Banke sa razlogom spadaju u institucije u kojima bezbednost mora da bude na vrhunskom nivou. Klijenti im poveravaju novac na čuvanje, a njihov posao je da taj novac drže na sigurnom i da istovremeno klijentima obezbede nesmetan pristup novcu.

Bezbednost u predigitalnom dobu

Pre nego što će digitalna tehnologija uzeti zamah, pljačkanje banaka se uglavnom zasniva na lukavstvu i/ili korišćenju fizičke sile. Bilo da je pljačka izvedena brzo i surovo ili strpljivo i proračunato, pljačkaši banaka su trebali da savladaju fizičku zaštitu banke: stražare, alarme, sefove, sigurnosna vrata kako bi ukrali novac i pobegli.

Međutim, razvojem modernih tehnologija i interneta, na scenu je stupio digitalni (sajber) kriminal, a napadi na banke su danas uglavnom virtuelni, što ne umanjuje posledice. Naprotiv – šteta može da bude i mnogo veća.

Kao rezultat svega ovoga, stručnjaci za bezbednost banaka troše puno vremena i novca na traženje načina za veću bezbednost banaka. Snažniji sefovi, kompleksniji, inovativni alarmni sistemi, sigurnosne kamere i edukacija zaposlenih radnika obezbeđenja kroz ekspertske video nadzor obuke, kao i brojne nove tehnologije poput provere identiteta po načinu kucanja na tastaturi – sve ovo pomaže bankama da povećaju svoje bezbednosne mere i preduprede pljačke, prevare i svaki drugi vid zloupotrebe novca.

Prelazak na digitalno doba

Kretanje fizičkog novca zahteva direktni pristup trezoru, ali danas postoje i drugi načini da se pristupi tom novcu, a naravno samim tim i različiti načini da se on ukrade. Kriminalci ne moraju ni da budu u neposrednoj blizini banke da bi ukrali novac.

Uvođenje bankomata i platnih kartica koje je praćeno onlajn i mobilnim bankarstvom predstavlja veliku revoluciju. Međutim, iako su sve ove inovacije omogućile klijentima mnogi lakši pristup novčanim sredstvima, one su sa druge strane promenile i način na koji banke moraju da razmišljaju kako bi maksimalno zaštitile sredstva svojih klijenata.

Bankarski sistemi sigurnosnih kamera

Često se dešava da usled mnogobrojnih inovacija u digitalnoj tehnologiji najčešće na udaru bude prvo bankarski sektror, koji je itekakao svestan toga i ulaže ozbiljna sredstava u sigurnosne sisteme sa ciljem da još više pojača bezbednost. Video nadzor je obavezno jedan od stepenika u ovom lancu.

Prednosti modernih sistema za video nadzor u bankama

Sprečavanje pljački – Iako danas najveću opasnost po banke definitivno predstavljaju sajber kriminalci, banke su i dalje česta meta pljačkaša koji žele veliki novac. Ako se tačno zna kako i koje kamere za video nadzor izabrati, može se puno pomoći u sprečavanju pljački, ili u najgorem slučaju u obezbeđivanju važnih video snimaka i fotografija kao dokaze koji se mogu koristiti na sudu.

Istraživanje kriminalnih radnji – U slučajevima kada se desi pljačka ili prevara, video materijal i fotografije koje su snimljene sigurnosnim kamerama banke, mogu se koristiti za identifikaciju i pronalaženje osumnjičenih.

Borba protiv fantomskog podizanja novca s bankomata – Nije neuobičajeno da klijenti banaka prijavljuju sumnjiva podizanja novca sa njihovih računa, bez njihovog znanja. Sigurnosne kamere banke koje snimaju svaku transakciju koja se obavi na bankomatima mogu pružiti dokaze o eventualnoj prevari.

Koordinisani podaci sa više lokacija – Moderni bankarski sistemi za video nadzor omogućavaju prenos snimaka sa više lokacija u centralnu sobu za video nadzor, ili omogućavaju uživo praćenje tih lokacija putem interneta.

Integrisani alarmni sistemi – Sigurnosne kamere banke i alarmni sistemi su međusobno povezani u jednu mrežu, što u mnogome pojačava efikasnost zaštite.

Inteligentni sistemi – Pametne sigurnosne kamere sa alatima za video analitiku, kao što su senzor pokreta, prepoznavanje lica ili sumnjivog ponašanja, mogu se efikasno koristiti za identifikovanje sumnjivih osoba i neprirodnih aktivnosti u i oko banke.

Digitalno skladištenje snimljenog materijala – Sa digitalnom tehnologijom, skladištenje i upravljanje snimljenim materijalom je praktičnije i pristupačnije, omogućava napredne tehnike pretraživanja koje pomažu u pronalaženju specifičnih incidentnih situacija i lakšoj i bržoj identifikaciji osumnjičenih.

Neprestano nadgledanje – Sigurnosne kamere banaka omogućavaju neprestan video nadzor na bankarskim objektima, što obezbeđuje zaštitu i van radnog vremena službenika. Ovo je posebno korisno za bankomate koji pružaju svoje usluge klijentima 24 časa na dan.

Povećano poverenje klijenata – Što je banka bolje obezbeđena, to će joj klijenti više verovati. Efikasan video nadzor ide zajedno sa povećanjem osećaja sigurnosti i poverenja kod klijenata.

Video nadzor banaka – rizici

Ipak, kamere za video nadzor nose sa sobom i određene rizike, što se pre svega odnosi na privatnost. Banke su javna mesta koja zahtevaju visok nivo bezbednosti i korišćenje sigurnosnih kamera u bankama je praksa. Međutim, prostorije u banci poput toaleta su mesta na kojima nije moguće postaviti sigurnosne kamere.

Drugi najveća mana sigurnosnih kamera jeste sabotaža, tj. namerno onemogućavanje rada kamere. Ako se sabotira rad sigurnosne kamere u banci, može doći do propusta u snimanju, zbog čega je veoma važno da postoje i druge sigurnosne mere.

Nove bankarske usluge – novi rizici

Bezbednosti sistemi banaka su prilično pametni u pogledu zaštite računa i pristupa digitalnom novcu. Međutim, iako klijenti moraju da se identifikuju pre nego što im bude dozvoljeno da pristupe svojim sredstvima, oni moraju da budu obazrivi i da čuvaju samo za sebe svoje akreditive, lične podatke i šifre za pristup računu.

Kakvi su sve rizici digitalnih transakcija?

Card skimming (čitanje kartica) i phishing (pecanje) su dva načina preko kojih vaši poverljivi podaci mogu dospeti u pogrešne ruke, a da za to uopšte i ne znate.

Card skimming predstavlja zloupotrebu platne kartice na bankomatima, tačnije krađu podataka sa vaše kartice kada se u čitaču bankomata ili pos terminala postavi uređaj koji se zove skimer, a koji ima zadatak da prilikom obavljanja transakcije sa magnetne trake vaše platne kartice skine finansijske podatke koji su na njoj zapisani. Postoje i skimeri koji podatke kradu sa čipa platne kartice, ali je to daleko ređi slučaj.

Pod pojmom Phishing (pecanje) podrazumevamo mrežnu krađu identiteta korisnika uz pomoć lažnih web sajtova. Na te sajtove se prijavljuju klijenti ostavljajući svoje podatke, brojeve platnih kartica, šifre i druge važne sigurnosne podatke. Phishing sajtovi izgledaju potpuno identično kao i sajtovi banaka, pa se klijenti loguju na njih misleći da su pravi i tako odaju prevarantima bitne informacije.

Fizičko obezbeđenje servera, hardvera, mreže… takođe se podrazumeva za svaki ozbiljan internet posao. Naravno, ovde ni banke nisu izuzetak.

Osim toga, banke koriste analizu ponašanja kroz praćenje transakcija kako bi proverile kretanje novca koje deluje sumnjivo. Banke čuvaju ogromne količine podataka, i prebacuju ogromne količine novca u međusobnim transakcijama. Ovi podaci se mogu koristiti za pronalaženje obrazaca plaćanja i čim se nešto ne poklapa – sumnjiva transakcija se može zaustaviti.

Ipak, najinteresantnija je biometrija. U ovom trenutku najsigurnija stvar koju banke poseduju je „2-factor authentication token” koji generiše slučajni broj koji klijent treba da unese pri prijavljivanju na bankarski onlajn sistem. Prvi faktor je obično password za nalog klijenta, a drugi je kod koji klijent dobija na svom pametnom telefonu ili računaru kada se loguje. Ova tehnologija predstavlja poslednji korak u pogledu lične bankarske bezbednosti i postaje sve rasprostranjenija.

Izvor: Kamatica

Original Article