Digitalni evro: Sve što trebate znati

0
48
digitalni-evro:-sve-sto-trebate-znati

Nakon novčanica sledi digitalna valuta. Monetarne banke u Evropi već se aktivno bave mogućnošću razvijanja digitalnog evra (Central Bank Digital Currency – CBDC)

PCPress.rs Image
Da li vreme kriptovaluta prolazi?

Razvoj koncepcije za uvođenje digitalnog evra je odgovor centralnih banaka na nagli porast popularnosti kriptovaluta. Ipak, velika razlika u poređenju s kriptovalutama, čije je tržište haotično i nekontrolisano, jeste u tome što bi digitalni evro bio pod strogim nadzorom i kontrolom centralnih banaka. On bi bio dopuna, ali ne i zamena za gotovinu.

Od retkih predmeta do digitalne valute

Kao novac kroz istoriju su najpre korišćeni razni retki predmeti iz prirode ili predmeti s magijskim značenjem da bi ih na određenom stepenu razvoja civilizacije zamenili plemeniti metali (zlato, srebro) i bakar, a zatim kovani novac od legure srebra i zlata. U početku se vrednost određivala merenjem, a potom odbrojavanjem kovanog novca, što je bilo znatno jednostavnije i efikasnije. Prvi papirni novac pojavio se u Kini krajem 13. veka, u Evropi su prve novčanice štampane u Švedskoj 1661. godine, dok su se u SAD pojavile 1690. godine.

PCPress.rs Image

Plemeniti metali (zlato i srebro) dugo su predstavljali reper za utvrđivanje relativne vrednosti valuta. Od 1971. godine nacionalne privrede više ne zasnivaju vrednost svojih valuta na rezervama plemenitih metala, već predstavlja tzv. fiducijarni novac (fiducija je latinska reč koja označava verovanje odnosno poverenje). Njegova upotrebna vrednost veća je od stvarne vrednosti na tržištu roba, a za nju jamče institucije koje ga izdaju, a pre svega država.

Naglim razvojem informacionih tehnologija pojavljuju se digitalne valute, a najveću popularnost ostvarile su kriptovalute. Ako zanemarimo prve (neuspele) pokušaje kreiranja digitalne valute krajem dvadesetog veka (Flooz, Beenz, DigiKeš), 2009. možemo smatrati godinom nastanka kriptovaluta, specifičnog oblika digitalne valute zasnovane na kriptografiji za obezbeđenje sigurnosti i kontrolu transakcija.

Tekuća godina je u mnogim državama ključni trenutak za početak projekta uvođenja nove digitalne valute

Te godine pojavila se prva i najpoznatija kriptovaluta – Bitcoin, koju je kreirala grupa programera pod pseudonimom Satoshi Nakamoto. Popularnost te i drugih kriptovaluta, koja je usledila u narednim godinama, nužno je dovela do potpuno novog pristupa i načina razmišljanja centralnih banaka širom sveta. One su shvatile da moraju ići u korak s vremenom i kreirati sopstvene digitalne valute.

Aktuelne digitalne valute

Razvoj digitalnih valuta centralnih banaka u poslednjih nekoliko godina postaje sve intenzivniji, a upravo tekuća godina u mnogim državama ključni je trenutak za početak projekata te vrste. U tome svakako prednjači Kina. Ona razvija digitalnu valutu e-juan (kodnog imena e-CNY) od 2014, a njihova valuta je od aprila 2021. godine široko dostupna u mnogim kineskim gradovima.

Evropska centralna banka odabrala je pet kompanija s kojima će sarađivati na razvoju korisničkih interfejsa u budućoj primeni digitalnog evra. Partneri su odabrani na javnom konkursu za izradu prototipa servisa za transakcije korišćenjem digitalnog evra

Kineski e-juan dizajniran je za transakcije unutar Kine, kao zamena za gotovinu u opticaju, prvenstveno radi pogodnosti pri plaćanju u maloprodaji. Ne isključuje se mogućnost da se u budućnosti koristi i za spoljnotrgovinska plaćanja. Bitna pogodnost pritom jeste to što i stranci koji dolaze u Kinu mogu da otvore e-CNY digitalni novčanik (bez otvaranja bankovnog računa), što pre toga nije bilo moguće jer su vodeće aplikacije za mobilno plaćanje zahtevale kineski bankovni račun.

U Indiji je u oktobru najavljen pilot-projekat Centralne banke Indije za uvođenje e-rupije. To je sasvim logično, s obzirom na to da Indija predstavlja jedno od tržišta kriptovaluta s najbržim rastom. Uvođenje digitalne valute sprovedeno je u okviru mera za regulaciju digitalnog kapitala, a radi otklanjanja rizika od pranja novca, finansiranja terorizma i inflacije. Ona će biti dostupna privatnom sektoru i privredi, a Centralna banka Indije očekuje da će se na taj način smanjiti troškovi izdavanja novca i transakcija, ojačati digitalna ekonomija, a monetarni i platni sistemi učiniti efikasnijim.

PCPress.rs Image
Centralna banka za digitalne valute

U Švedskoj, centralna banka Riksbank je 2017. godine pokrenula projekat stvaranja digitalne nacionalne valute pod nazivom e-kruna, a Estonija je započela istražnu fazu razvoja digitalnog evra. Nigerija i Bahami su takođe uveli neku verziju digitalnog nacionalnog novca, a na tome se radi i u mnogim drugim državama širom sveta – Južnoj Koreji, Tajlandu, Južnoafričkoj Republici, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima… SAD su malo opreznije – zvaničnici Federalnih rezervi tek su počeli da razmatraju mogućnost uvođenja e-dolara.

Inicijativa za uvođenje digitalnog evra

Opšta digitalizacija i ekspanzija kriptovaluta, već poodmakao razvoj digitalnih valuta Kine i drugih zemalja širom sveta, kao i potencijalni rizik za očuvanje evra (koji koristi 19 zemalja), učinili su da i ECB (Evropska centralna banka) u julu 2021. otpočne s dvogodišnjim ispitivanjem potencijalnog procesa uvođenja digitalnog evra, njegovog dizajna i distribucije. Nakon ispitivanja, planira se razvoj koji će, kako se očekuje, trajati tri godine da bi se konačno pristupilo uvođenju digitalnog evra 2026.

PCPress.rs Image

Stručnjaci smatraju da je digitalni evro neophodan s obzirom na ogroman broj potrošača koji već koriste kreditne ili debitne kartice, kao i usluge mobilnog plaćanja. Važan razloga za to je i da u digitalno doba i građani i firme i dalje imaju pristup najsigurnijem obliku novca, novcu centralne banke. Umesto da robu i usluge plaćaju novčanicama, Evropljani bi mogli da koriste elektronski oblik novca (u digitalnim novčanicima), koji su izdale ECB ili nacionalne centralne banke.

Banka za međunarodno poravnanje (BIS), međunarodno udruženje centralnih banaka, kaže da bi digitalne valute koje izdaju centralne banke mogle da donesu raznolikost opcija plaćanja, brže i jeftinije prekogranično plaćanje, da povećaju „finansijsku uključenost“ ljudi koji nemaju račune u bankama i verovatno da olakšaju fiskalne podsticaje u vreme ekonomske krize kakvu je, na primer, izazvala pandemija.

Način i prednosti primene

Najbitnije je da korišćenje digitalnog evra bude sigurno, jeftino i da garantuje privatnost plaćanja. Treba u potpunosti da zadovolji potrebe potrošača, istovremeno pomažući sprečavanje ilegalnih aktivnosti poput pranja novca. Ne sme da ima nikakav negativan uticaj na finansijsku stabilnost i državnu monetarnu politiku. U potpunosti mora da bude integrisano u postojeći sistem plaćanja. ECB mora da garantuje da jedan digitalni evro ima potpuno istu vrednost kao kovanica od jednog evra.

Da bi se mogao koristiti, vlasnici prodavnica bi trebalo da prihvate digitalni evro kao alternativu za keš ili kartice. Po svemu tome, digitalni evro će se znatno razlikovati od kriptovaluta, njegova vrednost ne može da varira kao što je to slučaj s kriptovalutama, a ne može biti izložen ni sajberprevarama. Osim toga, i ekološki je prihvatljiviji, s obzirom na veliki utrošak električne energije pri „rudarenju“ za stvaranje bitkoina i drugih kriptovaluta.

Umesto da robu i usluge plaćaju novčanicama, Evropljani bi mogli da koriste elektronski oblik novca koji su izdale ECB ili nacionalne centralne banke. ECB mora da garantuje da jedan digitalni evro ima potpuno istu vrednost kao kovanica od

jednog evra

Digitalni evro će verovatno biti ponuđen u obliku „pametne kartice“ ili aplikacije na mobilnom telefonu. Što se stanja na računu korisnika tiče, tu ne bi trebalo da bude nikakvih promena – na sličan način bi se koristila mobilna aplikacija kao i u slučaju klasične valute. Proces plaćanja bi bio drugačiji. U današnjem elektronskom transferu banka pošiljaoca šalje poruku bazi zahtevajući da prenese novac na račun banke primaoca, a za neke veće iznose ovo može ići direktno u ECB. Procedura može da potraje i do dva dana. U slučaju digitalnog evra ovaj proces se pojednostavljuje, s manjim troškovima po transakciji, a obavlja se gotovo trenutno.

ECB partneri

Evropska centralna banka odabrala je pet kompanija s kojima će sarađivati na razvoju korisničkih interfejsa u budućoj primeni digitalnog evra. Partneri su odabrani na javnom konkursu za izradu prototipa servisa za transakcije korišćenjem digitalnog evra, koji je raspisan u aprilu ove godine, a izbor je okončan u oktobru. Prijavile su se 54 kompanije, a ECB je odabrala pet. Svaka od odabranih ponudila je najpovoljnije rešenje za pet specifičnih usluga transfera novca koje će nuditi platforma za korišćenje digitalnog evra.

PCPress.rs Image
Lista Partnera evropske centralne banke u projektu digitalnog evra

Za peer-to-peer (P2P) online plaćanja (elektronski transfer novca od jednog korisnika do drugog preko posrednika) angažovana je kompanija CaixaBank (Španija), a za P2P offline plaćanja Worldline (Francuska). Uplate na prodajnom mestu (POS) koje je inicirao platilac osmisliće kompanija EPI, dok su POS uplate koje je inicirao primalac zadatak kompanije Nexi (Italija). Amazon (SAD) će biti zadužen za trgovinu putem Interneta (e-commerce plaćanja).

Prednosti korišćenja su brojne – ovaj novac se ne može izgubiti, ECB bi čuvala izveštaje štiteći korisnike u slučaju da izgube telefon – uvođenje digitalnog evra ne dolazi bez rizika. To u potpunosti menja finansijsku situaciju kakvu danas poznajemo i predstavlja pritisak na zakonodavce da razviju oblik plaćanja koji je potpuno bezbedan za građane, a pravi izazov je zaštita anonimnosti transakcija i privatnosti korisnika.

Autor: Nadežda Veljković

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.