HARDWARE: Nvidia RTX 2080Ti

Zapao nam je baš težak zadatak da testiramo najbržu grafičku karticu na tržištu trenutno, i to u, na ovim prostorima, poprilično jedinstvenom Founders edition paketu koji dolazi direktno od kompanije Nvidia. Kako se ova užasno skupa kartica pokazala u realnom radu i što je još bitnije: gde smo trenutno sa Ray-Tracing tehnologijom?

RTS 2080Ti Founders edition

Nvidia je ranije imala praksu da kao svoj model predstavi samo karticu sa najosnovnijim hlađenjem, takozvanim blower sistemom, koju je realno malo ko i hteo da kupi, a da drugim proizvođačima ostavi mogućnost da naprave bolje hlađenje i na taj način prodaju kartice sa Nvidia čipovima. Međutim, sa RTX generacijom vidimo pravi zaokret u tom smislu – 2080Ti kartica koja nam je došla na test je zaista sjajno dizajnirana i izrađena komponenta. Ako se odlučite za neki od top modela proizvođača, poput Asusa, MSI ili Zotaca, verovatno ćete dobiti i još nešto bolje hlađenje i druge finese poput RGB osvetljenja grafičke kartice, ali Nvidia je ovaj put ponudila jedan zaista lep i zaokružen proizvod sa dva ventilatora, puno aluminijuma i sasvim solidnim rešenjem za hlađenje. Tu je i za karticu ove veličine sada već nezaobilazni backplate, koji je od potpunog aluminijuma, i može se reći da cela komponenta ima vrlo „premium“ izgled. Nema previše šljaštećih elemenata kao kod drugih proizvođača – tu je samo zeleno prosvetljeni logo GeForce RTX sa strane i par vrlo diskretnih natpisa Nvidia.

U samom radu, kartica je praktično bešumna kada radi neke manje zahtevne poslove, a pod opterećenjem se čuje pomalo, ali ništa što bi davalo povoda za brigu niti smeta u normalnom korišćenju. Za to je verovatno zaslužna i velika površina od tankih rebara, koja raspršuju toplotu koja se prostire po celoj površini inače poveće grafičke kartice. Za struju, pored PCI-E slota, koristi i dva 8-pinska konektora, tako da imajte u vidu da treba obezbediti kvalitetno napajanje celog sistema iako je TDP deklarisan na relativno pristojnih 260W. Jedno iznenađenje nas je sačekalo i sa zadnje strane – osim relativno standardna 3 Display-port izlaza (koji doduše podržavaju 8K rezoluciju na 60Hz) kao i jednog HDMI izlaza, tu je i dosta neobičan USB-C izlaz. Ovde se zapravo radi o takozvanom VirtualLink konektoru, koji bi trebalo da bude spreman za VR headsetove naredne generacije i to će omogućiti da ceo VR uređaj povezujete preko samo jednog kabla što je zaista vrlo interesantno.

Kartica inače ima čak 11GB vrlo brze GDDR6 memorije, propusne moći skoro neverovatnih 616 GB/s. Osnovni klok čipa je 1350 MHz, dok je boost mod kod ovog modela na 1635 MHz, što je zapravo nekih 90MHz više od referentne vrednosti za 2080Ti čip, čime Nvidia još jednom pokazuje da ovo nije samo jedna generička kartica sa njihove strane. Tu je čak 4352 CUDA grafičkih jezgara (poređenja radi 1080Ti čip ima samo 3584), ali i ono što je najbitnije – čak 68 jezgara čiji je specifičan zadatak obrada Ray-Tracing elemenata slike. Poređenja radi, najslabija RTX 2060 grafička kartica iz ove serije ima više nego duplo manje – samo 30 ovakvih jezgara.

Međutim, tu dolazimo i do glavne problematike cele ove generacije grafičkih kartica i do onoga što je trebalo da ih prodaje – podrška za Ray-Tracing efekte. Iako smo na lansiranju mogli da pričamo o tome koliko će ih igara podržavati, nakon što je prošlo skoro 9 meseci i još uvek imamo samo 3 (i slovima TRI) igre koje zvanično podržavaju RTX, možemo reći da Nvidia i nije baš uspela u svom naumu da omasovi ovu tehnologiju. Naravno, s obzirom da je tek nedavno ovo implementirano u Unreal 4 pogonu, možemo očekivati više ovakvih naslova u budućnosti, ali s obzirom da samo Battlefield 5, Metro Exodus i Shadow of the Tomb Raider podržavaju ove napredne funkcije, možemo sa dobrom dozom sigurnosti reći da ih nije baš tako lako implementirati u igrama. Drugi veliki problem jeste što je ovo ogroman napredak sa tehničke tačke gledišta, dok je iz perspektive samog gejmera napredak u izgledu igara relativno neprimetan. Sve u svemu, to nas je navelo da uopšte ne posvetimo veliki deo testiranju ray-tracing karakteristika ove kartice iz prostog razloga što je broj igara trenutno izuzetno ograničen, a ko već hoće da ih proba uvek može, ali je teško zamisliti nekoga ko trenutno kupuje ovu karticu isključivo iz tog razloga.

Performanse

Već neko vreme smo svesni da na tržištu postoje dobre grafičke kartice u cenovnom rangu 200-300 evra, koje sasvim lepo rade sa svim igrama na ultra detaljima u 1080p rezoluciji. Zato i nismo testirali ovu grafičku karticu koja košta i pet puta više u ovoj rezoluciji, već smo se fokusirali na dve veće alternative, gde ona zaista može da zablista – jedna je igranje u 2160p (4k) rezoluciji a druga je igranje u 1440p u visokom frejm rejtu, odnosno na monitorima sa visokim frekvencijama osvežavanja.

Kada govorimo o 4K rezoluciji, 2080Ti grafička kartica prosto briljira – skoro da ne postoji nijedan naslov u kome nismo dobili stabilnih 60+ fps u ovoj impozantnoj rezoluciji, što je zaista veliki uspeh. Naravno, računajte da se ovi rezultati ne mogu postići bez nekog od najjačih procesora iz Intel i7 ili Ryzen 7 kategorije, kako oni ne bi bili usko grlo za grafičku karticu. Treba napomenuti i da su svi testovi vršeni sa igrama na „maksimumu maksimuma“ podešavanja, bez ijedne opcije isključene ili stavljene na manji kvalitet od maksimuma.

S druge strane, pokušaj da poteramo više naslova u 1440p u visokoj frekvenciji, ciljali smo na 144Hz, je bio relativno uspešan. U nekim, kao što su Battlefield 1 ili Witcher 3, smo bili super u tom domenu ili makar vrlo blizu željenog rezultata, ali u igrama kao što su Shadow of the Tomb Raider ili Assasin’s Creed Odyssey je prosečan frejmret bio negde bliže oko 100 fps, što je ispod onoga što smo sebi zacrtali kao cilj. Sa jedne strane, to jeste malo razočarenje, ali sa druge, na to mogu uticati i druga uska grla u sistemu, kao što je procesor. Konačno, najveći broj igara koje zapravo najviše i profitiraju od brzog 144Hz ekrana su esports naslovi, koji su grafički znatno manje zahtevni od igara koje smo mi testirali, tako da u tom smislu ćete igre kao što su CS:GO, Dota 2, Overwatch, Fortnite i slično moći da igrate u 144Hz ne samo u 1440p nego uglavnom i u 4K rezoluciji (s tim da treba naći monitor koji to može da podrži, a da vam ne traže da ostavite bubreg prilikom kupovine).

Da li se sve to isplati?

Konačno, dolazimo i do toga da li se ovakva grafička kartica isplati, čija je cena u najboljem slučaju solidno preko 1000 evra, pri čemu bolji modeli idu i do 1500, i uz koju vam treba zver od ostatka mašine. Da li ima smisla u današnjem gejming svetu? Sve to zavisi od toga šta želite da postignete – ako želite da isprobate RTX mogućnosti, onda ovo jeste najbolje iskustvo, ali imajte u vidu da je to iskustvo trenutno ograničeno na mizerna tri naslova u prethodnih 9 meseci, dakle, nećete se baš naigrati… S druge strane, ako želite da se igrate u 4k rezoluciji, ne postoji bolje rešenje od ovoga, bez obzira na nedostatke RTX tehnologije, Nvidia GeForce RTX 2080Ti je definitivno trenutno bez premca najjača grafička kartica na tržištu, koja će bez problema ispuniti svaki zahtev.

Testiranje:

Igra (average FPS) Ultra settings 2560×1440 3840×2160
Witcher 3 140.2 76.1
Battlefield 1 170.6 105.8
Assassin’s Creed Odyssey 100.3 67.2
Shadow of the Tomb Raider 98.4 57.3

Test konfiguracija: Intel i7 6770, 16GB RAM, 700W napajanje

The post HARDWARE: Nvidia RTX 2080Ti appeared first on PLAY!.

Original Article