Doktori koji “hakuju mozak”: Elektroda u glavi kontroliše želju za drogom

Pacijentima sa dugogodišnjom zavisnošću od narkotika biće u mozak u ugrađen implant, koji bi trebalo da reguliše njihovu potrebu za drogom, što je prvo takvo ispitivanje u Americi.

Džerod Bakhalter ima 33 godine i više od decenije se bori sa zavisnošću od narkotika. Nekoliko puta je prestajao da uzima drogu, ali joj se uvek vraćao, što je dovelo i do nekoliko slučajeva predoziranja. Zato mu je nedavno ugrađen „pejsmejker za mozak”, kaže doktor Ali Rezai.

Međutim, iako mnogi veruju da je reč o tehnologiji koja bi mogla mnogo da promeni, Rezai upozorava da takve stvari ne treba koristiti za „poboljšanje ljudske rase”.

Šta se desilo?

Bakhalter je operaciju imao 1. novembra, u bolnici pri Univerzitetu Zapadna Virdžinija, a tim putem će uskoro poći još tri volontera.

Proces počinje nizom skeniranja mozga, nakon čega ide operacija tokom koje doktori pacijentu naprave rupu u lobanji. Kroz tu rupu, u tačno određeni deo mozga, doktori ubace elektrodu prečnika jednog milimetra, čiji je zadatak da reguliše impulse zavisnosti i samokontrolu kod pacijenta.

Elektroda ima i bateriju, koja se ugrađuje ispod ključne kosti. Moždanu aktivnost nakon toga prati čitav niz stručnjaka za zavisnosti, psihologa i fizijatara.

Reč je o takozvanoj Dubokoj stimulaciji mozga (DBS), koju je Američka agencija za hranu i lekove odobrila za lečenje Parkinsonove bolesti, epilepsije i opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Inače, oko 180.000 ljudi širom sveta trenutno ima implante u mozgu.

Međutim, ovo je prvi put da je DBS odobren za lečenje zavisnosti od narkotika, što nije bilo nimalo lako – u donošenju te odluke morali su da učestvuju etičari, psiholozi i brojni zvaničnici.

Nije jednostavno

„Zavisnost je složena, u igri je čitav niz genetskih elemenata”, navodi Razai.

Kako kaže, brojni građani koji su zavisni od narkotika pritom nemaju pristup lečenju. „Ovo lečenje je samo za one kod kojih ništa drugo nije uspelo – bilo da je reč o medicini, bihevioralna terapiji ili društvenim intervencijama”, ističe on.

Razai se tu poziva na brojke – predoziranje je u Americi najveći uzrok smrti među populacijom mlađom od 50 godina „Moramo da pronađemo rešenje za to, reč je o stvarima opasnim po život i nečemu što utiče na porodice i voljene”, dodaje Razai.

Zapadna Virdžinija ima najveću stopu smrtnosti od predoziranja u Sjedinjenim Državama. Reč je o 49,6 smrti na 100.000 ljudi u 2017. godini, podaci su Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga.

Opasnost

Međutim, stručnjaci često ukazuju na etičke probleme „spajanja ljudi i tehnologije”. Na primer, Kraljevsko društvo Velike Britanije je to nedavno uradilo zbog najava Fejsbuka i Neuralinka da će raditi na razvijanju sličnih proizvoda, ali koji će biti dostupni za komercijalnu upotrebu.

Neuralink – kompanija Elona Maska – je podneo zahtev da počne sa ispitivanjima na ljudima u Americi, a cilj im je da elektrode ubace u mozgove pacijenata koji imaju paralizu. Fejsbuk za to vreme podržava istraživanja kako bi došli do slušalica koje će moći da transkribuju 100 reči u minutu – i to samo preko misli osobe koja ih nosi.

I Razai je skeptičan kada je reč o umešanosti tehnoloških kompanija u ovu oblast. „Mislim da je to veoma dobro za nauku, potrebno nam je više nauke kako bismo što više naučili od ljudskom mozgu”, kaže on. „Međutim, to ne treba da služi za poboljšanje ljudske rase. Ovo nije tehnologija za masovnu potrošnju”.

Kako kaže, mora biti strogo regulisano ko može da, nakon podnošenja zahteva, dobije takav implant. „Nije to kao da dobijete vakcinu ili tetovažu – operacija nosi rizike koje nisu zanemarljivi. To je samo za one sa hroničnim bolestima zavisnosti, kod kojih nijedno drugo lečenje nije uspelo i koji nemaju nikakvu nadu da će se oporaviti”, ističe Razai.

Izvor: BBC News na srpskom
Foto: PIxabay

Original Article