#Digital2019 – Igor Arih: Internet je danas najsofisticiraniji alat za komunikaciju sa publikom

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela “Digital Only, Social First…a ima li tu duše: Etika i estetika novog doba”, razgovarali smo sa Igorom Arihom, osnivačem i kreativnim direktorom agencije “ARIH”.

Da li Vam se čini da počinjemo da razumemo komunikacione kanale nastalih pojavom interneta i način na koji se razmenjuju poruke do recipijenta, njihov napredak, promenu, cilj, ili se još vrtimo u krug?

– Iako je internet prisutan več dobre dve decenije u našim životima, još uvek smo u fazi tranzicije iz klasičnih komunikacijskih kanala u one digitalne. Kod nas u Sloveniji, na primer, možete još uvek da vidite kako se određena internet trgovina oglašava na televiziji i billboardima. Mislim da stručnjaci razumeju snagu i preciznost interaktivne komunikacije, ali to mora biti isto tako prihvaćeno od strane klijenta.

Muzika i globalizacija – kako Vi to objašnjavate?

– A, to je jedna od moje tri inspiracije. Globalizaciju kakvu poznajemo danas je pokrenuo Rock’N’Roll. Pre toga ništa nije bilo globalno – niti Coca Cola, niti Levi’S. Tek R’n’R đuskanje je izbacilo pesmu kao proizvod koja je preko radijskih talasa obišla svet. Drugi brendovi su se nakačili na R’n’R i počeli globalnu priču. Muzika je velika inspiracija za svakog dobrog biznismena. Jeste nematerijalan proizvod, doslovce je u obliku koda, algoritam koji prenosi osećanja, a za prenos više nisu potrebna velika skladišta, kontejneri, transport… Dovoljan je jedan klik. Zato je muzika kao grana privrede sa muzičarima na čelu, izdavačima i izvođačima pala prva u veliku krizu dolaskom interneta u ranim devedesetim. Internet im je napravio totalni haos. Propadali su preko noći. Za njima je krenula i filmska industrija, ali oni su od muzičara naučili nove nematerijalne eksploatacije i za dlaku izbegli totalni kolaps.

Tvrdite da bi prostor na festivalima za oglašavanje morao da se otvori samo za mlade koji se tek afirmišu u oglašivačkom poslu. Zašto?

– Iz više razloga. Prvo, u kreativnom poslu je problem probiti se. Mladima koji se odlučuju da uđu u taj posao trebalo bi da se širom otvore vrata, a kroz festivale je najlakše. Problem je što se tu još uvek guraju stari već afirmisani kreativci i agencije, naravno sa većim budžetima i sa više radova. Drugo, meni lično je neukusno da vidim kako se zreli ljudi prijavljuju za nagrade, a police su im več prepune diploma i pehara.

Predstavite nam ukratko sedam smrtnih komunikacijskih grehova o kojima govorite u knjizi „Budi voda – Osnove dinamičnih komunikacija“.

– Hm, teško bi na brzinu opisao svaki komunikacijski greh, ali u osnovi su to grehovi preuzeti iz rimokatoličke crkve koje sam implementirao na svoja (loša) iskustva u marketinškim kampanjama, i koji su se pokazali tačnim. Pogotovo ih je lako primeniti u političkim kampanjama. Ako se neki kandidat spotakne o samo jednu grešku, verujte mi na dobrom je putu da izgubi. To su Gordost, Pohlepa, Požuda, Gnev, Proždrljivost, Zavist, Lenjost.

Koliko je klasično komuniciranje i dalje zastupljeno kod naših agencija i kompanija? Da li je potrebno odustati od takvog vida oglašavanja i po svaku cenu pratiti trendove?

– Koliko je klasično oglašavanje zastupljeno možemo lepo da vidimo svaki dan na dobrim starim jednosmernim medijima poput Tv-a, plakata, radija, štampe. Ne preporučujem da odstupimo od njih preko noći, nego da im postepeno smanjujemo budžete u budućim kampanjama na račun digitala. Moramo znati još jednu istinu: internet je danas najsofisticiraniji alat za komunikaciju sa publikom, ali kad pogledamo malo dalje u budućnost mogućeg razvoja – on je tek u svom kamenom dobu.

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs

Original Article