Beskrajni svet zagonetki: Recursive Ruin recenzija

0
71

Postoje razni tipovi igara, od onih koje ćete preći u jednom dahu, preko onih koje ćete zaboraviti posle 2 sata i do onih koje će vas misteriozno privući a da tek kasnije shvatite koji razlog stoji iza toga. Ukratko, to bi bilo moje početno iskustvo sa Recursive Ruin.

Studio Bit Rot donosi ovu narativnu, tripoznu, kaleidoskopsku mozgalicu koja vam može stvoriti i utisak egzistencijalne krize, ali malko samo. Uskačete u ulogu umetnika koji je sebe “izgubio” i spiralnim putešestvijima kroz depresiju ne nazire svetlo na kraju tunela. Sve počinje u futurističkom apartmanu sa spomenutim umetnikom koji dobija igru u čiji svet on ulazi. Takoreći igra unutar igre, koja vas vodi u određeno okruženje, a izvodi iz njega po kompletiranom nivou i zagonetkama.

Igra nas vodi na putovanje po naizgled beskrajnom svetu u kojem ste okruženi refleksivnim kristalima. Sve što se može videti se ponavlja bezbroj puta, tako da imate osećaj da hodate negde, a zapravo ste na istom mestu. Ovakvo okruženje samo po sebi predstavlja svojevrsnu metaforu i komentar na mentalno stanje karaktera. To je jedan umirući svet, a opet prelep, kao nostalgija.

Najprivlačniji momenat u igri, koji sam već iskusio kod prvog nivoa, jeste samo uklapanje grafičkog stila i mehanika zagonetki koje je potrebno rešiti – svet koji se konstantno ponavlja je ovde jako bitan aspekt. Zagonetke su same po sebi dosta vezane za priču, tako da neću ulaziti u suštinu kako vam ne bih pokvario iskustvo.

Ono što je stvarno genijalno oko zagonetki jeste da morate razmišljati izvan tradicionalnih okvira zahvaljujući ponavljajućem svetu. Potrebno je uvek biti svestan okruženja i manipulisati njime kada je to neophodno za rešavanje zagonetki. Nije uvek pametno samo ići napred u igri, a ni u životu, što može biti jedna od poruka ovog naslova.

U suštini, zagonetke u Recursive Ruin su savršene za ljubitelje žanra, ali nisu nimalo lake. Ima onih koje ćete rešiti brzo, a i onih za koje je potrebno više razmišljanja. Težina zagonetki je jednaka satisfakciji koju dobijate kada pređete nivo, pogotovu ako ste pre toga osetili da izlaska nema.

Kao narativno vođena zagonetalica, priču nije preterano teško ispratiti i teme su dosta zanimljive, pogotovu kada se povežete sa samim gejmplejom. Može se podeliti na 2 dela, jedan koji se odigrava u stvarnom svetu (između nivoa) i drugi koja se odigrava u misterioznom okruženju zvanom Infinite Realms, odnosno unutar igre tog sveta. Za prelazak kompletne igre potrebno je oko 7-8 sati, što je sasvim zadovoljavajuće za igru puzzle žanra.

Iz aspekta samog vizuelnog stila, Recursive Ruin izgleda fantastično – futuristički, nostalgični ponavljajući stil je odlično odrađen. Stilizovani izgled sam po sebi pojačava utisak i daje specijalnu notu tokom rešavanja zagonetki.

Intrigantni univerzum Recursive Ruin-a će vas uvući u jako lepu priču i niz opijajućih zagonetki koje treba rešiti. Utisak opstaje tokom celog igranja, tako da je ovo igra sa mojim jakim preporukama za sve koji vole mozgalice i čudnovate svetove.

Autor: Milan Janković

Igru ustupio: Iceberg Interactive

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i pridružite se našoj Discord grupi za sve vesti o gejmingu.

Pretplatite se na Play! Newsletter

* indicates required

Email Address *

The post Beskrajni svet zagonetki: Recursive Ruin recenzija appeared first on PLAY!.

Original Article