Women in Business – Učite od najboljih: Najvažnije priče iz medija,...

0
Konferencija “Women in Business, Media & Culture” održaće se u četvrtak, 28. novembra, u zgradi Simfonijskog orkestra u Nišu, sa početkom u 14 časova. Cilj realizacije projekta je podizanje nivoa svesti društva o važnosti veće participacije žena u vlasničkim i upravljačkim strukturama manjih i većih kompanija i preduzetnika u Srbiji, kao i unapređenje znanja i veština kod žena u oblasti razvoja inovacionog preduzetništva razmenom znanja i iskustava između potencijalnih i uspešnih preduzetnica. Na konferenciji će se govoriti o značaju ženskog inovacionog preduzetništva za privredu Srbije, uspešnim primerima dobre prakse, kao i o uticaju digitalizacije i informacionih tehnologija na preduzetništvo. Konferencija je podeljena u tri dela, čija će priča ići kroz tri panela. U prvom panelu, Women In MEDIA – Položaj žena u medijima, uspešne urednice i novinarke pokušaće da odgovore na najznačajnija i najvažnija pitanja iz ove oblasti, pa i da prenesu svoje iskustvo i znanje o medijima i položaju žena u medjima u Srbiji. Drugi panel, Women In BUSINESS – Žene preduzetnice, pokušaće da približi kombinaciju žena u preduzetništvu sa predznanjem i iskustvom, gde je važno govoriti o prednostima, manama i izazovima žena preduzetnica u Srbiji, sa idejom da sve to okrenu u svoju korist. Na kraju, u trećem panelu Women In CULTURE, glasno ćemo pitati: Šta se krije iza portreta jedne dame? Uspešne žene iz sveta kulture govoriće o detaljima bavljenja tim poslom u regionu. Pozivamo vas da čujete naše i vaše drage sagovornice konferencije. Neke od njih su: Lidija Ćulibrk – glavna i odgovorna urednica magazina “Lepota i Zdravlje”, Maja Manojlović – TV lice sa televizije “Pink”, novinarka Snežana Dakić, Martina Anđelković, poznatija kao Snajka de Madre, dizajnerka Jelena Dimitrijević, Čarna Milinković – kustoskinja i istoričarka u Muzeju Vojvodine, i mnoge druge! Konferenciju organizuje Color Media Communications, u saradnji sa Kabinetom ministra za inovacije i tehnološki razvoj. Važno: Ulaz je besplatan! Pozivamo sve zainteresovane žene iz Niša i okoline da se prijave. Informacije putem mejla: [email protected] Program i satnicu događaja možete pogledati na linku: http://www.communications.rs/womeninnis2019/

Svaka deseta kompanija u Japanu obavezuje žene da nose štikle

0
Istraživanje sprovedeno u Japanu pokazalo je da su žene u svakoj desetoj kompaniji u toj zemlji dužne da nose štikle ili cipele s visokom petom. Istraživanje je sprovela Konfederacija japanskih sindikata, a od 1.000 ispitanika, koliko je obuhvaćeno anketom, 12 posto ih je pravila o odevanju na poslu ocenilo “neprimerenim”. Ukupno 57 posto ispitanika navelo je da su primorani da se pridržavaju procedura o oblačenju, kao i drugih pravila, a osam posto žena je kazalo kako su primorane da budu našminkane na poslu. Istraživanje je takođe pokazalo da su žene u svakoj desetoj kompaniji u Japanu dužne da nose štikle, a pravila oblačenja najstrožija su kod zaposlenih u hotelima i restoranima. Takođe, rezultati istraživanja pokazuju da zastupljenost žena na menadžerskim pozicijama u ovoj zemlji iznosi 13 posto. Najmanje 11 odsto muškaraca u anketi kazalo je da su dužni da nose odelo na poslu. Podsetimo, u Japanu na društvenim mrežame postoji pokret #KuToo koji je dobio značajnu podršku i veliki broj pratilaca na društvenim mrežama, a tiče se borbe protiv nametanja nošenja visoke potpetice na poslu, a naziv pokreta i peticije pod heštegom je povezan sa kampanjom #MeToo. Međutim, nisu samo štikle neprijatnost sa kojom se suočavaju zaposlene Japanke, pa su se tako nedavno u problemu našle i sve žene sa oštećenim vidom jer im je zabranjeno da na poslu nose naočare, jer to nije ženstveno, o čemu više možete pročitati OVDE. Izvor: Anadolija Foto: Pixabay

Stigla je nova društvena mreža – rival Fejsbuku

0
Nova društvena mreža VT: Soušal sada ima više od 160.000 članova, tvrdi osnivač Vikipedije i ove mreže Džimi Vejls. Platforma, kaže, nikada neće prodavati podatke korisnika i oslanjaće se na „velikodušnost pojedinačnih donatora”, a ne na oglase. Oni koji žele da budu korisnici, moraju prvo da se prijave. Nakon toga će biti stavljeni na listu čekanja. Od njih se traži da pozovu i ostale da se priključe ili da odaberu da plaćaju pretplatu. Mreža je „usmerena ka najnovijim vestima”, a osnivač kaže da korisnici mogu da uređuju „nerazumljive” naslove. Korisnici će moći prvo da vide članke koji su poslednji izašli, pre nego što im algoritam ponudi sadržaj koji odgovara njihovim interesovanjima. Pretplata iznosi 12 evra mesečno ili 90 evra godišnje u Evropi. „Omogućićemo vam da sami odlučujete o tome kakav sadržaj vam se servira i da direktno menjate pogrešne naslove ili prijavljujete probleme”, navodi se u uvodu za VT: Soušal. „Trudićemo se da podstičemo okruženje u kojem se uklanjaju loši akteri jer je to ispravno, a ne zato što odjednom utiče na nas.” This was 2 days ago. 48 hours ago. I’m happy to announce we just passed 160,000 members! And it isn’t slowing down yet. On Monday we’re going to ramp up the speed of admission on the waiting list, but you can skip ahead by inviting more people. https://t.co/WUU33sTS2m — Jimmy Wales (@jimmy_wales) November 17, 2019 U nedavnom intervjuu za Fajnenšnal tajms, Vejls je opisao poslovni model koji je usmeren samo na oglase kojima se favorizuju velike kompanije kao „problematičan”. „Ispada da nekvalitetan sadržaj pobeđuje”, rekao je. Vejls je 2017. godine pokrenuo novinsku platformu pod nazivom Wikitribune, čiji je cilj borba protiv lažnih vesti. Međutim, u oktobru 2018. godine otpustili su tim profesionalnih novinara. VT: Soušal je poseban deo Vikipedije. Savetnica za društvene medije Zoi Kerns kaže da će mreža brzo morati da raste kako bi se dokazala kao održiva alternativa za velike kompanije. „Biće potrebno da se uloži mnogo novca”, rekla je. „Ljudi su navikli da su društvene mreže besplatne. Mislim da preduzeća možda to plaćaju, ali ljudi su navikli da im vesti budu nadohvat ruke.” Izvor: BBC News na srpskom Foto: Pixabay

Aplikacija omogućava korisnicima da pevaju kao Fredi Merkjuri

0
Grupa “Queen” je objavila aplikaciju u kojoj će obožavaoci legendarnog benda moći da uporede svoj glas sa glasom Fredija Merkjurija. Kako prenosi NME, aplikacija pod nazivom FreddieMeter će korisnicima pokazivati koliko je njihov glas sličan Fredijevom uz pomoć merenja visine, boje glasa i melodičnosti i ocenjivati ih od 0-100. Na raspolaganju će biti četiri pesme, Bohemian Rhapsody, Don’t stop me now, Somebody to love i We are the champions, a korisnici će moći i da pozovu prijatelje da se oprobaju u ovome. Aplikacija, koju su razvili Google Creative Lab i Google Research su, rađena je na osnovu izolovanih Merkjurijevih vokala, kao i verzija gde razni ljudi pokušavaju da ga imitiraju. Izvor: N1 Foto: Printscreen

UNICEF konferencija “Poslovanje po meri porodica” u Beogradu

0
Konferencija “Poslovanje po meri porodica” održaće se u petak, 22. novembra, u Hotelu Hyatt, s početkom u 10 časova. Konferenciju organizuje Business Info Group u saradnji sa UNICEF-om, a uz podršku Ministarstva kulture i informisanja, a na njoj će se kroz tri panela govoriti o zajedničkoj odgovornosti prema deci od strane porodice, vlade i poslodavca, Baby friendly poslovnoj kulturi i poziciji očeva u porodiljskom odsustvu i nakon toga u odgajanju dece. Prvih 1.000 dana života ima trajan uticaj na budućnost deteta. Odgovarajuća ishrana, nega i okruženje ispunjeno ljubavlju, igrom i pažnjom su ključni za najbolji početak života. Ipak, zbog radnog vremena mnogi roditelji, posebno majke, propuštaju najvažnije periode u prvim godinama života svog deteta. Sve veći broj preduzeća u Srbiji uviđa dobre strane politike po meri porodice. Ulaganje u politike po meri porodice dobro je kako za decu i žene, tako i za poslovanje i celu privredu. Dobro osmišljene politike podrške povećavaju učešće žena u radnoj snazi, ekonomski osnažuju porodice, pospešuju sposobnosti dece, podstiču otvaranje novih radnih mesta, smanjuju nejednakost i siromaštvo u društvu, kao i rodne neravnoteže i stereotipe o ulozi žene i muškarca u odgajanju deteta. I Ciljevi održivog razvoja (COR) Ujedinjenih nacija prepoznali su da održivi razvoj počinje od najmlađih. Zdrava, obrazovana i otporna deca rastu u produktivne odrasle ljude, sposobne da iznesu održiv privredni rast svojih država. NEKE OD TEMA KONFERENCIJE: • Godinu dana od mera Vlade Srbije za podsticanje nataliteta – prvi efekti • Koje propise treba unaprediti kako bi se poboljšali uslovi rada za roditelje • Oprobane prakse iz sveta koje mogu primeniti i kompanije u Srbiji • Snižavanje psihološke cene roditeljstva • Kako se diskriminišu roditelji u Srbiji? Program konferencije: 1. panel – “Briga o deci: zajednička odgovornost porodice, vlade i poslodavaca” GOVORNICI: • Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku • Regina De Dominicis, direktorka UNICEF-a za Srbiju • Dr Milica Pejović Milovančević, direktorka Instituta za mentalno zdravlje, stručnjak za rani razvoj • Jelena Negovanović, organizacija „Mali div“ • Jovana Ružičić, Centar za mame Moderator: Miša Stojiljković, novinar 2. panel – “Baby friendly poslovna kultura – zadovoljni roditelji, lojalni zaposleni” GOVORNICI: • Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti • Vesna Crnojević Bengin, Biosense institut • Natalija Pešić, rukovodilac ljudskih resursa Vip mobile • Bojana Vasiljević, direktor ljudskih resursa za Istočnu Evropu NCR Moderator: Ivana Zarić, novinarka 3. panel – “Ja sam i tatino dete: od porodiljskog ka roditeljskom odsustvu” GOVORNICI: • Aleksandra Triantafyllidou, South East Europe People & Culture Manager IKEA • Dušica Kovačević, Udruženje „Fit i zdrava mama“ • Slavimir Stojanović, dizajner • Dr Nenad Rudić, psihijatar, Institut za mentalno zdravlje Moderator: Rober Čoban, Color Press Group Foto: Pixabay, Promo

Šta u Srbiju donosi uvođenje platforme “Alipej”?

0
Uvođenje vodeće kineske platforme za mobilnu i onlajn naplatu “Alipej”, koju je kreirala “Alibaba grupa”, u Srbiji bi trebalo da počne da funkcioniše za nekoliko meseci, a očekuje se da će potrošači moći da plaćaju robu i usluge na većini prodajnih mesta i objekata koji u ovom trenutku primaju kartice. Funkcionisanjem ovog platnog sistema ne samo što se ostvaruje saradnja sa najvećom i najznačajnijom kineskom IT kompanijom “Alibaba”, već se na naše tržište uvodi potpuno nov način plaćanja kojim se podstiče razvoj tržišta i elektronske trgovine u narednom periodu, ocenjuje za “Novosti” prednosti dolaska “Alipeja” u našu zemlju Tatjana Matić, državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. “Naši građani moći će da koriste ‘Alipej’ kao sredstvo plaćanja na svim prodajnim mestima u zemlji koja budu podržavala tu uslugu. Posebno je značajan za turiste iz Kine, koji su navikli da plaćaju preko svojih najpopularnijih platformi, a koji Srbiju posećuju u sve većem broju”, objašnjava Matićeva. Ovaj sistem naplate je siguran, a, kako ističe, eventualne zloupotrebe kompanija kompenzuje u celini. “Servis se nadzire u realnom vremenu pametnim algoritmima, tako da se sumnjive kupovine veoma brzo otkrivaju, što je veoma značajno. Važno je znati da se neovlašćene transakcije u potpunosti kompenzuju od strane Alipeja”, objašnjava državna sekretarka. Govoreći o usklađenosti poslovanja ove platforme sa našom zakonskom regulativom, Matićeva kaže da nema nikakvih smetnji na tom planu. “Ne postoje zakonske prepreke za uvođenje ove platforme za mobilnu i onlajn naplatu na internetu. Narodna banka Srbije je u prethodnom periodu izmenama zakona koji regulišu ovu oblast omogućila funkcionisanje tzv. elektronsih novčanika kao što je Alipej”, kaže Matić. Državna sekretarka navodi da su u toku razgovori sa jednom od komercijalnih banaka koja bi pružila logističku podršku platformi “Alipej” i ističe da oni teku u dobrom smeru. Povodom mogućnosti da se u Srbiji otvori logistički centar kompanije “Alibaba”, što je nedavno najavila Ana Brnabić u Kini, Matićeva kaže da će se na tome raditi u narednom periodu. “Prvi sledeći korak bio bi logistički centar, a namera je da se sa ‘Alibabom’ i drugim kompanijama nastave razgovori o tome da otvore razvojne centre u Srbiji, što će učvrstiti našu zemlju na njenom putu digitalne transformacije”, objašnjava Matić. Ističe da bi to bilo posebno značajno za naše proizvođače i trgovce koji svoje proizvode prodaju putem “Alibabe”, jer bi im to smanjilo troškove. Platforma “Alipej” napravila je veliki iskorak u Evropi zahvaljujući kineskim turistima koji u sve većem broju hrle u taj region. Kompanija je prošle godine utrostručila broj evropskih trgovaca koji prihvataju ovaj elektronski sistem plaćanja, i njih je sada više desetina hiljada. To je nedavno izjavio Roland Palmer, direktor evropskog odeljenja te kompanije. Istakao je i da ta platforma ima oko milijardu aktivnih korisnika, kao i da je trenutno prihvata 55 zemalja u svetu, od kojih je 29 u Evropi. “Alipej” je u vlasništvu kompanije “Ant fajnenšel” privatnog kineskog tehnološkog diva, čija je vrednost prošle godine iznosila 150 milijardi dolara. Izvor: Novosti Foto: PIxabay