Kada govorimo o Digital Signage tehnologiji, ohrabrujuća činjenica je da Srbija zaista ne kaska ozbiljno za svojim bližim i daljim evropskim komšijama.

Kada se u nekom razgovoru pomenu nova tehnološka dostignuća najčešće nam se nametne zaključak da je svet, šta god pod njim u tom trenutku podrazumevali, dostigao nivo koji mi kao zemlja tek treba da dosegnemo. Razlike su uglavnom velike i vrlo očigledne.

Na svu sreću po nas, postoje oblasti u kojima nije uvek i bez izuzetka tako.

Kada govorimo o Digital Signage tehnologiji, ohrabrujuća činjenica je da Srbija zaista ne kaska ozbiljno za svojim bližim i daljim evropskim komšijama.

Jedno moje skorašnje putovanje po Evropi pokazalo je upravo to – kao zemlja smo na dobrom putu sa ciljem koji se jasno vidi na horizontu. Neke zemlje svakako da prednjače, kada je reč o razvoju i primeni ove tehnologije i to su svetli primeri koje bi i mi trebalo da pratimo. Jedan od najsmislenijih i najfunkcionalnih javnih upotreba sigurno da je sistem regulisanja saobraćaja u Monte Karlu.

S obzirom da je reč o malom gradu sa veoma gustim saobraćajem i velikim brojem različitih zbivanja tokom godine, da bi nesmetano funkcionisao protok vozila mora dinamički da se reguliše.

Koja je tu uloga Digital Signage-a?

Pomoću interaktivnih ekrana smer ulica, sistem preusmeravanja i ostali putokazi menjaju se u skladu sa dobom dana i trenutnim stanjem u saobraćaju. Posebno je značajna upotreba ekrana ako se uzme u obzir da se veliki deo putne mreže nalazi pod zemljom i reguliše pomoću kružnih tokova.

Digital-Signage_720

U ostalim sferama upotreba Digital Signage tehnologije, život u Evropi se ne razlikuje mnogo od života u Srbiji. Istina, hipermarketi su potpuno opremljeni electronic shelf labeling sistemom tako da cene ispisane ili odštampane na papirima ne postoje. Osim što se povećava tačnost iskazanih cena i obezbeđuje bolje praćenje, ovakav sistem smanjuje vreme i rad uložen u njihovu izmenu.

Tu svaka razlika između Evrope i nas, što se upotrebe led ekrana u maloprodaji tiče, prestaje. Supermarketi nisu opremljeni velikim brojem interaktivnih ekrana niti ima naznaka da se na tom polju ozbiljnije radi. Neke pojedinačne prodavnice idu korak napred, ali potpuna pokrivenost tržnih centara ili upotreba intreaktivnih ogledala i svlačionica, o kojima sam u prošlom tekstu pisao, još uvek ne postoji.

Da li Evropa kaska za Japanom ili Amerikom je već neko drugo pitanje. Više volim da razmišljam da mi ne zaostajemo za mogućnostima koje tehnologija nudi.

Svest o prednostima upotrebe Digital Signage-a širom Evrope definitivno postoji, ali je ona najvećim delom fokusirana na opšte, javne i socijalne funkcionalnosti. Mnogo više nego na marketing.

Tako je, pored regulisanja saobraćaja u Monte Karlu, upečatljiva i pokrivenost gradskog prevoza i metroa u Francuskoj, što je opet deo šireg sistema, poznatijeg kao Smart Traffic.

Dodatno, najočiglednija primena digitalnih ekrana u Evropi jeste obaveštavanje putnika o stanju na putevima, gužvama, udesima, vremenu čekanja i vremenskim prilikama na autoputevima.

Digital Signage upravo u ovom obliku ostvaruje pun smisao svoje upotrebe u javne svrhe. Iza sistema obaveštavanja moraju da stoje određena softverska rešenja, ali čak ni to ne mora automatski da znači da govorimo o velikim ulaganjima u razvoj i održavanje. Informacije mogu da se obezbede korišćenjem Google Traffica, koji u realnom vremenu može da prikuplja podatke o stanju na putu, senzora koji mere različite vremenske prilike, kamera koje mere gustinu i protok saobraćaja kao i informacija dobijenih od saobraćajne policije i hitne pomoći u slučaju nezgoda. Ekrani, oni statički i oni koji su za potrebe informisanja montirani na specijalnim automobilima, tako pomažu vozačima i usmeravaju saobraćaj na manje zagušene deonice. Kod nas postoji razvijena infrastruktura koju samo treba da uposlimo.

Digital Signage ima velike mogućnosti primene i u gradovima. Preko interaktivnih ekrana moguće je pružiti informacije prolaznicima o nastupajućim vremenskim nepogodama, trenutnoj temperaturi, naletima vetra i kiše, gužvama u saobraćaju, događanjima, mitinzi i slično. Sve ovo u realnom vremenu i čak lokalizovano po delovima grada. Sve to opet zahvaljujući pomenutom Google Trafficu i drugim instaliranim senzorima. Stanovnicima ovakav sistem pomaže prilikom izbora gde i kuda žele da idu, a taksistima, hitnoj pomoći i drugim javnim službama prilikom biranja najkraćih ruta kretanja.

Ovde nije i konačan domet upotrebe prikupljenih informacija. One se mogu koristiti i da zadovolje određene komercijalne ciljeve, kako grada u celini tako i pojedinačnih kompanija i organizacija. To je Smart Citysistem koji želimo da postane sinonim za Beograd i Srbiju u narednih deset godina.

U skladu sa težnjama da koncept postane deo naše svakodnevice u što skorijoj budućnosti, Saga je u saradnji sa FON-om radila na projektu Transport Inteligent Network Assistent povezujući dostignuća iz oblasti veštačke inteligencije, chatbotova, IoT i Digital Signage. Rezultati su pokazali da rešenja bazirana na integralnom korišćenju različitih tehnologija mogu da pruže zaista mnogo, u najrazličitijim oblastima.

Jedno takvo integralno rešenje moglo bi da, pored rezervisanja hotela, turistima i posetiocima ponudi i organizaciju boravka u našem gradu i zemlji.

Kako bi to funkcionisalo?

Ukoliko bi neko planirao posetu Adi Ciganliji, a dan koji je želeo da tome posveti ne obećava dobre vremenske prilike, aplikacija bi mogla da mu ponudi alternativnu posetu muzeju ili neku drugu odgovarajuću aktivnost.

Veštačka inteligencija, u ovom rešenju, bi trebalo da obezbedi logiku koja će da obrađuje informacije i nudi korisnicima odgovarajuću alternativu, izabranu prema njihovim prethodno pokazanim preferencijama, a chatbot da komunicira korisnicima sve izabrane mogućnosti. Tako korisnici ostaju sa utiskom da je neko o njima brinuo dok su bili u poseti i iz grada odlaze sa dobrim osećajem i ličnim iskustvom. Nešto od toga smo koncipirali kao ideju, pre par godina u ovom filmu o Digitalnoj Srbiji..

Ovakav sistem može da pomogne i različitim objektima u gradu da se reklamiraju i postanu dostupniji potencijalnoj publici. Ciljanim preusmeravanjem može da se poveća posećenost različitih lokacija i tako optimizuje iskorišćenost postojeće turističke ponude.

Možda sada sve ovo zvuči kao daleka budućnost, ali da bismo radili stvari danas moramo da gledamo gde želimo da stignemo. S druge strane, da bismo tamo došli moramo da radimo stvari danas.

Koliko je daleko Evropa i evropske kompanije kada govorimo o mogućnostima kreiranja ovakvih rešenja?

Upravo tu gde smo i mi. Sa znanjem, iskustvom i kvalitetom kadrova koje imamo na polju inteligentnih sistema, IoT i Digital Signage-a u dobroj smo poziciji i odličnom trenutku da se upustimo u takmičenje. Tako ćemo, sa pravovremenom izgradnjom celovitih rešenja našu budućnost, pa i budućnost našeg evropskog komšiluka, učiniti bližom i dostupnijom.

Daniel Golić

Izvor: SAGA Blog

Original Article