Disco Elysium

Tabletop roleplaying igre ne nazivaju sebe uvek igrama. To je pomalo izazov s obzirom na to šta G znači u RPG-u, ali na neki način to ima smisla. Kad svi igrači sede za stolom sa Games Master-om na čelu, nije stvar u pobedi. Radi se o pričanju priča. Ko-operativna iskustva o pričanju priče jedna su od najzadovolјnijih i najfascinantnijih iskustava koja možete da imate, a Disco Elysium bi mogla da bude prva video igra koja hvata taj isti osećaj.

U Disco Elysium ste detektiv koji pokušava da razreši ubistvo. Na osnovu izgleda stvari, rešili ste to jednom, napili se i uništili sve zaključke. Bravo! Ali dok radite sve ove stvari koje izgledaju i zvuče kao vaš tipični odozdo nagore RPG, poput grana dijaloga, provere sposobnosti i pretraživanja okoline, samo iskustvo je sasvim drugačije. Nikada se ne osećate kao da se takmičite protiv računara. Čak i kada NPC-i namerno prikrivaju dokaze, i to znate, sve to dodaje na priču. Umesto toga, čini se da radite sa igrom da ispričate priču.

A ta naracija je fantastična. Ono što započinje kao jednostavno linčovanje brzo se uvrće u prošle revolucije, sindikalno delovanje i moguće nadprirodne pretnje, a sve je kapsulirano u intrigantni svet koji ne želite da napustite. Ali čak i kada vam ne uspe provera veština, što je jednostavan mehanizam verovatnoće, i dalјe se oseća kao da napredujete sa igrom, a ne da se borite protiv nje. Ljutnja na svedoka može da se oseća kao kazna u drugim igrama, ali u Disco-u je samo potisak potreban da pronađete novi trag ili da se naslonite na onaj tajnoviti karakter koji ste izbegavali.

Likovi koje ćete sretati u igri su neki od najzanimlјivijih, i s delimičnim glasom koji je tako lako izgubiti se u preplitanju razgovora i znanje koja potiče iz razgovora sa svima na koje naiđete. Ali iako su gluma i pisanje fantastični, stvarni snimak može da bude malo škaklјiv. Zvuči kao da su neki likovi snimlјeni na mikrofonima lošeg kvaliteta i to je odmah primetno, razbijajući inače neverovatne performanse.

Jedan od razloga zašto je tako neskladno je taj što je ostatak zvuka zaista neverovatan. Od mračne, vanzemalјske muzike koja dopire iz grada koji istražujete, pa sve do električnog zvuka provere sposobnosti, to je igra u kojoj ćete želeti da igrate sa slušalicama kad god je to moguće.

Neki od najbolјih likova na koje ćete naići iako postoje samo u vašoj glavi. Svi smo igrali igre u kojima su likovi produžili razgovore sa sobom jer programeri nisu mogli da pronađu drugi način da kažu igraču te informacije. Disco Elysium je drugačiji. Ovde su igrači izloženi dugim razgovorima sa različitim aspektima svoje ličnosti, pomažući im u donošenju njihovih odluka i popunjavanju nekih informacija koje nedostaju zbog amnezije zasnovane na alkoholu. Na početku Disco Elysium-a birate koji ćete arhetip igrati, u osnovi da li želite da budete pametni, osećajni, harizmatični ili jaki. Pošli smo za osećajem, tako da su najjači glasovi u našoj glavi imali čudna imena kao što su Shiver i Inland Empire.

Igra vam omogućava da razumete šta ovi glasovi predstavlјaju dok se igrate, a lepi i istovremeno nejasni opisi pomažu vam da to shvatite. To je fascinantno iskustvo koje unapređuje priču i često je takođe vrlo zabavno. U stvari, svako pisanje u igri je odlično zabavno, bilo zahvalјujući prelepoj slici ili duhovitim glupostima. Jedan moment koji se ističe na početku igre, pod pretpostavkom da lutate u istom smeru kao i mi, nateraće vas da razgovarate o komunizmu. U ovom trenutku imali smo mogućnost da podržimo ideologiju, odbacimo je ili tvrdimo da je deo tajne druge opcije. A kasnije je jedna naša unutrašnja misao raspravlјala o tome da li ću, u stvari, postati komunista zbog nekih svojih prethodnih izbora.

Ovakve stvari, trenutci zbog kojih svoj lik razvijate ne u menijima, već kroz razgovore, čine da se osećate više kao istinska tabletop roleplaying igra. Uz to, postoje neki zagonetni meniji koji vam omogućavaju da istražite igre (koštaju vreme u igri) i da potrošite bodove za pobolјšanje veština i glasova u glavi. Igra vam omogućava da sami otkrijete ove sisteme i ona funkcioniše tako dobro da osećamo da vam eksperimentalni pristup zaista pomaže da se povežete sa likom.

Osim glasova u vašoj glavi, igra je prelepa. Rano područje, nekad precizno obalno područje koje je opustošeno starim borbenim i ekonomskim stagnacijama, je upečatlјivo i privlačno. Istorija u Disco Elysium-u je prožeta vrhom i svet zaista vredi pogledati. Istraživanje nije uvek sigurno, ali ne na tipičan način. Borba zaista postoji, tako da ako tražite nešto poput Divinity: Original Sin ili Pillars of Eternity, očekujte iznenađenje. Ponovo kao u tabletop igrama, Disco vam daje valјane nevidlјive kockice da biste počinili većinu akcija, ali imate merač zdravlјa i morala koji može da se oštetiti. Ono što je posebno uzbudlјivo je da šteta može da nastane čak i od razgovora, uvek vas držeći na vrhovima prstiju dok istražujete svet. U stambenom bloku smo izgubili zdravlјe samo gledajući komad grafita.

U Disco Elysium nema ničega za šta ne biste uživali. To možda i nije baš ono što očekujete (u stvari, tj ako ste unapred pročitali previše o tome), ali radi upravo ono što su programeri želeli i deluje tako dobro da vas uvlači u zaista neverovatan svet i priču da je teško da odložite igru. Bez obzira da li se trkate sa satom kako biste uhvatili tog svedoka ili vodili političke razgovore sa delom vašeg mozga koji obično želi da udara stvari, Disco Elysium je jedinstveno igranje koje bi trebalo da pokuša svako.

Nemoguće je ne zaljubiti se u Disco Elysium, od njegovog intrigantnog detektivskog ubistva do sveta koji prikazuje, a da ne spominjemo glasove unutar vlastite glave. To je iskustvo koje bi lako moglo da bude vrh nekih lista Game of Year i to sa dobrim razlogom.

Disco Elysium was last modified: decembar 7th, 2019 by ITN Team

The post Disco Elysium appeared first on ITNetwork.

Original Article