliku od naslova Sonic Mania, gde su neki elementi modernizovani. I dok ovo nije nikakav problem, činjenica da igra ima nekakav filter za omekšanje ivica, bez mogućnosti da ga isključite, nažalost pomalo kvari celokupno iskustvo. Ovakvim izdanjima, set grafičkih opcija kojima možete da primenite neki retro ili moderni filter, uobičajena je stvar. Ovde to nažalost nedostaje, pa ovakav mutniji grafički prikaz nije nešto što je moralo biti prisutno.

Igra je osvežena animiranim sekvencama pre i nakon svakog od pojedinačnih naslova, što daleko obogaćuje narativ koji je ranije dobrim delom bio prepušten mašti igrača. Međutim, ove sekvence često nije moguće preskočiti, što usporava ceo tempo naslova koji je oduvek bio sinonim za brzinu u video igrama. Na svu sreću, intro za Sonic CD ima toliko zaraznu pesmu, da nikada nisam ni dobio želju da ga preskočim.

Kolekcija takođe poseduje i muzej u kom možete otključavati bonus audio i video materijal, koristeći izvesne novčiće koji su ključni za novi „anniversary“ režim igranja. Naime, kada zaginete, više nećete gubiti živote već imate neograničen broj pokušaja, a umesto života sakupljate pomenute novčiće. Ovu valutu možete recimo koristiti ukoliko ne uspete da pređete bonus nivo, kako biste pokušali još jednom. Iako je na ovaj način kompletna težina igre u potpunosti zaljuljana ka modernom tržištu, promenu pozdravljam jer sam bonus nivoe oduvek voleo koliko i vruć jastuk u letnjoj noći. Dakle, ni najmanje.

Činjenica da igra automatski čuva status svaki put kada je ugasite, takođe je moderni detalj koji stavlja tačku na preokret u težini nekada izazovnih naslova, ali još jednom nešto što oberučke pozdravljam jer kako se tržište i život igrača promenio, tako bi i igre trebalo prilagoditi novim uslovima. U krajnjoj liniji, tu je još uvek opcija za igranje igara na klasičan način.

Vredi pomenuti i opciju da sve četiri igre odigrate u cugu kao celinu kao i lančani okršaj sa svim „boss“ karakterima. Ukoliko želite malo dodatnog izazova ili drugačiji način da iskusite klasike, ovo nije tako loša novina.

Jedna od najlepših novotarija, jeste mogućnost da svaki od naslova zaigrate i sa likovima sa kojima to ranije nije bilo moguće. Tako recimo Tejls može da učestvuje u prvom a Nakls u drugom delu, što ujedno otvara pristup i nekim do sada nepristupačnim lokacijama koje su tom prilikom implementirane u klasične igre. Konačno mogu da pristupim jednoj od lokacija u prvoj igri, koja me je kao malog dovodila do ludila. Soniku je falilo svega par milimetara da doskoči do ivice, ali Tejls sada bez problema može da preleti sve prepreke, i zamislite – nešto se ipak krije na tom, nekada nepristupačnom mestu. Okoreli nostalgik u meni je u više navrata implodirao.

Ukoliko ste stariji igrač kao ja, verovatno ćete primetiti i da nekolicina melodija iz treće Sonik igre u ovoj kolekciji nedostaje. Razlog je gotovo sigurno „urbana činjenica“ da je Majkl Džekson radio na muzici za ovaj naslov, da bi kasnije, nezadovoljan sposobnostima Segine konzole da reprodukuje audio, povukao svoje učešće iz projekta. Sada Sega očito nije mogla da dođe do prava da ove melodije ostavi u najnovijem izdanju, pa su one zamenjene starim prototip audio podlogama, koje nisu nimalo loše – ali to ipak nije to.

Kada sagledam ovu kolekciju iz svakog mogućeg ugla – kao ljubitelj originala ali i kao neko ko duboko roni u modernom tržištu video igara, mogu da kažem da je Sonic Origins odlična kolekcija koje je trebalo da bude još bolja. Nekolicina sitnica na polju grafike mogle su daleko da poguraju celu prezentaciju. A cena koja se traži za stare igre spakovane u šareni paketić, sa još dodatnim DLC opcijama koje morate platiti da biste dobili stvari koje su bez problema mogle biti u osnovnom paketu („mirror mode“ je recimo jedna od tih stvari), čine skup apsolutno legendarnih igara, grupicom odličnih naslova koji su zaslužili mnogo bolji tretman.

I dok mi je još uvek omiljen način da ponovo iskusim stare Sonic igre, igranje 3DS verzija u 3D-u, ovaj paket bez obzira na nedostatke, ipak je velika preporuka za sve one koji su željni da stare igre zaigraju na modernim platformama. Ipak je to Sonik…

Autor: Milan Živković

Igru ustupio: Iris Mega

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Plavi koreni: Sonic Origins recenzija appeared first on PLAY!.

Original Article