Da li je 5G tehnologija loša po ljudsko zdravlje?

0
Više od 180 naučnika i doktora iz skoro 40 zemalja upozoravaju svet o zdravstvenim rizicima po ljude kada se radi o novoj 5G tehnologiji. Oni su kratko i jasno reagovali na rezoluciju Saveta Evrope: “Mi, dolepotpisani naučnici, preporučujemo moratorijum na pokretanje pete generacije, 5G, sve dok naučnici, koji ne rade za industrijske firme, ne budu u potpunosti istražili moguće rizike po ljudsko zdravlje i životnu sredinu. 5G će u suštini povećati izloženost radio – talasima visoke frekvencije (koji su deo elektromagnetnog zračenja u opsegu EM spektra, po talasnoj dužini iznad infracrvenog spektra)… i dokazano je da su štetni i po ljude i po životnu sredinu”, prenosi sajt Gaia.com. Šta nam obećava 5G mreža? Na prvom mestu brzine skidanja podataka mnogo veće od 4G mreže, obećava novi svet, u koji će biti uključeni i automobili bez vozača, ali nigde ne govori kako će to sve uticati na ljudsko zdravlje. “5G rak” je zapravo stvarnost. Gradovi, poput Brisela i Ženeve, blokirali su bilo kakve probne periode za ispitivanje 5G mreže, ali i mogućnost da se neko “unapredi” na nju. Razlike u tehničkom smislu između 4G i 5G mreže su ogromne, naročito kada se radi o brzini prenosa podataka. Odnosno, 5G mreža garantuje od 60-120 puta brži prenos nego 4G. Pre 2G, 3G i 4G mreža, radio frekvencije su bile benigne. Nismo se brinuli da li će nam radio u automobilu spržiti mozak. No, nažalost, kada je pokrenuta bežična “G” tehnologija, postali smo izloženi na globalnom nivou frekvencijama sličnim mikrotalasnim frekvencijama na milijardu obrtaja u sekundi. Naučnici smatraju da će ljudi, životinje i životna sredina biti u velikom riziku, i to godinama. Iako je i 4G mreža bila dovoljno loša, ova 5G će stvari pogoršati do nivoa totalnog ludila. 5G tehnologija odnosi se na unapređenje bežičnog sistema. 5G nudi veće kanale, veće brzine, prenos mnogo većih paketa podataka, prilagodljiv veb dizajn, i mogućnost da poveže veći broj uređaja sa jedne lokacije. U početkiu, 5G mreža neće raditi ujednačeno. Neke će biti spore, neće biti super-brze, ali sa ograničenom podrškom. Naposletku, uspostaviće se globalna mreža, koju svet nikada nije video. E, sad, svi bismo, prirodno, pomislili da je ta 5G tehnologija već testirana, naročito po rizike na ljudsko zdravlje, ali, nažalost, to nije slučaj. Zapravo, kada ova mreža zaživi, to će biti prvi stvarni eksperiment po ljudsko zdravlje, ikada sproveden. Može se reći da je to stvar bez presedana kada se radi o ovako masovnoj tehnologiji. Dok talasi 4G mreže putuju po površini naše kože, talasi 5G mreže su podmukliji. Odnosno, kada počnu da budu emitovani, naša koža će ih automatski apsorbovati, što će naravno proizvesti višu temperaturu našeg tela. Iako neke zemlje već imaju 5G, to je prva globalna elektromagnetna mreža koja se testira na ljudima u istoriji planete Zemlje. Iako mnogi moguli bežične mreže negiraju njihove posledice po zdravlje ljudi, većina naučnika veruje da su ljudi širom sveta u opasnosti i da su neophodna dalja testiranja. Da li mreža 5G izaziva rak? Mnogi naučnici znaju da je elektromagnetna radijacija koja izlazi kroz proreze mikrotalane pećnice kancerogena, zbog čega i izaziva rak. Mnogi od ovih naučnika, takođe, veruju da ti talasi mogu da izazovu mutacije DNK. Zapravo, naučnici smatraju da će uspostavljanje 5G mreže izazvati isti efekat kao da uključite mikrotalasnu rernu, otvorite njena vrata, i ostavite je upaljenu do kraja života. Zbog toga se i jesu mnogi naučnici pobunili protiv ove bežične mreže. Prethodnih 10 godina se ova mreža razvija. Ali, ono što svi treba da znamo je da svaka antena mobilne telefonije emituje radijaciju nejonizujućeg zračenja. A ona izaziva rak. Do 2021. svaki grad će imati 5G antene i stanice, koje će se nalaziti na vrhu miliona zgrada širom sveta. Industrija bežične tehnologije ne samo da gradi infrastrukturu mnogo bržeg skidanja podataka, već globalnu mikrotalasnu rernu. Jer, biće potrebno miliona više mikro antena nego ranjie, odnosno jedna antena za dve do osam kuća. Jasno je da će nivo radijacije po ljudska bića porasti u velikom procentu. No, zašto je radijacija opasna po nas? Pa, ona uništava naš DNK, ili tako što ga tera da menja ili ubija određene grupe ćelija, ili nas direktno vodi u rak. Šta možemo da očekujemo ako smo duže izloženi radijaciji: mučninu, povraćanje, opadanje kose, smanjen apetit, slabost, problem sa kičmenom moždinom, oštećene organe, tešku depresiju, konfuziju, infekcije, pa čak i smrt. Jeste, ne možemo tek tako da odemo na Mars ili Mesec, ali ono što nas ograničava na ovoj našoj planeti je prevashodno opasna tehnologija. Zamislite kad zaživi 5G tehnologija širom sveta, pa to će značiti da će hiljade i milioni antena biti postavljeni na našoj planeti. Kako mislite da ćemo moći da ih izbegnemo?! Kako možemo da se odbranimo? Na prvom mestu je naš duhovni sklop, osećanje ljubavi, empatije i spremnosti da uživamo u životu. To sve poboljšava naš imuni sistem. Tu je i odgovarajuća ishrana, vitamin ..

Više od 10 miliona ljudi instaliralo lažnu aplikaciju za ažuriranje Samsunga

0
Aplikacija, nazvana “Ažuriranja za Samsung”, obećaje korisnicima ažuriranja firmwarea za Android, ali ih nakon instalacije preusmerava na oglas preko koga se naplaćuje preuzimanje ažuriranja. U poslednjih nekoliko meseci pojavilo se više informacija o tome kako se u Google Play nude neproverene aplikacije kojima se varaju kupci i izvlači novac. U najnovijem izveštaju CSIS Security Group stoji da je lažnu aplikaciju, koja obećava ažuriranja za Samsung telefone, dosad instaliralo više od deset miliona korisnika, piše Tportal. Aplikacija, nazvana Ažuriranja za Samsung, obećava korisnicima ažuriranja firmwarea za Android, ali ih nakon instalacije preusmerava na oglas preko koga se naplaćuje preuzimanje ažuriranja. Nažalost, aplikacija se i dalje nalazi na Play Storeu, a stručnjak za bezbednost Aleksejs Kuprins kaže da je kontaktirao Google i od njih zatražio da ovu aplikaciju hitno uklone. Izveštaj CSIS-a navodi kako sporna aplikacija nudi i godišnju pretplatu za preuzimanje Samsungovog firmwarea za 34,99 američkih dolara. Međutim, te uplate nemaju veze s uslugom Google Play. Uz to, ova aplikacija nudi i otključavanje SIM-a za 19,99 dolara. Lažne Android aplikacije poput ove uzimaju novac od naivnih i ugrožavaju privatnost prikupljanjem podataka. Google će morati bolje da pripaziti na to što se nudi u njegovoj web prodavnici, piše TNW. Izvor: Tportal Foto: Pixabay

Amazon slavi 25. rođendan

0
Istorija najveće internet trgovine počela je pre 25 godina u jednoj garaži u Sijetlu. Danas su deonice Amazona tražena roba, a osnivač Džef Bezos najbogatiji čovek na svetu. Ali, čuju se i brojne kritike. Bezos je već u svojoj 30. godini ostvario zavidnu karijeru u berzovnom svetu na Volstritu, ali to mu očito nije bilo dovoljno. Njega je fascinirao Internet. Zajedno sa svojom tadašnjom suprugom Mekenzi doneo je sudbonosnu odluku i svoju kancelariju u neboderu u Njujorku zamenio garažom u Sijetlu. Tu je počela priča o Amazonu, najvećoj internet trgovinskoj platformi na svetu. “Naša vizija je da postanemo kompanija koja je maksimalno usmerena na kupca, u kojoj ljudi mogu naći sve što žele da kupe na Internetu”, glasi Bezosovo geslo. Na početku je bio još vrlo daleko od ostvarenja te vizije. Džef i Mekenzi osnovali su 5. jula 1994. internet knjižaru. Ona se najprije zvala Cadabra, ali je ubrzo dobila novo ime: Amazon. Ono što je počelo s knjigama, idućih godina se razvilo u najveću internet robnu kuću na svetu. Danas je Amazon još više od toga – poseduje čak i vlastiti lanac supermarketa u SAD-u, javlja Dojče Vele. Ali Bezos želi još više: na primer, da konkurira Netflixu, vodećem pružatelju internet streaming usluga, ali i da etablira vlastitu logistiku za dostavu paketa. Niko ne zna što će biti Bezosov idući korak i u kojoj branši. Amazon je početkom juna predstavio dostavu pomoću dronova, koji bi već za nekoliko meseci trebalo da isporuče prve pakete. Zbog hroničnih gubitaka, koji su bili i posledica stalnih novih ulaganja, deonice ovog naglo ekspandirajućeg koncerna dugo vremena nisu bile tražene na berzi. Ali, otkad Bezos pouzdano ostvaruje dobit, postao je ljubimac Volstrita. U prvom tromesečju ove godine poslovi su išli odlično: zahvaljujući uhodanoj internet trgovini i rastu ponude cloud servisa, čista dobit je u poređenju sa istim razdobljem prošle godine porasla za 125 posto na 3,6 milijardi dolara. Toliko mnogo Amazon nije nikada ranije uspeo da zaradi u jednom kvartalu. Prošle godine u septembru Amazon je, kao drugi koncern nakon Applea, uspio da privremeno dostigne vrednost na berzi od bilion dolara. Za osnivača Bezosa se i lično dobro isplati navala ulagača na njegov koncern, budući da je i dalje najveći deoničar. Zato već godinama ovaj 55-godišnjak dominira listama najbogatijih ljudi na svetu. Ali, izvan berze, Amazon nema samo simpatizere. Koncern se uvek iznova nalazi na meti kritika zbog navodnih loših uslova rada, a mnogi tvrde i da svojim niskim cenama uništava male trgovce. Ali Amazonov najveći neprijatelj živi u Beloj kući. Američki predsednik Donald Tramp stalno kritikuje ovaj koncern, navodno zbog njegove krivice za finansijske probleme američke pošte. No, glavni razlog je verovatno Trampov sukob s uglednim listom Vašington Post, koji često o njemu kritički izveštava. Te novine su u privatnom vlasništvu Džefa Bezosa, piše Dojče Vele. Izvor: Fena, Dojče vele Foto: Pixabay

Google Play Store pun opasnih aplikacija

0
Izgleda da se ne možete tek tako pouzdati da su aplikacije u Google Play Store-u bezbedne. Zapravo, istraživanje koje je sprovođeno tokom čak dve godine je to eksplicitno pokazalo. Univerzitet u Sidneju je pronašao čak 2040 škodljivih i zlonamernih aplikacija na popularnom servisu za Android platformu. Istraživanje je analiziralo milion aplikacija na Google Play prodavnici. Pronađen je veliki broj lažnih aplikacija, aplikacija koje su tražile pristup velikom broju privatnih podataka o korisnicima, a zanimljivo je da u ovakve aplikacije spadaju i neke popularne igre, među kojima su Hill Climb Racing ili Temple Run. Kako bi uspešno analizirali toliki broj aplikacija, istraživači su koristili metode mašinskog učenja. Algoritmi su tako pronašli čak 49.608 potencijalnih pretnji. Potom su pomoću VirusTotal softvera 7246 aplikacija okarakterisane kao maliciozne, dok je od njih je 2040 aplikacija okarakterisano kao lažno ili visoko rizično. Zanimljivo je i da je sam Google promptno reagovao, i ekspresno uklonio aplikacije koje su u ovom istraživanje označene kao opasne. Takođe, povećan je broj odbijenih aplikacija. Suspenzija aplikacija je porasla na 66%, dok je broj odbijenih aplikacija, odnosno onih kojima nije ni dozvoljeno ni da se pojave na Google Play servisu, porastao za 55%. Izvor: GSMArena/PcPress Foto: Pixabay

Ova greška je Bila Gejtsa koštala 400 milijardi dolara

0
Nekadašnji šef Majkrosofta Bil Gejts otvorio je dušu tokom intervjua za Village Global i naveo zbog čega se najviše kaje kada je reč o upravljanju tom kompanijom. A to je – bezuspešni pokušaj da Windows Mobile postane ono što je danas Android. Iako se ova greška mahom pripisuje Stivu Balmeru, koji je bio izvršni direktor kompanije u periodu od 2000. do 2014. godine, Gejts sebi prebacuje manjkavost u delegiranju. Kao dominantna softverska sila na desktop mašinama, ambicija za istovetnim uspehom i na mobilnim uređajima bila je sasvim opravdana. Kako se pokazalo, tajming i tržišni radar Majkrosoftu nisu išli na ruku. Guglov operativni sistem zavrteo se 2008, godinu dana nakon prvog ajfona. Windows Mobile je tada još uvek bio fokusiran na tastaturu i olovku. I dok je 2010. kompanija pred konkurenciju isterala svoj Windows Phone 7, već je bilo kasno. Samo jedan operativni sistem mogao je da postane standardizovana alternativa iOS-u. Dugogodišnje batrganje će i zvanično biti okončano krajem ove godine, kada kompanija ukida podršku za Windows 10 Mobile, piše Svet kompjutera. Kompanija je preživela, ali ostade bez nekih 400 milijardi dolara, koliko je Gejts procenio da je zao čas odneo. Izvor: Svet kompjutera Foto: Printscreen/YouTube

Roboti će do 2030. godine zameniti 20 miliona radnih mesta

0
Roboti bi mogli da zamene 20 miliona radnih mesta u industriji u svetu do 2030. godine čime bi se pogoršale društvene i geografske nejednakosti, ali bi to pozitivno uticalo na ekonomski rast. Britanska kancelarija Oksford ekonomiks (Oxford Economics) saopštio je da će najviše biti pogođena radna mesta s najmanjim kvalifikacijama i to na nejednak način po zemljama ili unutar samih zemalja. Roboti su već zauzeli nekoliko miliona radnih mesta od ljudi u industriji, a taj trend napreduje u drugim oblastima zahvaljujući modernoj tehnologiji i veštačkoj inteligenciji, navela je britanska kancelarija u svom izveštaju u kojem se razmatra i ekonomski aspekt upotrebe robota. Mnogi analitičari smatraju da je automatizacija u uopštenom smislu više doprinela stvaranju nego ukidanju radnih mesta, ali se stvorio veći jaz između radnih mesta sa višim i nižim kvalifikacijama, tako da su brojni radnici ostali bez posla. Robotizacija će uticati na povećanje produktivnosti i na privredni rast, smatraju stručnjaci procenjujući da bi svetska ekonomija mogla da ima profit do 5.000 milijardi dolara do 2030. godine. Stručnjaci takođe ukazuju da će najviše biti pogođena radna mesta sa ponavljajućim radnjama kao i radna mesta u centrima za logistiku. Radna mesta koja zahtevaju “saosećanje, kreativnost i racionalnu inteligenciju” ostaće u rukama ljudi još decenijama, navodi se u izveštaju i dodaje da će roboti ipak biti prisutniji u trgovini, zdravstvu, ugostiteljstvu, saobraćaju i poljoprivredi. Izvor: Beta/AFP Foto: Pixabay