Naučnici misle da put do i sa posla treba da se...

Putnici gradskog prevoza toliko često koriste vreme na putu do posla da šalju mejlove da bi to trebalo da se računa u radni dan, kažu istraživači. Širi pristup bežičnom internetu u vozovima i raširena upotreba mobilnih telefona produžila je radni dan, navodi se u studiji Univerziteta Zapadna Engleska. Studija je analizirala 5.000 putnika vozova na gradskim linijama u Londonu nakon što je bežični internet postao dostupniji. Prema ovoj studiji, 54 odsto putnika koristi bežični internet u vozovima radi slanja mejlova u vezi sa svojim poslom. Oni koji idu na posao slali su mejlove u vezi sa poslom koji ih čeka, dok su oni koji su se vraćali završavali poslove koje nisu stigli tokom radnog vremena. U studiji je analiziran uticaj bežičnog interneta koji je poboljšan u vozovima od Londona do Birmingema i od Londona do Ajlsberija. Pokazalo se da je bolji internet uticao na to da se produže radni sati i da ljudi u vozu koriste laptop računare i mobilne telefone. Ovo istraživanje postavilo je pitanje o ravnoteži između posla i privatnog života i da li je zdravo produžavati radni dan kada ljudi rutinski odgovaraju na mejlove izvan redovnog radnog vremena, navodi BBC. Naučnici postavljaju pitanje, ako je put do posla postao praktično deo tog posla, zar onda ne bi trebalo da se prizna u radno vreme. Izvor: Srna Foto: Pixabay

Digital 2018 – Mirko Topalski: Glavna prednost naših IT kadrova je...

Petu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital“, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima. Ovogodišnji – #Digital2018 – trajaće 2 dana – 06. i 07. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona kao i brojne goste iz inostranstva. Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferenciju će ove godine prvog dana otvoriti Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, Denis Kif, ambasador Velike Britanije u Srbiji i Tatjana Matić, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, a drugog dana Kati Csaba, ambasadorka Kanade u Srbiji i Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije. U panelu “KONTINENTALNA KLIMA U PANONSKOJ NIZIJI: STREPNJE I NADE DOMAĆE IT-SCENE” učestvovaće i Mirko Topalski, osnivač i CEO kompanije Eipix Entertainment, sa kojim smo razgovarali u susret konferenciji: Kako se novosadska IT scena snalazi sa manjkom stručnjaka i na koji način zadržati najkvalitetnije? – Nije tajna da je ubrzani rast novosadske IT industrije kreirao ozbiljan problem sa nedostatkom obučenih kadrova, pogotovo na programerskim pozicijama. Konkurencija je velika i mnoge kompanije nisu u situaciji da se takmiče na tržištu rada, prvenstveno po pitanju finansija. Mala prednost koju ima Eipix i druge kompanije koje se bave razvojem video-igara je činjenica da smo u prilici da stručnjacima ponudimo rad u kreativnoj industriji, na atraktivnim projektima koji se predstavljaju ljudima širom planete, što mnogima od njih predstavlja ostvarenje snova. Jednostavnije rečeno, stručnjaci koji se interesuju za gejming će pre pokucati na naša vrata nego na vrata neke ”klasične” IT kompanije. Uprkos tome, u nedostatku obrazovanih kandidata često smo primorani da pravimo kompromise i zapošljavamo manje kvalifikovane osobe koje onda usavršavamo prema našim specifičnim potrebama. Dugoročno, kontinuirana i intenzivna edukacija je jedini način da se zadovolje rastuće potrebe novosadske IT scene. U okviru Eipixa već godinama unazad se realizuju studentske prakse, radionice i drugi vidovi edukacije, sa ciljem podizanja ukupnog nivoa znanja i prepoznavanja mladih talenata. Takođe, nije retko da domaće firme otvaraju i svoje privatne škole sa ovim ciljem. Tako je i u okviru naše kompanije postojao projekat Eipix Academy, koji je odškolovao nekoliko “generacija” učenika u različitim sferama razvoja video-igara. Ovaj projekat je trenutno zamrznut, ali se nadamo da ćemo nastaviti sa sličnim aktivnostima u budućnosti. Za zadržavanje najkvalitetnijih kadrova ne postoji univerzalno rešenje. Često se dešava da se u kompaniji već nalaze prave osobe, ali to se ne prepoznaje dokle god im ne date šansu da se istinski dokažu. Kada prepoznate ključne osobe unutar firme, neophodno je njima se adekvatno baviti. U praktičnom smislu, to podrazumeva kombinaciju odgovarajuće finansijske kompenzacije i rada na zahtevnim i stimulativnim projektima. Kako izgleda stvaranje i razvoj globalno popularnih igara u novosadskim/srpskim uslovima? – Nisam siguran kako da odgovorim na ovo pitanje, pošto su se naše okolnosti značajno menjale od skromnih početaka pa sve do danas. Nekada je to zaista funkcionisalo preko štapa i kanapa, ali su nas okolnosti naterale da se bolje organizujemo kako bismo ispoštovali sve veće obaveze. Takođe, i sama IT scena u Novom Sadu je značajno evoluirala tokom našeg postojanja. Danas je početnicima dostupno mnogo toga što je nama falilo na početku, a tu prvenstveno mislim na sveukupni know-how, tj. nagomilano višegodišnje iskustvo brojnih kompanija i razvojnih timova koji su spremni to iskustvo da podele. Verujem da će nedavno osnovano udruženje SGA (Serbian Games Association) dodatno unaprediti stanje stvari i pomoći mladim developerima da ne ponavljaju naše greške. Čime domaća IT scena može da se nametne na svetskom tržištu? – Mislim da je glavna prednost naših stručnih kadrova to što su “gladni” uspeha. Živimo u zemlji ograničenih profesionalnih prilika i kada se mladim talentima ukaže šansa da se dokažu na međunarodnoj sceni, oni to uglavnom umeju da cene i iskoriste. U praktičnom smislu, najjača strana lokalne IT scene je relativno visok stepen obučenosti po cenama koje su znatno niže od cena u razvijenim zapadnim zemljama. To sa sobom nosi i rizik da srpski stručnjaci postanu najamna radna snaga na outsourcing projektima za velike međunarodne studije, ali i otvara priliku za sticanje iskustva, unapređivanje veština i lično dokazivanje. Izuzetno je bitno da kolektivno izbegnemo prvo, a postignemo drugo, to jest da stečena znanja i iskustva primenimo na razvoj sopstvenih proizvoda koje bismo plasirali na globalno tržište. Tokom dva dana u okviru deset panela i nekoliko studija slučaja i prezentacija, stručnjaci iz različitih oblasti govoriće o trendovima u telekomunikacijama, medijima i tehnologiji, autorskim pravima u digitalnom dobu, kraljevima zabave u regionu, SVOD platformama, E-sportu, ..

Konferencija “Kabinet 2018”: Poslovni asistenti i sekretari – na prvoj liniji...

Prva regionalna konferencija posvećena ljudima koji u svom svakodnevnom radu najviše komuniciraju sa poslovnim partnerima i klijentima, kolegama i nadređenima biće održana 25. i 26. oktobra na obali Srebrnog jezera, u hotelu Danubia Park. U sklopu konferencije “Kabinet 2018”, koju organizuje Centar za edukaciju “Pro Educa” u saradnji sa “Color Media Communications”, pored korisnih i zanimljivih interaktivnih predavanja, biće organizovan i izbor najboljeg poslovnog asistenta/office manager-a/sekretara/ice. Celoživotno učenje i obrazovanje odraslih, u profesionalnom smislu, najvažniji su preduslovi za poboljšanje kvaliteta poslovanja, povećanje produktivnosti, ali i veće zadovoljstvo poslom. “Kabinet 2018” ima za cilj podršku obrazovanju odraslih, te učesnicima daje mogućnost da praktične savete odmah primene u svojim radnim sredinama, ali i da usvojena znanja i iskustva prenesu svojim kolegama. Veoma je važno da svaka organizacija – kompanija i institucija prepozna važnost obrazovanja ljudi u administrativnom sektoru. Savremeno doba i novi trendovi poslovanja donose promene, a upravljanje vremenom, timski rad i komunikacija u timu, upotreba društvenih mreža u poslovne svrhe, prepoznavanje i kanalisanje uzroka stresa, te neizostavna asertivna komunikacija, veštine su koje su nezaobilazan dio svakodnevnog suočavanja sa novim trendovima i svakodnevnim izazovima. Upravo ove teme će biti najzastupljenije tokom konferencije “Kabinet 2018”. Osim predavanja, tokom konferencije će biti održano i nekoliko panel diskusija, te izbor najboljih u ovoj profesiji. “Kabinet 2018” će biti najveća do sada konferencija za poslovne sekretare/sekretarice, marketing i PR asistenate, office manager-e, šefove kabineta, recepcionere, administrativno osoblje, odnosno sve one koji su na prvoj liniji poslovne komunikacije. Centar za edukaciju “Pro Educa” više od 10 godina kontinurano radi na promociji celoživotnog učenja između ostalog i sa 10 organizovanih seminara za administrativno osoblje, osluškujući potrebe tržišta, ali i učesnika prethodno održanih edukacija. Preko 1000 učesnika je prošlo kroz Pro Educa edukacije i saminare i usvojilo nova znanja i iskustva, oni su se međusobno uvezali, ali i uvek rado vraćali. Sve informacije o konferenciji i nominacijama za izbor najboljeg poslovnog asistenta/office manager-a/sekretara/ice možete pronaći na web sajtu konferencije www.kabinetkonferencija.com

Ordering home-cooked food via app

Tabassom Latifi's MamanPaz app lets Iranians order traditional home-cooked fare. The food is prepared by Iranian women and then delivered.

Pametni zavoj za inteligentno i potpuno tretiranje rana

Istraživači sa Masačusets Tufts Univerziteta napravili su prototip pametnog zavoja, koji ne samo da prati kako zarasta rana, već i ispušta lekove direktno na nju, u potrebnoj količini i u odgovarajućim vremenskim intervalima. Pametni zavoj je rezultat šestogodišnjeg razvoja i sastoji se iz velikog broja senzora koji prate različite parametre zarastanja rane. Takođe, tu je kompletan sistem za davanje terapije, a sve je napravljeno na fleksibilnoj platformi koja lako može da se obmota oko rane. Sam zavoj sastoji se iz elektronskog i tekstilnog sloja. U elektronskom sloju su postavljeni senzori koji prate temperaturu, kao i pH vrednost rane. Povišeni pH ili temperatura ukazuju da proces zarastanja nije dobar. Pored ovih senzora tu je i senzor količine kiseonika, čiji nivo takođe može da ukaže na različite stadijume zarastanja. Nakon aktiviranja alarma koji ukazuju da proces zarastanja nije optimalan, mikroprocesor koji se nalazi u zavoju aktivira termo-responsivne sisteme koji ispuštaju tačno definisanu količinu leka na tačno određeni deo rane. S obzirom da se radi o precizno definisanim lokacijama, može da se desi da određeni delovi rane dobijaju više ili manje leka od drugih, čime se ujednačava zarastanje. Podaci koje pametni zavoj prikuplja mogu da se proslede na mobilni telefon, ili do kliničke aplikacije kako bi doktor bio u svakom trenutku upoznat sa tokom lečenja. Zavoj je debeo tek oko 3 mm i elastičan je i fleksibilan, tako da može da se koristi za najrazličitije primene. S obzirom na mogućnosti primene, nadamo se da će ovaj prototip zaživeti i da će ući u široku upotrebu, jer definitivno unapređuje i olakšava proces zarastanja rana. Izvor: ZDNet / PC PRess Foto: Pixabay

Kako da otkrijete odakle je vam je poslat e-mail?

Jeste li znali da svaki e-mail dolazi sa mnogo više informacija nego što je vidljivo na prvi pogled? Ako znate gde treba da pogledate, možete svašta da saznate, kao i da otkrijete odakle je poruka poslata. Zašto bi trebalo da vas zanima odakle je e-mail poslat? Odgovor na pitanje zašto bi uopšte trebalo da se zanimate za više informacija o pošiljaocu je jednostavan. U vreme kad su zlonamerni e-mailovi sveprisutni i hakeri vrebaju na svakom koraku pokušavajući da nas navuku na prevaru, dobro je da pri ruci imate alate koje možete da upotrebite kako biste se zaštitili. Znate li odakle je e-mail poslat, otvaraju se i druge mogućnosti delovanja. Možete, na primer, da blokirate upornog pošiljaoca spam poruka ili zlostavljača, ili trajno da ga uklonite iz digitalnog poštanskog sandučeta. Kako da ustanovite odakle stiže e-mail? E-poštu možete da povežete s pošiljaocem tako što ćete da pregledate njeno puno zaglavlje, gde su smeštene informacije o putanji kojom je elektronska pošta išla kako bi stigla do vas, kao i metapodaci o e-mailu. Većina softverskih klijenata za e-poštu ne prikazuje puno zaglavlje odmah jer je krcato tehničkim podacima koji nemaju puno smisla ako niste upoznati s njihovim značenjem. Ipak, većina će spremno da ga prikaže ako to zatražite, odnosno ako znate gde treba da pogledate. Evo saveta za nekoliko najčešće korišćenih mailova: Gmail Otvorite svoj korisnički nalog, pa e-poruku koju želite da istražite. Odaberite padajući meni u gornjem desnom uglu, pa zatim opciju “Show original”. Outlook Brzo dva puta kliknite na e-poštu koju želite da istražite, pa zatim otvorite “File” i potom “Properties”. Apple Mail Otvorite poruku, potom “View”, pa “Message” i na kraju “Raw Source”. Šta znače tehnički podaci navedeni u punom zaglavlju? Kao što smo već napomenuli, u punom zaglavlju naći ćete dosta naizgled nerazumljivih tehničkih podataka. Kako bismo ih lakše objasnili, krenućemo redom. Reply-To: Adresa e-pošte na koju šaljete svoj odgovor. From: Prikazuje pošiljaoca poruke. Nažalost, ovaj podatak je vrlo lako lažirati čak i ako niste tehnički potkovani. Content type: Uputstva namenjena vašem web pregledaču ili softveru za e-mail o tome kako treba da tumačite sadržaj e-poruke. Najčešći setovi znakova su UTF-8 i ISO-8859-1. MIME-Version: Naznaka o kom standardnom formatu za e-poštu se radi. Obično je 1.0. Subject: Tema (naslov) e-pošte. To: Adrese primalaca (ovde se mogu naći i druge e-mail adrese). DKIM-Signature: DomainKeys Identified Mail potvrđuje verodostojnost Internet domena s kojeg je e-mail poslat. Trebalo bi da služi kao zaštita od prevara i lažnih informacija. Received: Popis svih web servera putem kojih je e-poruka došla do vas. Izvorni pošilljalac je naveden na samom dnu. Authentication-Results: Beleške o obavljenim proverama verodostojnosti. Moguće je da je bilo korišćeno više od jednog načina provere. Received-SPF: Obrasci Sender Policy Framework deo su postupka provere e-pošte namenjenog sprečavanju lažiranja adrese pošiljaoca. Return-Path: Lokacija gde se preusmeravaju poruke, ukoliko adresa nije ispravna. Tada je primalac ne može primiti. ARC-Authentication-Results: Authenticated Receive Chain je još jedan standardni način provere verodostojnosti, koji potvrđuje identitete posrednika i web servera putem kojih je poruka stigla do vas. ARC-Message-Signature: Potpis koji beleži informacije u zaglavlju poruke radi provere. ARC-Seal: “Pečat” za rezultate provere koje obavi ARC na potpisu i sadržaju poruke. X-Received: Slično kao Received, samo što se ne koristi u standardnim situacijama (recimo, kad nije reč o trajnoj e-mail adresi). X-Google-Smtp-Source: Prikazuje da li je e-pošta putovala pomoću Googleovog SMTP servera. Delivered-To: Krajnji primalac e-pošte u ovom zaglavlju. Kako pronaći izvornog pošiljaoca e-maila? Kako biste otkrili ko vam je zaista poslao e-poruku, potražite prvi Received u punom zaglavlju e-maila. Uz prvu liniju teksta je IP adresa web servera koji je poslao poruku. Ponekad se to pojavljuje kao X-Originating-IP ili Original-IP. Pronađite IP adresu, pa otvorite alat kao što je MX Toolbox. Unesite IP adresu u kućicu, otvorite padajući meni i promenite vrstu pretrage Reverse Lookup i kliknite Enter. Rezultati pretrage prikazaće vam niz informacija o web serveru sa kojeg je e-pošta stigla. Osim u slučaju kad je reč o jednoj od miliona privatnih adresa. Tada će vas dočekati ova poruka: Invalid SuperTool Syntax xx.x.xx.xx is a private IP address. IP u rasponu od 10.0.0.0-10.255.255.255, 172.16.00-172.31.255.255, 192.168.0.0-192.168.255.255i 224.0.0.0-239.255.255.255 su privatne adrese, za koje nećte dobiti rezultate pretrage. Postoje i alati koji mogu automatski da obave posao umesto vas. To su: GSuite Toolbox Messageheader MX Toolbox Email Header Analyzer IP-Address Email Header Trace Izvor: Tportal.rs Foto: Pixabay