Koliko je “klizno” radno vreme korisno za poslodavce i zaposlene?

Branka Ljiljak već 30 godina ustaje u „cik zore” kako bi na vreme stigla na posao. Poslednjih 15 godina radi od sedam do tri u opštinskoj administraciji u Zrenjaninu, pa joj je budilnik radnim danima namešten na šest sati.

Dopada joj se predlog ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića da svi državni organi uvedu fleksibilno radno vreme – pošto ne voli rano da ustaje. „Značilo bi mi da se uvede fleksibilnost, da mogu da ustanem u sedam i u osam dođem na posao, ali je važno da takva promena bude usklađena sa ostalim službama”, priča Branka za BBC na srpskom.

Dobra za zaposlene, kvalitet njihovog života, ali i populistička mera – ovako u nekoliko reči sagovornici BBC-ja opisuju predlog ministra Đorđevića.

Šta predlaže ministar?

Ministarstvo za rad je pionirski prvo odobrilo predloženu meru, ali se čeka tehnologija. „Odluka će se primenjivati od trenutka kada se za evidenciju zaposlenih bude koristio elektronski sistem identifikacije“, navodi se u odgovoru ministarstva BBC-ju na srpskom.

Nakon uvođenja tog sistema zaposleni u Ministarstvu radiće kao i do sada – od 7:30 do 15:30, ali će u predstavništvima Ministarstva na lokalu važiti klizno radno vreme.

Đorđević je objasnio da je odluka o fleksibilnom radnom vremenu u ministarstvu doneta na osnovu analiza rada u inostranstvu i velikim kompanijama, koje su već uvele ovakav princip. „Uočili smo pozitivne efekte, od toga da su radnici bili zadovoljniji i efikasniji, do ušteda”, rekao je ministar. Dodao je da će ova mera postati model za ostale ukoliko se pokaže efikasnom. Ovo je prva mera za poboljšanje zadovoljstva zaposlenih na radnom mestu, naveo je on.

Branki Ljiljak se ova ideja dopada, ali je nikada ne bi predložila. „Treba pitati zaposlene – sve zaposlene, a ne manje grupe. Ovo se tiče svih, a naročito onih koji imaju decu, pa je bitno da njihov rad bude usklađen sa radom vrtića i škola”, kaže Branka.

Za nju je najbitnije da niko ne trpi zbog takvih promena. „Važno je da službe budu dostupne građanima onda kada su im potrebne”, dodaje.

Jedan od razloga za promenu unutar Ministarstva za rad je što su centri za socijalni rad i neka odeljenja u opštinama imala isto radno vreme. „Svaki dan su dolazila rešenja pred kraj radnog vremena, zbog čega je postojala potreba da neki ljudi ostaju prekovremeno i da se plaćaju prekovremeni sati”, rekao je ministar.

Šta kažu poslodavci i sindikati

Dok pojedini sagovornici BBC-ja bez rezerve podržavaju ideju, drugi se plaše da bi ona mogla da bude ispolitizovana. Saglasni su da je mera u načelu dobra, ali da mora da bude usklađena sa radom svih ostalih službi.

Unija poslodavaca Srbije

Unija poslodavaca Srbije podržava najave o promeni radnog vremena u državnoj službi, ali samo ako ne ugrožava rad sa građanima i privredom, kaže za BBC na srpskom Svetlana Budimčević iz unije. „Takva promena bi uticala na bolju organizaciju privatnog života zaposlenih, ali je važno da se obezbedi kontinuitet službi, da one budu dostupne u svakom trenutku građanima i privredi”, kaže Budimčević.

Važno je i da se postave jasna pravila – „ne može zaposleni jedan dan da dolazi ovako, drugi onako, već da postoje jasna pravila”.

Sindikat uprave Srbije

Njegoš Potežica iz Sindikata uprave Srbije kaže da je istraživanje koje su sproveli među zaposlenima u administraciji u državnim službama pokazalo da 70 odsto ispitanika podržava uvođenje fleksibinog radnog vremena.

Podrška stiže i iz tog sindikata, ali stav je isti – moraju se znati i poštovati pravila. „Kada se budu postavila jasna pravila, ovakve izmene će biti dobre i za radnike i za poslodavce”, kaže Potežica za BBC na srpskom.

Sindikat Nezavisnost

Promena na nivou državne uprave zahtevala bi izmene zakona.

Zoran Stojiljković iz sindikata Nezavisnost kaže da bi promena sa stanovišta radnika bila dobar i human korak, ali da ima i drugu stranu. „Plašim se načina na koji bi to moglo da bude sprovedeno i zaista prilagođeno radnicima, a koliko bi čitava priča mogla da se ispolitizuje i zloupotrebljava”, kaže Stojiljković za BBC na srpskom.

Prava radnika

Miloš Vuković, urednik portala Radnik, sajta o kršenju prava radnica i radnika, ovakvu izmenu smatra populističkom merom. „Mislim da tu država ide linijom manjeg otpora i da pokušava da reši ono što je realno manji problem”, kaže Vuković za BBC na srpskom.

Iako bi mera bila korisna za kvalitet života zaposlenih, postoje mnogo veći problemi unutar državne službe, objašnjava. „U državnoj upravi postoje ljudi koji rade po ugovorima na određeno godinama, iako je zakonski dozvoljeno raditi tako dve godine maksimalno. Mnogo je i onih koji su angažovani po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i nemaju nikakva prava. Treba prvo taj problem rešiti, a onda uvoditi druge mere. Ne skretati s velikih problema”, kaže Vuković.

Prednosti kliznog radnoga vremena

Poslednjih godina, mnoge studije su pokazale da je klizno radno vreme korisno za zaposlene – utiče na njihovu produktivnost i zadovoljstvo poslom.

Kompanije širom sveta, ali i neke u Srbiji, poštuju ovaj princip, pa zaposleni mogu da rade osam sati dnevno kada žele. Neke kompanije otišle su i korak dalje, pa su skratile radnu nedelju na četiri dana, što se pokazalo vrlo korisnim.

Poslednji primer je kompanija Majkrosoft u Japanu.

Prodaja Majkrosofta je povećana za skoro 40 odsto tokom eksperimenta tokom kojeg su zaposleni radili četiri dana u nedelji uz punu platu. Kancelarije su bile zatvorene svakog petka tokom avgusta 2019, a zaposleni sa punim radnim vremenom su imali „specijalno plaćeno odsustvo”. Sastanci su bili ograničeni na najviše 30 minuta, a komunikacija preko interneta postavljena je kao alternativa razgovorima licem u lice.

Izvor: BBC na srpskom
Foto: Pixabay

Original Article