Budućnost poslovanja: Coworking prostori sve popularniji u Srbiji

Poslednjih godina u Srbiji zaživela je zanimljiva preduzetnička praksa udruživanja ljudi sličnih poslovnih ili profesionalnih interesovanja u jedinstvenim prostorima, u svetu poznatijim kao coworking zajednice. O prednostima ovog inovativnog načina poslovanja i uključenosti mladih u coworking zajednicu i Coworking asocijaciju Srbije razgovaramo sa Milanom Babićem, mladim menadžerom firme Deli prostor iz Niša. Kako možemo približiti pojam coworking-a našoj široj zajednici? Šta je suština i smisao ideje? – Šta je Coworking i čemu služi pitanje je koje se nameće od same pojave coworking prostora. Coworking pokušali su da definišu mnogi: Google, Wikipedija i svetski poznata spisateljica Gail Palethrope. Zajedničko za sve pokušaje je da coworking predstavlja mesto koje možete koristiti za rad, ali i za povezivanje sa ljudima koji dele iste ili slične vrednosti kao i vi. U biti, coworking jeste mesto odakle možete da radite i da se povežete sa ljudima, ali je i daleko više od toga. Ideja za koncipiranje coworking prostora desila se potpuno slučajno 2005. godine u San Francisku, kada je u okviru jednog stana napravljen prvi coworking prostor koji je imao samo 4 radna mesta. Suština i smisao ideje je dati prostor za rad i izvući kreativne ljude iz stana i kafića, dovesti ih na jedno mesto i omogućiti da razvijaju svoje ideje i poslove iz prijatnog okruženja. Milan Babić U čemu se ogleda inovativnost coworking-a? – Kada se pojavio, coworking je bio potpuno novi poslovni koncept. Inovativnost coworking prostora je ta što vam nudi mogućnost da imate kancelariju bez brige o tome da li ste platili struju, vodu, internet. Ne morate da brinete o čišćenju, popravkama i drugim obavezama koje oduzimaju vreme. Zahvaljujući tome, imate mogućnost da potpuno budete koncentrisani na svoj rad i razvoj, jer o svim drugim stvarima brinu ljudi koji su za to zaduženi. Prednosti koje pruža rad u coworking prostoru su zaista velike, a najveća je mogućnost da napravite kontakte sa ljudima koji se bave sličnim stvarima i na taj način znatno napredujete u svom poslu. Pogled mladog čoveka na biznis razlikuje se od ustaljenih tradicionalnih shvatanja. Na koji način coworking pomaže mladima da razviju vlastiti doživljaj i viziju poslovanja? – Možda i najveća prednost coworking prostora ogleda se upravo u tome. Mladi razmišljaju potpuno drugačije sada, nego što su to njihovi roditelji radili pre 20–30 godina. Razlog za to se nalazi u bržem protoku informacija, ali i njihovoj dostupnosti. Danas vas od svih izvora informacija deli samo nekoliko klikova računarskim mišem. Mladi su proaktivni i ne zadovoljavaju se više jednostavnim poslovima i stvarima. Za nekoliko meseci se uz gledanje tutorijala može steći znanje za posao koji je plaćen dosta više od onoga što mogu zaraditi radeći u nekoj fabrici, marketu ili restoranu. Pozitivna stvar je što sve veći broj mladih izlazi iz „kutije“ i želi da se bavi novim aktivnostima. Poražavajuća je činjenica da se u Srbiji obrazuju kadrovi za poslove koji ne postoje već desetak godina. Istraživanje o zanimanjima budućnosti kaže da većina današnjih poslova neće postojati za 10–20 godina, što samo dokazuje da mladi shvataju okruženje, duh vremena i da razumeju da moraju da se bave inovativnom zanimanjima. U kolikoj meri rad u jedinstvenom, zajedničkom okruženju utiče na poslovni uspeh pojedinca ili tima? – U velikoj meri, pre svega zbog mogućnosti da kompletan fokus tokom tih nekoliko sati rada bude upravo posao i tako svakog radnog dana. Ono što se dodatno dobija u coworking prostorima jesu nova znanja i metode rada. Povezivanje sa kolegama daje mogućnost stvaranja novog start up-a. Samo kroz naš mali Deli prostor u periodu od 3 godine nastalo je i zvanično je registrovano preko 20 novih firmi. U istraživanju koje smo radili decembra 2018. godine. jasno se vidi koliko coworking okruženje doprinosi razvoju poslovnog uspeha kako firmi tako i pojedinaca. Coworking Asocijacija Srbije Kolika je vidljivost coworking-a u društvu? Da li su mladi dovoljno upoznati sa njegovim pogodnostima? – Coworking je relativno nov termin na prostorima naše zemlje. Kao i svaka inovacija, bilo je potrebno vreme za ostvarivanje komunikacije sa zajednicom i objašnjavanje šta je to i čemu služi. Vidljivost coworking prostora najbolje se ostvaruje kroz određene događaje i radionice. U početku većina mladih je mislila da je coworking mesto gde se održavaju i kreiraju radionice, izložbe, događaji, konferencije, što, u izvesnoj meri, jeste tačno, ali je coworking pre svega mesto za rad. Dolaskom na događaje koji se organizuju u coworking prostorima mladi su imali priliku da se neposredno upoznaju sa prostorom i nauče njegovu primarnu svrhu. Veliki broj mladih prošao je kroz coworking prostore. Fenomenalan je podatak da je tokom 2018. godine u svim coworking prostorima u Srbiji na 3.504 događaja prisustvovalo 132.900 ljudi, a većinu njih činili su mladi. Imate li podršku institucija, nevladinog sektora i sl? – Podrška instituci..

Stižu četiri nova apdejta za Google Lens

Kompanija Gugl predstavila je nova ažuriranja svoje Lens tehnologije tokom Google I/O konferencije. Google Lens koristi veštačku inteligenciju da „vidi“ ono što vidite kroz kameru na svom telefonu. To je aplikacija koja pametnom telefonu omogućava da radi kao vizuelni pretraživač i na taj način Lens može ponuditi korisne informacije o onome što vidite. Najnovija ažuriranja koja je Gugl najavio, koja će se pojaviti kasnije ovog meseca, usmerena su na potpuno iskustvo u restoranima. Pogledajte koje novosti vas očekuju na Google Lens-u: Moći ćete da usmerite kameru telefona na meni, a objektiv će automatski da istakne popularna jela, a kada kliknete na to jelo prikazaće vam se i njegove fotografije. Umeravanjem kamere telefona na račun iz restorana Google Lens će automatski izračunati napojnicu i podijeliće račun na broj ljudi koji su večerali sa vama. Aplikacija vam može pokazati video kako da pripremite jelo kada usmerite kameru prema receptu. Novost je i da će Google Lens čitati tekst kada usmerite kameru na tekst, a takođe će prevesti tekst i pročitati ga naglas na vašem jeziku. Izvor: BIZLife Foto: Pixabay

Facebook će do kraja veka imati više mrtvih nego živih korisnika

Facebook će do 2070. godine imati više mrtvih korisnika nego živih, objavili su britanski sociolozi. Na osnovu broja korisnika Facebook-a iz 2018. i UN-ovih demografskih istraživanja, stručnjaci sa Oksforda zaključili su da će do kraja veka umreti najmanje 1,4 milijarda korisnika te društvene mreže. Ako Facebook zajednica nastavi da raste kao do sada, broj mrtvih korisnika do kraja veka iznosiće ukupno 4,9 milijardi, što je gotovo dvostruko više od postojećih (i živih) 2,37 milijardi korisnika. Porast broja mrtvih korisnika podstiče važna pitanja o njihovom virtuelnom nasleđu, kažu stručnjaci. “Na sociološkom nivou tek smo počeli da razgovaramo o tome i pred nama je dug put”, rekao je jedan od autora istraživanja Karl Oman. Njegov kolega Dejvid Votson naglasio je moguću potrebu za tim da Facebook-ovi podaci postanu svojevrsna istorijska arhiva ljudske kulture. Ključno je da pristup tim istorijskim podacima ne bude dostupan samo jednoj, profitu okrenutoj kompaniji, istakao je. “Važno je zagarantovati da budući naraštaji dobiju priliku da koriste digitalno nasleđe kako bi razumeli svoju istoriju”, zaključio je Votson. Izvor: N1 Foto: Pixabay

Facebook uvodi najveće promene do sada

Osnivač Facebooka Mark Zakerberg najavio je na godišnjoj konferenciji ove kompanije velike promene za tu društvenu mrežu ostale aplikacije, verovatno najbrojnije do sada. Osim što će doći do drastičnih promena u dizajnu, šef Facebooka uverava da je plan kompanije da na prvo mesto stavi privatnost i sigurnost korisnika. Najviše je ođeknula najava o promeni dizajna pa tako logo Fejsbuka više neće biti kvadratnog oblika, već kružnog, a prvi put menja se i boja. Mobilna aplikacija biće pretežno bela, a prepoznatljiva plava odlazi u istoriju, prenosi Index.hr. Poruke koje će se slati putem Messingera biće potpuno šifrovane što znači da Facebook više neće videti njihov sadržaj. Platforma će biti potpuno integrisana sa WhatsApp-om. Jedna od novina je i da će Instagram uvesti i probnu opciju “privatnog brojača lajkova”. Posetioci profila tako ne bi videli broj lajkova dok bi vlasnik profila imao pristup tom podatku, navodi Jutarnji list. Takođe, biće više “kratkotrajnih” načina deljenja sadržaja u porukama, što znači da neće biti trajnog zapisao o njima. Osim toga, objave na Instagramu više neće morati da počnu sa fotografijom ili videom. Sadržaj će moći da se deli koristeć se samo tekstom, stikerima ili crtežima. “Budućnost je privatna. Znam da, blago rečeno, naša reputacija nije najjača kad je privatnost u pitanju, ali fokusirali smo se na pronalazak načina da zaštitimo privatnost korisnika”, poručio je Zakerberg. Izvor: Index.hr Foto: Pixabay

Da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo da imaju prava?

Naučnici i futuristi raspravljaju o tome da li bi roboti i veštačka inteligencija trebalo uopšte da imaju prava, slična onima koja imaju životinje. Neki američki naučnici smatraju da bi ljudi trebalo da počnu da razmišljaju o tome kako da zaštite etička prava veštačke inteligencije. Profesori Džon Basl i Erik Švicgebel upozoravju da mnogi veruju kako roboti ne zaslužuju bilo kakvu etičku zaštitu, jer veštačka inteligencija nema svest, odnosno osećanja. Oni nisu saglasni sa tom teorijom i pitaju kako će ljudi znati da li su stvorili nešto što može imati emocije i osetiti bol? Magazin za ideje i kulturu “Eon” ističe da je jedan od problema to što nema naučnog konsenzusa o tome šta je to svest. Jedan broj naučnika smatra da taj pojam označava tip dobro organizovane “obrade informacija”, dok drugi tvrde da je svest povezana sa specifičnim biološkim karakteristikama. Zagovornici prve teorije zagovaraju da pristup robotima bude sličan onom prema istraživanju nad životinjama. Oni predlažu osnivanje odbora koji bi ocenjivali istraživanja u vezi sa veštačkom inteligencijom. Takvi odbori ocenjivali bi etičke rizike pri razvoju robota, vodeći računa o rizicima u odnosu na prednosti tokom sprovođenja istraživanja. U isto vreme, veliki trgovinski lanci uvode hiljade robota koji će osloboditi ljude rutinskih poslova. U trgovine “Volmarta” stižu roboti koji će obavljati poslove poput čišćenja podova, te skeniranja i sortiranja proizvoda. Ako već rade poslove ljudi, onda prema robotima treba imati određeni etički kodeks, smatraju zagovornici zaštite veštačke inteligencije. Izvor: Srna Foto: Pixabay

Prvi put u istoriji: Bubreg do bolnice dostavljen dronom

Prvi put u istoriji, hirurzima u američkoj bolnici dronom je dostavljen organ za transplantaciju, preneo je BBC. Postoji ogroman potencijal za dostavu medicinskih potrepština dronovima, a u Africi su dronovima već dostavljane vakcine. Za prevoz organa potreban je posebno dizajnirani dron koji ujedno može održavati organ za transplantaciju u upotrebljivom stanju. Pacijentkinja kojoj je doniran bubreg je 44-godišnjakinja iz Baltimora, koja je na organ čekala osam godina. “Sve skupa je zadivljujuće. Pre nekoliko godina ovo nije bilo nešto na što biste računali”, kazala je ona. Prema mreži za donacije organa u SAD-u, u 2018. evidentirano je 114.000 ljudi na listama čekanja. U 1,5 posto slučajeva organi nikad nisu došli do odredišta, a gotovo četiri odsto kasnilo je dva ili više sati. “Dostavljanje organa od donora do primaoca sveta je dužnost s mnogo elemenata. Ključno je da pronađemo načine da to radimo bolje”, kazao je Džozef Skalea, profesor hirurgije s medicinskog fakulteta Univerziteta Merilend i jedan od lekara koji je izveo transplantaciju. “Kao rezultat izvanredne saradnje hirurga, inženjera i Savezne uprave za letove, stručnjaka za osiguravanje organa, pilota, medicinskih sestara i pacijentkinje, uspeli smo da obavimo pionirski poduhvat u transplantaciji”, rekao je. Dron je prešao put od pet kilometara i za to je bilo potrebno mnogo nove tehnologije, uključujući prilagođeni dron koji može uz organ prevoziti i kamere i druge sisteme za osiguravanje organa u letu i komunikaciju preko gusto naseljenog područja. Dron je bio opremljen i padobranom u slučaju kvara na letelici. “Pritisak je bio ogroman jer smo znali da neka osoba čeka organ, ali istovremeno se radilo o posebnoj privilegiji učestvovati u toj presudnoj misiji”, rekao je inženjer Metju Skasero sa Univerziteta Merilend. Izvor: Hina Foto: Pixabay