METRO: Exodus – RECENZIJA!

Igrali smo novi Metro!

Testirano na PS4 Pro!

Post-apokaliptični Metro serijal
doživeo je težak udarac nakon bankrota THQ-a, inače glavnog izdavača prve dve
Metro igre – Metro 2033 (2010) i Metro: Last Light (2013). Budućnost serijala
praktično i nije bila na vidiku, sve dok se na sreću Deep Silver nije uključio
u priču, otkupivši prava. Sve ovo povlači interesantnu paralelu sa pričom o
preživljavanju, koja inače u igrama (i knjigama) prati čuveni Spartanski odred
i Artjoma, kao glavnog protagonistu. Međutim, ova pauza od nekih 6 godina
pokazala se kao pun pogodak, budući da je 4A Games imao i više nego dovoljno
vremena da sa Exodusom napravi nešto zaista specijalno i mnogo „veće“ u
poređenju sa prve dve igre.

Pod uslovom da ste u Last Light-u
dobili tzv. „Dobar“ kraj, priča Exodusa nastavlja se tamo gde je prethodna igra
završila. Artjom i Ana i dalje pokušavaju da sačuvaju onaj mali delić
civilizacije, skriven u Moskovskom metrou. Međutim priča dobija gotovo
neverovatan obrt kada se saznaje da je Moskva svo vreme bila nasilno odsečena
od ostatka sveta, i da je taj isti svet, izvan metroa, prepun života.
Izbegavajući spojlere, dovoljno je reći da kompletan odred kreće na
jednogodišnje putovanje vozom, u potrazi za novom sigurnom „lukom“ i istinom
koja se krije iza nuklearnog rata koji je opustošio čitavu planetu.

Kao i kod prethodne dve igre u
serijalu, Exodus priču ili storytelling stavlja iznad apsolutno svega ostalog,
ostavljajući vas tako da bukvalno uživate u kvalitetno napisanim dijalozima i
konverzacijama kako u segmentima vezanim za sam voz kao bazu, tako i u
otvorenom svetu. Ono što vam ipak savetujem da uradite čak i pre pokretanja
igre je svakako prebacivanje govornog dela na Ruski jezik uz titlove na
Engleskom. Engleski vioceoveri su blago rečeno užasni i vrlo naporni za
slušanje.

Na taj način sve te pozadinske,
indirektne ali i direktne priče sa vašim saborcima učiniće iste mnogo
unikatnijim. Svako od njih ima neku osobinu ili talent koji ih definišu,
upoznavanjem istih više se vezujete za likove i u konačnici mnogo više brinete
ili strepite za njihovu sudbinu. To je nešto zaista specijalno i jedinstveno,
kada su moderne FPS igre u pitanju.

Izlazak iz tame Metroa promenio je u potpunosti i odnos igre prema frakcijama iz prethodnih igara. Crvena Armija i Četvrti Rajh ostali su daleko iza, a Artjom i ekipa sada dolaze u kontakt sa potpuno novim, ništa manje upečatljivim grupicama.

Ovo je priču u Exodusu učinilo značajno manje političkom, a u isto vreme i mnogo zabavnijom i neizvesnijom. Nikada niste sigurni šta je sledeće na šta ćete naleteti. Možda i najimpresivniji deo igre vezan je za pričanje priče kroz godišnja doba. Igra počinje tokom zime, a završava se u kasnu jesen i kroz ta godišnja doba vodi nas na neke od najraznovrsnijih lokacija koje sam video u jednom shooteru. Snegom okovane ravnice ruralnih delova Moskve prelaze u beskrajnu peščanu pustinju, nakon koje posećujemo mističnu prašumu i sablasne močvarne predele.

Međutim, sve ovo su tek ogromni
otvoreni nivoi koji na svojoj mapi kriju gomile i gomile objekata, bunkera,
građevina koje će itekako doneti i onaj dobro poznati klaustrofobični osećaj
teskobe i horora. Takve lokacije nisu čak ni označene na mapi u većini
slučajeva pa vas sve to dodatno tera na istraživanje.

Samoj mapi pristupate kao Artjom,
dakle igra u tim momentima neće uopšte biti pauzirana, pa i to doprinosi
određenoj dozi napetosti. Upaljač i svetiljka su takođe ključan deo vaše
opreme, pogotovo kada zađete u te zapuštene i mračne sekcije.

Ono što je mene lično možda i
najviše impresioniralo je sloboda koju sam imao da tokom igranja skrenem sa
glavnog puta i pozabavim se nečim što je eto meni u tom momentu bilo
interesantno. Ali ništa od ovoga ne treba shvatiti kao “piece of cake” radnju.
Jedna koliba sa tzv. Banditima mi je već u početku igre promenila čitav pogled
na to kako se ova igra zaista i igra. Tri puta sam poginuo, i to na tri potpuno
random načina, pokušavajući da otkrijem šta oni to čuvaju u toj kolibi. Prvi
put sam krenuo direktno, pa se jedan od njih iskrao na druga vrata, prišao mi s
leđa i ubio me. Drugi put me je “upratila” grupa tzv. Watchman mutanata,
totalno neprimetno se šunjajući ponovo iza leđa – nije se dobro završilo
uglavnom, a treći put sam uzeo u obzir dva prethodna pokušaja, proširio krug
šunjanja, približio se neprimetno neprijateljima i taman kad sam trebao da
rešim situaciju sa neba se sručio tzv. Demon mutant i odneo me u nepoznatom
pravcu … E u takvim situacijama predlažem da malo ohladite mozak nekim
mindless shooter-om, poput Far Cry New Dawn-a npr.

Segment igre koji je npr.
izuzetno jako povezan sa borbom je i menadžment oružija. Ruksak koji Artjom
nosi sa sobom pokretna je radionica za modifikacije, crafting i razne druge
radnje. Sve što pronađete u divljni može se nekako iskoristiti. Sakljupljajući
delove oružija kreiraćete svoj jedinstven dizajn i promeniti namenu vlastitom
oružiju. Revolver tako može otići ili u stealth pravcu, ili od njega možete
kreirati malu i brzu sačmaru. Maska koju Artjom mora nositi u slučaju visoke
radijacije može biti dodatno ojačana, nadograđena neprobojnim staklom itd …
Nivo detalja u ovakvim segmentima ide do te lestvice da oštećenja maske tokom
borbe često zahtevaju brze popravke, najčešće selotejpom, koji će vam opet
smanjivati vidokrug …

Sa tehničke strane Exodus se na
Playstation 4 Pro konzoli vrti u 30FPS-a pri 2560×1440 rezoluciji, i ovo
značajno odudara od REDUX verzija obe prethodne igre, koje je čak i regularni
PS4 vrteo u 1080p 60FPS. Međutim i vizuelna prezentacija je u potpunosti u toku
sa današnjim standardima pa se i ove sad konzole pri kraju svog životnog veka
prilično dobro nose sa jednom ovako lepom i zahtevnom igrom. Još jedna stvar
koja je malo kvarila doživljaj tokom igranja bili su svakako i bug-ovi, kojima
igra obiluje. Čak štaviše, smatram da je 4A games trebao možda još malo
odložiti izlazak, budući da je u prvim danima Exodus bio gotovo neigriv. Neki
od tih bug-ova su kočili dalji progres zbog pogubljinih NPC-ova, dok su mi neki
čak odavali utisak kao da gledam filmske kulise – lepa fasada, ali kad proviriš
iza – drži se o koncu. Na sreću nadogradnjama je to dosta ublaženo, ali i dalje
ima potencijala da se dobro zasuču rukavi.

Umesto zaključka – PREPORUKA! Metro Exodus je zaista jedna od retkih igara koja je donela nešto novo i sveže u FPS žanr, zadržavajući u potpunosti onu tenziju i horor koji je krasio i prethodne delove. Naoružajte se strpljenjem, budite oprezni sa resursima i taktični u borbi i ovo bi vam mogla biti jedna prilično nezaboravna avantura!

Igru je testirao : Vladimir Pejić

IGRU MOŽETE PORUČITI OVDE > METRO EXODUS

Članak METRO: Exodus – RECENZIJA! se pojavljuje prvo na Game Centar | Video Games – prodavnica igrica.

Original Article