Tech Lifestyle

Radno vreme bi trebalo ograničiti na četiri sata dnevno, mišljenje je mnogih istaknutih stručnjaka. Oni smatraju da mi jednostavno nismo ni mentalno ni fizički sposobni da radimo duže od toga. Teško je da bilo koji čovek može da radi potpuno koncentrisan više od pet sati dnevno, ostatak radnog vremena zehteva samo delić fokusa i svodi se na popunjavanje vremena, navodi se u tekstu Quartza. Slobodno vreme, takozvano “prazno vreme”, je zapravo izuzetno važno za nas i za razvijanje naše kretivnosti. Postavljanje pravih uslova za rad podrazumeva isplanirane poslove, ali i planirane pauze. Možda se čini da je ovo mišljenje u suprotnosti sa mišljenjem da je vreme novac, ali je zapravo slobodno vreme to koje nam omogućava da zaista napredujemo. Drugim rečima, malo je verovatno da ćete povećati svoju produktivnost time što ćete više i duže raditi. Čak je i čuveni filozof Bertrand Rasel u svom eseju iz 1932. godine zagovarao četvoročasovno radno vreme. Svi oni kojima se ne sviđa ideja četvoročasovnog radnog vremena trebalo bi da se zapitaju da li bi voleli da se o njima brine medicinska sestra na kraju dvanaestočasovne smene ili na početku četvoročasovne, navodi se u tekstu. Beneficije od kraćeg radnog vremena su višestruke, smanjen broj izostanaka sa posla “zbog bolesti”, manji troškovi i bolja integracija poslovnog i privatnog života. Veće su šanse da će zadovoljni radnici biti kreativniji, produktivniji i posvećeniji. Kompanije bi mogle novac ušteđen na platama da investiraju u obuku i razvoj svojih ljudi. Ovakvo radno vreme bi značilo i više radnih mesta za nezaposlene. Novi Zeland, Švedska i Britanija, su zemlje-ljubitelji kraćeg radnog vremena. Čak 61 odsto britanskih radnika smatra da će ih četvoročasovno radno vreme učiniti produktivnijim. Praksa dugog radnog vremena nesumnjivo će se pre ili kasnije prekinuti. A jednoga dana ćemo možda početi da cenimo i radnje koje obavljamo, a koje nisu plaćene, zaključuje se u tekstu. Izvor: B92 / Quartza Foto: Pixabay

„Srbija Voz“ a.d. svojim korisnicima od juče nudi opciju kupovine voznih karata putem mobilnih uređaja. Aplikacija za prodaju voznih karata pod nazivom „Ekarta“ može se besplatno preuzeti iz Play prodavnice (Play Store). Preuzeta aplikacija omogućava korisnicima kupovinu voznih karata preko mobilnih uređaja koji imaju instaliran Android operativni sistem, a uskoro će aplikacija biti dostupna i na AppStore za korisnike mobilnih uređaja sa instaliranim iOS operativnim sistemom. Karte kupljene putem ove aplikacije ne moraju se štampati, već se čuvaju u profilu korisnika na samoj aplikaciji. Prilikom kontrole voznih karata od strane konduktera, putnik pokazuje voznu kartu na ekranu svog mobilnog uređaja, a kondukter će istu očitati putem mobilnih terminala. Ova usluga je dostupna putnicima na relaciji Beograd Centar – Vršac- Beograd Centar, a u narednom periodu biće omogućena na svim relacijama. Sve neophodne informacije i red vožnje mogu se naći na veb sajtu “Srbija Voz” a.d. www.srbvoz.rs, kao i na njihovoj Facebook stranici. Autor: NovaEnergija Foto: Pixabay

Najveća regionalna konferencija o medijskim trendovima SEMPL, održana u Grand Hotelu Bernardin u Portorožu, tokom dva dana okupila je više 1,200 učesnika iz celog Jadranskog regiona. Jubilarno izdanje konferencije, u organizaciji Media Pool-a, ugostilo je više od 20 govornika iz celog sveta koji su održali 14 radionica i seminara. Teme su u fokus stavile aktuelne trendove iz sveta medija i marketinga, koji se sve više vezuju za napredne tehnološke alate. Kako će mediji izgledati 2030. godine? SEMPL konferenciju, čiji domaćin je bio engleski glumac i producent Julian Rhind-Tutt, otvorio je Dean Donaldson, jedan od osnivača i direktor kompanije Kaleidoko, Velika Britanija, koji je govorio o prilikama za medije u 2030.godini kada bi svet mogao biti znantno drugačiji. Međutim, već postoje naznake koje otkrivaju kako će veštačka inteligencija, blokčejn i genetika transformisati sve sfere u narednih 10 godina. Emma Winchurch-Beale, direktorka internacionalne prodaje u Washington Post-u i predsednica World Media Grupe (WMG), koja ujedinjuje najveće svetske medije, prezentovala je rezultate istraživanja svojih čitalaca. Čitaoci WMG brzo prihvataju i prvi imaju tehnološki inovativne proizvode, i takođe će pre kupiti brendirane proizvode koji se reklamiraju u internacionalnim medijima. Oni su influenseri u oblasti tehnologije, finansija/investicija i mode. Zbog toga su reklame objavljene u kredibilnim i kvalitetnim medijima primećenije i efektivnije, prema rečima Winchurch-Beale. Dr Andrea Malgara, partner u MediaPuls Grupi, Nemačka, fokusirao se na efektivnost video reklama, ukazujući na to da su TV reklame još uvek najefektnije, praćene reklamama na YouTube-u, kako na desktop računarima tako i na mobilnim platformama, dok najmanje uticaja imaju video postovi na Facebook-u. Robert Čoban, predsednik Color Press Grupe, Srbija je, na osnovu ličnog iskustva, govorio o tome kako su mediji u regionu odgovorili na ekonomsku krizu i pojavu iPhona 2007. godine. U Srbiji, na primer, tiraž dnevnih novina je dramatično opao u periodu između 2008. i 2018. godine, i to sa 910.000 na 310.000 primeraka. Takva situacija je primorala štampane medije da potraže nove izvore prihoda, kakvi su organizacija različitih konferencija i festivala, objavljivanje knjiga, koje doživljava prosperitet na srpskom tržištu, specijalna izdanja štampanih magazina, kao i turizam. Šta ubija vaš brend? Brendovi bi trebalo da izbegavaju klišee jer su oni najveći neprijatelji, poručio je David Brier, američki dizajn i brend ekspert. Za njega, brending je umetnost izdvajanja koja udiše život u proizvode i daje im značenje. “Ako pratite aktivnosti konkurenata, ni po čemu se ne razlikujete, nemate jedinstven glas i vaša priča nije jasna, bićete samo još jedan proizvod na polici”, upozorio je. Dennis Yuscavitch, potpredsednik produktnog marketinga na globalnom nivou u kompaniji Outbrain, veruje da će preživeti samo brendovi koji nauče da komuniciraju direktno sa potrošačima. Brendovi koji koriste digitalnu platformu uveliko uništavaju osnove tradicionalnih industrija. A šta tradicionalni brendovi mogu naučiti od njih? “Brendovi koji koriste digitalnu platformu se ne plaše neuspeha, često greše i mnogo nauče iz tih grešaka. Iznad svega, opsednuti su potrošačima”, naglasio je Yuscavitch. Posvetite 10% svog vremena razmišljanju o budućnosti Jedan od najpopularnijih govornika na SEMPL-u, Peter Hinssen, belgijski serijski preduzetnik, govornik i autor bestselera, u svojoj poslednjoj knjizi piše o “Danu posle sutra”. Govorio je o pionirskim organizacijama koje su, svojim neverovatnim inovacijama prodrmale mnoge industrije. U Portorožu je naglasio i savetovao upčesnike da odvoje 10% svog vremena, budžeta i osoblja na radikalne eksperimente za “Dan posle sutra”, misleći ne samo na ono što će se desiti za godinu-dve, već u narednih 5 ili 10 godina. Rustam Ziganshin, partner prodaje za Centralno-istočnu Evropu u Facebook-u, je govorio o važnosti pristupa “prvo mobilni”, jer se korišćenje mobilnih uređaja povećava svuda u svetu. Video je postao glavni izvor traženja, razmatranja i kupovine, što nije iznenađujuće jer ljudi koriste video sadržaj tokom celog dana. Ovo takođe podrazumeva drugačije razmišljanje o brendovima, koji bi trebalo da se više fokusira na strategije mobilnih platformi. Wes Schaefer, američki preduzetnik i trener prodavaca sa nadimkom “šaptač prodaje”, ukazao je na vezu između prodaje i marketinga. “Odličan marketing čini prodaju lakom. Ali odlična prodaja čini odličan marketing mogućim”, tvrdi Schaefer. On ima jednostavan savet za sve prodavce: “Tražite načine da služite ljudima. Budite empatični i, iznad svega, dobro slušajte”. Važnost saradnje u svepovezanom svetu Učesnici SEMPL konferencije su drugog dana takođe mogli da posete mnoge radionice i seminare. Modna dizajnerka iz Slovenije, Nina Šušnjara, predstavila je svoju kreativnu saradnju sa slovenačkim i globalnim brendovima, Andraž Zorko (Valicon), Roman Zatler (Delo) i Aleksander B..

Agencija za privredne registre (APR) primenjivaće od sledeće godine odredbe o prinudnoj likvidaciji za privredna društva koja ne dostave Agenciji svoje finansijske izveštaje za poslednje dve poslovne godine. Ova mera je, podsećaju za Tanjug, propisana novim Zakonom o privrednim društvima. Postupak prinudne likvidacije APR će početi da se primenjuje kada se završi izrada softvera na osnovu koga će Agencija utvrđivati koja privredna društva ispunjavaju uslove za pokretanje postupka. Nakon isteka rokova za podnošenje finansijskih izveštaja, ta društva će, po službenoj dužnosti, biti brisana iz registra privrednih subjekata, dodaju iz APR. Kako navode, očekuju da ove zakonske novine doprinesu većem poštovanju pravila, budući da je, kažu, podnošenje finansijskih izveštaja o poslovanju jedna od zakonskih obaveza privrednih subjekata, dok objavljivanje tih izveštaja podiže transparentnost i povećava pravnu sigurnost. Izvor: Tanjug Foto: Pixabay

Sve više ljudi u svetu okreće se zdravoj ishrani, jer shvataju da loše prehrambene navike loše utiču na zdravlje. Ovi saveti pomoći će da svoju prehranu učinite kvalitetnijom i zdravijom. Samo polako Zdrava ishrana sastoji se prvenstveno u tome da postanemo svesniji šta, kako i koliko jedemo. Ako ste odlučili da promenite ishranu i hranite se zdravije, počnite s postupnim uvođenjem zdravijih namirnica u svoju dnevnu rutinu. Ništa se ne događa preko noći. Čitajte etikete Za početak, krenite od reči “veštačko” i “aditivi” i počnite da izbegavate takve artikle. Ako je popis sastojaka dugačak, pokušajte kupiti drugi proizvod koji ih ima manje. Kupujte sveže namirnice, najbolje na pijaci Poseta pijaci može biti meditativno iskustvo kada šetate kroz šarenilo koje nam je priroda podarila. Kupujte sveže namirnice kada god možete i u trgovačkim lancima, ali pre toga proverite zemlju porekla i odlučite se za domaći uzgoj ako je dostupan. Planirajte Ako planirate obroke, rešićete se svakodnevnog stresa razmišljanja o tome šta ćete jesti, a da bude zdravo. Planiranje čuva vreme, ali i novac, jer ako odete u prodavnicu ili na pijacu i tačno znate šta želite pripremiti i koje su vam namirnice potrebne, to će vas sprečiti da kupite nepotrebne stvari. Počnite s jednostavnim receptima Ubacite nekoliko zdravih recepata u svoju nedeljnu rutinu. Međutim, uvodite ih polako, jer ćete prvih nekoliko meseci nakon što se prebacite na zdravu hranu osećati žudnju za onom nezdravom, što je deo procesa. Izvor: N1 Foto: Pexels

Prestonica Austrije pokrenula je kampanju koja ima za cilj da podstakne turiste da više uživaju u gradu, a manje prave selfije. Poruka kampanje “Unhashtag Vienna” je “See Vienna, not #Vienna. Enjoy the city behind you pics”. Turistička organizacija Beča navodi da se ne radi o kampanji koja je protiv društvenih mreža već da je poenta da posetioci prestanu da svoje putno iskustvo vezuju isključivo za njih i da na trenutak zaista uživaju u gradu, kao i da prestanu da slikaju mnoštvo selfija pod pritiskom da li su savršeno ispali dok im umetnost i lepote ovog grada promiču. Kampanji se pridružila i galerija Belvedere, koja je na tri dana preko najpoznatije slike Klimtovog “Poljupca” stavila crveni haštag kojim apeluje na posetioce da ne mora svaka slika da završi na mrežama. Takođe, po dolasku na bečki aerodrom posetioce će dočekati slogan “Welcome to Vienna. Not #Vienna”. Izvor: B92 Foto: Pexels