God Eater 3

’God Eater’ je bio konkurent igri „Monster Hunter“ u prošlosti tokom perioda kada je serijal bio na vrhuncu. Čak iako prodaja serijala nije bila tako dobra kao „Monster Hunter“, ipak je uspela da ostvari relativno dobre rezultate. To je bio projekat kompanije Bandai Namco nakon što je „Monster Hunter“ počela da ostvaruje lude rezultate na PlayStation Portable-u, što je dovelo do ponovnog rođenja lovačkog žanra. Možda je prvobitno lovio istu publiku, ali to je sasvim druga igra sada i nije ništa slično najnovijoj „Monster Hunter World“.

’God Eater 3’ ovoga puta zaobilazi prenosno co-op iskustvo u korist globalnog onlajn multiplejera. Ovo je prvi put da je serija napravila potpuni prelaz na snažniji hardver, ali uprkos tome, ukupna prezentacija i kvalitet ostaju na nezadovoljavajućem nivou. Okruženja ponovo koriste iste stvari, deluju pusta i puna su ponavljanja. Mape jedva da su otvorene i izgledaju potpuno linearno, tako da je istraživanje dosadno. Ono što uspeva da spasi sve to je činjenica da je borba sada bolja i prijatnija. Postoji mnogo mogućnosti za prilagođavanje i veliki broj oružja koje možete koristiti u režimu priče u „God Eater 3“.

Priča počinje neposredno nakon završetka događaja u „God Eater 2: Rage Burst“. Sadrži post-apokaliptični svet Ashlands koji je pun gigantskih čudovišta zvanih Aragami. Oni su pretnja čovečanstvu i zato se elitna grupa heroja uzdiže da ih okonča. Oni sebe nazivaju God Eaters i koriste posebnu vrstu oružja nazvanu God Arcs da bi porazili Aragamije. Oni su jedini sposobni da love i iskorenjuju Aragamije na ovom svetu. Oni to rade svojim God Arcs oružjem koje napajaju Oracle Cells.

U „God Eater 3“, čovečanstvo eksperimentiše sa novom vrstom God Eaters. Oni ga nazivaju Adaptive God Eaters ili, kratko, AGEs. Ovo su jedini sposobni lovci koji mogu da odu u Ashlands da ulove Aragamije. Pošto su neverovatno moćni, njihova sloboda se ograničava da bi bili sprečeni da izlaze u divljinu i umesto toga ih drže u podzemnim zatvorskim ćelijama. Uvod i tutorijal igre odvijaju se u takvoj podzemnoj ćeliji u kojoj polako počinjete da učite borbenu mehaniku i obavljate niz testnih misija.

„God Eater 3“ je zabavna igra kada dublje zađete u nju, ali je početno otvaranje jednostavno ružno i sporo. Užasno je sedeti kroz početni skup misija u kojima se obavljaju manji zadaci prerušeni u tutorijale i čekati kroz ponavljanja jednog za drugim ekranom učitavanja. Ako nekako možete da preživite to, igra počinje polako da se otvara i konačno vam nudi slobodu u borbi. To je strašan način za početak igre i iskreno govoreći, mogao je da odbije mnogo ljudi koji nemaju vremena da prođu kroz sve to.

Borba ispod svega toga je zabavna, ali počinje da deluje kao da radite pritiskanje dugmića što više vremena provodite u igri. Vaš lik može uzeti oružje za borbu prsa u prsa i oružje dalekog dometa, pored štita za odbranu. Sve ovo može da se nadogradi ili da se izradi novo oružje tako što se završe misije i dobiju novi nacrti za oružje ili predmet. Prilagođavanje koje možete da uradite za svog lika ne mora nužno da ima veze sa generičkim RPG statistikama, već je više fokusirano na razmišljanje o strategiji sa naglaskom na veštine partnera, iznenadne napade i oružje.

Jedini problem koji smo imali sa pričom u „God Eater 3“ bio je način na koji ona predstavlja tihog protagonistu. To je tako užasna ideja da vas tera da se osećate odvojeno od igre. Čini se kao da vaš lik jedva interaguje sa drugima, a igra predstavlja izbor dijaloga kako biste se osećali kao da učestvujete u razgovoru. Problem je što to jednostavno ne funkcioniše na taj način. Na sreću, osim toga, priča je zabavna i nudi neke nezaboravne likove. Takođe smo uživali u dizajnu likova koji je imao određenu anime estetiku i koji je izgledao moderno.

Tempo u „God Eater 3“ može da trpi zbog dizajna zasnovanog na misijama. Ekrani za učitavanje nastavljaju da ometaju akcije, pa se sa misija bukvalno prebacujete na inserte u priči. Sami inserti nude odličnu prezentaciju, ali kvalitet pisanja nije tako dobar. Ako ste novajlija koji se nada da će naučiti više, pripremite se da budete zbunjeni nakon završetka prologa. Ima mnogo nepoznatih reči koje bivaju razbacane unaokolo a od vas se očekuje da ih razumete, ali mislimo da je ovo trebalo više da bude igra za početnike. Ovo možda izgleda kao traženje dlake u jajetu, jer „God Eater 3“ je očigledno nastavak koji očekuje da ste odigrali prethodne igre u serijalu.

Vraćajući se u borbu, kretanje ponekad može biti tromo, ali to može biti namerno jer je to uobičajeno za ovaj žanr. Biće vam potrebno neko vreme da se naviknete na kontrole, ali kada ih jednom shvatite, zadovoljstvo je seckati Aragami čudovišta do smrti. Ipak, mi nismo veliki obožavaoci AI partnera, a multiplejer je mesto na kojem „God Eater“ zaista briljira. Možete se pridružiti grupi do 4 igrača u kooperativnom režimu tokom glavnog režima priče. Kooperativna podrška za više igrača dostupna je kao opcija kojoj možete pristupiti sa terminala koji vam omogućava upravljanje inventarom ili opremom. Do njega možete doći pre početka bilo koje misije.

„God Eater 3“ može biti zabavna igra, ali ne deluje kao sledeći stepen u evoluciji koji serija zaslužuje. Teksture izgledaju loše i dizajn nivoa ne ostavlja dobar utisak zbog linearnosti. Ispunjava kriterijume da ubijete ogromna čudovišta, ali to ne čini na zadovoljavajući način. Priča, čak iako je ugodna i ima zabavne likove, nije tako nezaboravna. Ovog puta nema prenosive verzije, pa izgleda da igra nije imala mnogo koristi od uklanjanja ovog ograničenja.

God Eater 3 was last modified: mart 4th, 2019 by ITN Team

The post God Eater 3 appeared first on ITNetwork.

Original Article