Doktori koji “hakuju mozak”: Elektroda u glavi kontroliše želju za drogom

0
Pacijentima sa dugogodišnjom zavisnošću od narkotika biće u mozak u ugrađen implant, koji bi trebalo da reguliše njihovu potrebu za drogom, što je prvo takvo ispitivanje u Americi. Džerod Bakhalter ima 33 godine i više od decenije se bori sa zavisnošću od narkotika. Nekoliko puta je prestajao da uzima drogu, ali joj se uvek vraćao, što je dovelo i do nekoliko slučajeva predoziranja. Zato mu je nedavno ugrađen „pejsmejker za mozak”, kaže doktor Ali Rezai. Međutim, iako mnogi veruju da je reč o tehnologiji koja bi mogla mnogo da promeni, Rezai upozorava da takve stvari ne treba koristiti za „poboljšanje ljudske rase”. Šta se desilo? Bakhalter je operaciju imao 1. novembra, u bolnici pri Univerzitetu Zapadna Virdžinija, a tim putem će uskoro poći još tri volontera. Proces počinje nizom skeniranja mozga, nakon čega ide operacija tokom koje doktori pacijentu naprave rupu u lobanji. Kroz tu rupu, u tačno određeni deo mozga, doktori ubace elektrodu prečnika jednog milimetra, čiji je zadatak da reguliše impulse zavisnosti i samokontrolu kod pacijenta. Elektroda ima i bateriju, koja se ugrađuje ispod ključne kosti. Moždanu aktivnost nakon toga prati čitav niz stručnjaka za zavisnosti, psihologa i fizijatara. Reč je o takozvanoj Dubokoj stimulaciji mozga (DBS), koju je Američka agencija za hranu i lekove odobrila za lečenje Parkinsonove bolesti, epilepsije i opsesivno-kompulsivnog poremećaja. Inače, oko 180.000 ljudi širom sveta trenutno ima implante u mozgu. Međutim, ovo je prvi put da je DBS odobren za lečenje zavisnosti od narkotika, što nije bilo nimalo lako – u donošenju te odluke morali su da učestvuju etičari, psiholozi i brojni zvaničnici. Nije jednostavno „Zavisnost je složena, u igri je čitav niz genetskih elemenata”, navodi Razai. Kako kaže, brojni građani koji su zavisni od narkotika pritom nemaju pristup lečenju. „Ovo lečenje je samo za one kod kojih ništa drugo nije uspelo – bilo da je reč o medicini, bihevioralna terapiji ili društvenim intervencijama”, ističe on. Razai se tu poziva na brojke – predoziranje je u Americi najveći uzrok smrti među populacijom mlađom od 50 godina „Moramo da pronađemo rešenje za to, reč je o stvarima opasnim po život i nečemu što utiče na porodice i voljene”, dodaje Razai. Zapadna Virdžinija ima najveću stopu smrtnosti od predoziranja u Sjedinjenim Državama. Reč je o 49,6 smrti na 100.000 ljudi u 2017. godini, podaci su Nacionalnog instituta za zloupotrebu droga. Opasnost Međutim, stručnjaci često ukazuju na etičke probleme „spajanja ljudi i tehnologije”. Na primer, Kraljevsko društvo Velike Britanije je to nedavno uradilo zbog najava Fejsbuka i Neuralinka da će raditi na razvijanju sličnih proizvoda, ali koji će biti dostupni za komercijalnu upotrebu. Neuralink – kompanija Elona Maska – je podneo zahtev da počne sa ispitivanjima na ljudima u Americi, a cilj im je da elektrode ubace u mozgove pacijenata koji imaju paralizu. Fejsbuk za to vreme podržava istraživanja kako bi došli do slušalica koje će moći da transkribuju 100 reči u minutu – i to samo preko misli osobe koja ih nosi. I Razai je skeptičan kada je reč o umešanosti tehnoloških kompanija u ovu oblast. „Mislim da je to veoma dobro za nauku, potrebno nam je više nauke kako bismo što više naučili od ljudskom mozgu”, kaže on. „Međutim, to ne treba da služi za poboljšanje ljudske rase. Ovo nije tehnologija za masovnu potrošnju”. Kako kaže, mora biti strogo regulisano ko može da, nakon podnošenja zahteva, dobije takav implant. „Nije to kao da dobijete vakcinu ili tetovažu – operacija nosi rizike koje nisu zanemarljivi. To je samo za one sa hroničnim bolestima zavisnosti, kod kojih nijedno drugo lečenje nije uspelo i koji nemaju nikakvu nadu da će se oporaviti”, ističe Razai. Izvor: BBC News na srpskom Foto: PIxabay

Oslobodite se šest loših navika na putu do uspeha

0
Koje su to greške i prepreke koje nas sputavaju na našem putu do uspeha i šta bi trebalo da učinimo sa njima? U nastavku je šest navika koje bi trebalo da eliminišete kako biste mogli postati uspešni. Poređenje sa drugim kolegama Ponekad svi mi želimo nešto što nemamo, ali postoje trenuci kada bi trebalo prestati s poređenjem. Iskoristite tu energiju i usredsredite se na to kako da poboljšate sebe i upoređujte se sa samim sobom. Hranjenje lošeg mišljenje koje imate o sebi Otarasite se straha od nepoznatog, rasterajte svoje samoograničavajuće uverenje da su veoma uspešni ljudi talentovaniji od vas. Oni su samo malo više entuzijastični. Zato postanite i vi entuzijastični i napravite poteze koje niko ne očekuje od vas. Osuđivanje drugih Mnogi ljudi koji su postigli bogatstvo zasigurno su uložili puno vremena i truda kako bi imali to što imaju. Siromašni ljudi nisu lenji, već ne znaju za bolje i na neki način su zaglavili tu gde jesu. Prema tome pređite preko svojih osuda i krenite dalje. Upiranje prstiju u druge Niko nije odgovoran za vašu dobru ili lošu sudbinu osim vas samih. Zbog toga se sa tim morate pomiriti i prihvatiti kao takvo. Težnja savršenstvu Napravićete brojne greške na putu do svog uspeha i ništa neće biti savršeno. Možete težiti uspehu i napretku, ali morate biti i svesni svih uspona i padova koji će vam stati na put. Čekanje Nikada ne postoji savršeno vreme za pokretanje posla, njegovu prodaju ili prihvatanje novog izazova u karijeri. Ako imate potrebu za nečim novim, prvi korak je da to napravite odmah. Izvor: Bankar Foto: Pixabay

Neradna nedelja (ne)će dovesti do otpuštanja

0
Crnogorski trgovci, za sada, ne najavljuju otpuštanja radnika zbog neradne nedjelje, kazala je ministarka ekonomije Dragica Sekulić. Ona je, gostujući u emisiji „Živa istina“, poručila da Vlada neće odustati od izmena zakona, koje se primenjuju od 20. oktobra. „Ne očekujemo otpuštanje radnika, nemamo za sada takvih najava“, kazala je Sekulić i dodala da očekuje da profit u trgovini bude raspodeljen na šest radnih dana. Sekulić je poručila da Vlada neće odustati od opredeljenja da nedelja bude neradna za trgovinu. „Ako Ustavni sud definiše da je ovo neustavno, svi ćemo morati tome da se prilagodimo“, poručila je. Ona je navela da je izmenama zakona 37 hiljada radnika dobilo sigurno slobodan dan. „Neradna nedelja je jedna od svetlih tačaka ove Vlade i Ministarstva ekonomije“, poručila je Sekulić. Ona je navela da trgovci najviše primedbi imaju na benzinske pumpe, koje sada prodaju i prehrambene proizvode. Izvor: CdM Foto: Pixabay

Bez posla SAMO pola miliona ljudi

0
U Srbiji je trenutno bez posla oko 500.000 radno sposobnih građana, što je najniža stopa nezaposlenosti ikada zabeležena, izjavio je nedavno direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović. Navodeći da je sredinom 2014. godine u Srbiji bilo skoro 750.000 nezaposlenih, Martinović je novinarima posle sastanka sa direktorima direkcija NSZ, rekao da postoje „pozitivna kretanja na tržištu rada“. „Oko 122.000 lica je u 2019. godini uključeno u programe i politike zapošljavanja, a 20.000 njih u odgovarajuće finansijske podsticaje, programe obuka, obrazovanja, stručne prakse i javne radove“, naveo je Martinović. Dodao je da je u razgovoru sa direktorima svih direkcija NSZ u Srbiji najavljeno da Ministarstvo za rad i zapošljavanje kreira nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2020. godinu. Ministar za rad Zoran Đorđević kazao je da je za mere zapošljavanja u budžetu NSZ opredeljeno 3,7 milijardi dinara, a u budžetu ministarstva 550 miliona. „Na birou je 2006. godine bilo 913.293 nezaposlenih, a 2018. oko 500.100. Građani bi trebalo da imaju veću sigurnost toga da će brzo doći do posla, a glavni problem jeste nepokretljivost u okviru zanimanja“, naveo je ministar. On je najavio da će naredne godine naglasak biti na kontroli prekvalifikacija, ali i zapošljavanju osoba sa invaliditetom i Roma. „Direktori u pripremi akcionog plana treba da analiziraju šta su potrebe tržišta, da idu do kompanija i vide šta je trenutna potreba“, dodao je Đorđević. Izvor: Beta Foto: Pixabay

Security Check: Biometrics vs Passwords

0
Traditional passwords are easy to crack because people rarely adhere to password security measures. The security of biometric methods depends on the quality of the sensors and the manner in which the data is saved.

British Police use Facial Recognition

0
The British police are front runners when it comes to utilization of high-tech-cameras for facial recognition and identification. However, civil rights advocates are concerned about the controversial technology.