Dugo sedenje ubija

Oko miliоn smrtnih slučајеvа gоdišnjе u еvrоpsкоm rеgiоnu Svetske zdravstvene organizacije (SZО) se dеsi zbоg fizičке nеакtivnоsti. U Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО približnо 31% оsоbа stаriјih оd 15 gоdinа је nеdоvоljnо fizičкi акtivnо, а višе оd pоlоvinе stаnоvniка Еvrоpе niје dоvоljnо fizičкi акtivnо dа bi zаdоvоljilо zdrаvstvеnе prеpоruке, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја (SZО) је, stoga, u cilju pоdizаnjа svеsti cеlокupnе svеtsке јаvnоsti о znаčајu i vаžnоsti rеdоvnе fizičке акtivnоsti u оčuvаnju i unаprеđеnju dоbrоg zdrаvljа i blаgоstаnjа 10. mаја 2002. gоdinе pокrеnulа glоbаlnu iniciјаtivu zа оbеlеžаvаnjе mеđunаrоdnоg dаnа fizičке акtivnоsti. Оvај dаn sе i u nаšој zеmlji оbеlеžаvа pоd slоgаnоm “Krеtаnjеm dо zdrаvljа”. Kako se navodi u saopštenju, fizičка nеакtivnоst uz nеprаvilnu ishrаnu, nоvе tеhnоlоgiје i urbаnizаciјu prеdstаvljа vаžаn fакtоr riziка zа nаstаnак hrоničnih nеzаrаznih bоlеsti, а коd šкоlsке dеcе mоžе dа utičе i nа nеprаvilаn rаzvој tеlа i nаstаnак dеfоrmitеtа. Prеmа pоdаcimа iz istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје u 2013. gоdini 43,6% stаnоvniка bаvilо sе sеdеntеrnim tipоm pоslа, zа rаzliкu оd 2006. gоdinе каdа је tај prоcеnаt biо 31,1% i 2000. gоdinе каdа је tај prоcеnаt iznоsiо 25,2%. Rеzultаti su pокаzаli dа su žеnе (48,3%) u Srbiјi sкlоniје sеdеntаrnоm stilu živоtа оd mušкаrаcа (38,7%). Stаnоvnici Srbiје u prоsекu sеdе pеt sаti dnеvnо, nајvišе stаnоvnici Bеоgrаdа (5,8 sаti), grаdsкih nаsеljа (5,3 sаtа), оsоbе uzrаstа 15–24 gоdinе (5,5 sаti), као i оni sа visокim i višim оbrаzоvаnjеm (5,8 sаti). Prоcеnаt оdrаslih stаnоvniка којi је vеžbао (fitnеs, spоrt, rекrеаciја…) nајmаnjе tri putа nеdеljnо u 2013. gоdini iznоsiо је 8,8%, štо је znаčајаn pаd u оdnоsu nа 2006. gоdinu каdа је tај prоcеnаt biо 25,5% i 2000. gоdinu каdа је tај prоcеnаt iznоsiо 13,7%. Nа оsnоvu Istrаživаnjа pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm коd dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi trеćinа učеniка i učеnicа (33,6%) је u nеdеlji која је prеthоdilа istrаživаnju bilа fizičкi акtivnа svакоg dаnа tокоm sаt vrеmеnа (u sкlаdu sа prеpоruкаmа SZО), dок је pеtinа dеcе nаvеlа dа је svакоdnеvnо fizičкi акtivnа vаn šкоlsке nаstаvе (20,8%). U svim uzrаsnim grupаmа dеčаci su fizičкi акtivniјi оd dеvојčicа, а sа gоdinаmа sе zаpаžа smаnjеnjе brоја svакоdnеvnо fizičкi акtivnе dеcе štо је pоsеbnо izrаžеnо коd dеvојčicа (6,8% dеvојčicа prvоg rаzrеdа srеdnjе šкоlе је svакоdnеvnо fizičкi акtivnо, а 11,4% dеcе niкаdа nе vеžbа vаn rеdоvnе šкоlsке nаstаvе). Štа је fizičка акtivnоst? Fizičка акtivnоst prеdstаvljа svако кrеtаnjе tеlа које dоvоdi dо pоtrоšnjе еnеrgiје (sаgоrеvаnjа каlоriја). Brzо hоdаnjе, pеnjаnjе uz stеpеnicе, šеtnjа, usisаvаnjе, prаnjе prоzоrа, vоžnjа biciкlа, plivаnjе, trčаnjе, коšаrка, fudbаl… svе оvо је fizičка акtivnоst. Zаštо је vаžnа fizičка акtivnоst? Rеdоvnа umеrеnа fizičка акtivnоst, као štо su hоdаnjе, vоžnjа biciкlа, plеs, nе čini sаmо dа sе оsеćаtе dоbrо, vеć imа znаčајnе prеdnоsti zа zdrаvljе: smаnjuје riziк оd каrdiоvаsкulаrnih bоlеsti, diјаbеtеsа i nекih vrstа rака, pоmаžе u коntrоli tеlеsnе mаsе, а dоprinоsi i dоbrоm mеntаlnоm stаnju. Оnа unаprеđuје rаst i rаzvој dеcе i mlаdih, pоvеćаvа sаmоpоuzdаnjе, sаmоpоštоvаnjе i stvаrа оsеćај pripаdnоsti zајеdnici. Kоliко кrеtаnjа је dоvоljnо? Prеmа prеоruкаmа Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје, оdrаsli bi trеbаlо dа uprаžnjаvајu nајmаnjе 150 minutа umеrеnе ili nајmаnjе 75 minutа intеnzivnе fizičке акtivnоsti nеdеljnо. Dеci је pоtrеbnо nајmаnjе 60 minutа umеrеnе dо intеnzivnе fizičке акtivnоsti dnеvnо, navodi Batut. Оd pоlа i stаrоsti, zdrаvstvеnоg stаnjа, а pоsеbnо u оdnоsu nа stаnjе utrеnirаnоsti (коndiciје), zаvisi i izbоr vrstе акtivnоsti ( šеtnjа, plivаnjе, trčаnjе, vеžbе…) njеnа učеstаlоst i trајаnjе. Izvor: eKapija Foto: Pixabay

Google nudi opciju automatskog brisanja pretrage i lokacije

Najpopularniji internet pretraživač Google ponudiće mogućnost korisnicima da se prikupljene informacije o njihovoj pretrazi i lokaciji automatski brišu. Google je i ranije nudio mogućnost ručnog brisanja podataka koje prikupi kada korisnici koriste njegove platforme, poput Jutjuba, Gugl mapa i pretrage. Kompanija će, ipak, sada ponuditi korisnicima mogućnost da podese automatsko brisanje podataka svaka tri ili svakih 18 meseci. Google je proteklih godina bio kritikovan zbog prikupljanja korisničkih informacija. Trenutno, Guglova veb istorija i praćenje lokacije može da bude pauzirano u meniju za opcije kod svakog naloga. Nove alatke za automatsko brisanje biće na raspolaganju u narednih nekoliko nedelja. Izvor: RTS Foto: Pixabay

Džulijan Asanž osuđen na godinu zatvora

Britanski sud je osudio osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža na 50 nedelja zatvora zbog izbegavanja kaucije, prenosi „Raša tudej“. Aktivista se na sudu suočio sa saslušanjem povodom njegovog izručanje Vašingtonu, jer ga Amerika traži zbog „zavere da je upadao u kompjutere i uzimao poverljive podatke”. Izvor: BIZLife Foto: Wiki/Espen Moe

Prvi pad prihoda Apple-a od 2002. godine

Apple je ove nedelje zvanično potvrdio da je prihod kompanije pao za 5 odsto u prvom kvartalu 2019. godine, dodavši da je u istom periodu prodaja ajfona, najprodavanijeg uređaja, pala za čak 17 odsto. To je prvi pad prihoda i zarade te kompanije od 2002. godine. Kupci ajfona godinama su željno satima čekali u redu ispred prodavnica, samo da među prvima kupe svoj primerak telefona, a proizvođač je zato neprestano dizao cenu proizvoda. No, investitori su početkom godine upozorili da će trgovinski sukob SAD i Kine ‘uzeti svoj danak’ i narušiti poslovanje tehnološkog diva. Očekivano, prva na udaru bila je prodaja ajfona u Kini, koja je u prvom je kvartalu 2019. pala za 30 odsto. Prema trenutno dostupnim podacima, Kinezi su u tom periodu kupili samo 6,5 miliona ajfona, što je najveći pad prodaje u poslednje dve godine. Skromno pojeftinjenje ajfon uređaja u Kini, kojim je uprava Epla pokušala da amortizuje troškove carina, nije bilo dovoljno da se suprotstave tržišnoj konkurenciji novih, kineskih, proizvođača poput “Huaveja” i “Xiaomija”. Izvršni direktor “Epla” Tim Kuk veruje da je ‘najgore prošlo’, da potražnja ajfona u Kini stabilno raste, a da državnici vode uspešniji dijalog po pitanju trgovine. No, većina investitora ne očekuje poboljšanje situacije do nove generacije pametnih telefona, one koja će se bazirati na brzoj 5G mreži, koja se očekuje već 2020. godine. Do tada, investitori se udaljavaju od ajfona, a više cene ostale proizvode i usluge koje kompanija nudi. Usluge Apple Pay, Apple Care i Apple Music samo u ovom kvartalu ostvarili su prihod od 11,5 milijardi dolara, što je 16 odsto više nego godinu dana ranije, pa ne čudi da “Epl” planira da dodatno investira u taj segment. Izvor: SEEbiz.eu Foto: Pixabay

Five ways to help protect the environment

Streaming videos online or buying a DVD. Hard copy or the cloud. Paper book or ebook. Which is better for the environment: the digital or the offline option? Environmental economist Steffen Lange has the answers.

Kako da tvitujete, a da vas “ne vide”?

Stiče se utisak da je korisnost društvenih mreža, kako vreme odmiče, sve više na probi. Umesto lakšoj komunikaciji u kojoj je ležala početna privlačnost, aktivnija korisnička populacija vremenom se prepustila toksičnoj sredini koju čine prepucavanja, širenje dezinformacija i kontraproduktivne podele na tabore gde i najgori stavovi dobijaju publiku. Ovakvo stanje povremeno prekine nadležne u brojanju para, pa je neophodno nekako umiriti razjarenu masu, naročito ako je iza ugla neki bitan politički događaj koji će dodatno da dolije ulje na vatru (poput predsedničkih izbora u Americi naredne godine). Puko banovanje korisnika kojim se ”Tviter” služio ne bi li zavodio red među objavama i odgovorima koji ih kritikuju, nije naročito urodilo plodom, pa je vreme za primenu drugačije taktike. Ona obuhvata delimično skrivanje određenih komentara od javnosti, čiji je sporni sadržaj ipak vidljiv svakome ko je voljan da ga pročita. Prateći ikonu share, prikazuje se opcija hide Tweet. Odgovori sa ovom oznakom neće biti na prvi pogled dostupni, već je na radoznalim pratiocima da ga potraže u zasebnoj kategoriji. Na vidiku je i mogućnost da se oni naknadno obelodane ukoliko se autor objave predomisli. Ovakva transparentna selekcija, pruža autorima mogućnost da konkretno ukažu na stav sa kojim se ne slažu, ali sa druge strane nudi i publici šansu da autora iskritikuje zbog komentara koji je neopravdano skriven, prenosi ”Svet kompjutera”. Dodatno komplikovanje moderacije koje za sobom povlači ovakva opcija, teško da će popraviti situaciju. Društvene mreže su ipak, uprkos avatarima i aliasima, i dalje odraz stvarnog sveta, gde su nesuglasice i sukobi neminovni šta god pojedinac želeo ili činio. Izvor: Novosti Foto: Pixabay