Battlefield V

Dugo vremena, slogan kompanije DICE za pristupačniju vojnu simulaciju je bio „Only in Battlefield“ („Samo u Battlefield-u“), što se odnosilo na one anegdotske trenutke nastalog igranja u kojoj bi se sandbox sistemi serijala iznenada sudarili u čudesnoj harmoniji. Taj trenutak bi mogao da bude dizanje u vazduh mlaznjaka putem motora na četiri točka opremljenim C4 eksplozivom ili putem skakanjem sa nebodera koji se ruši nakon usijane protiv helikoptera, ali, još od sjajne „Battlefield 1“ iz 2016. godine, DICE je tiho smanjila marketinške napore vezane za tu malu frazeologiju.

To je možda refleksija činjenice da se, tokom ove generacije konzola, „Battlefeld“ se polako udaljavao od svojih milsim sandbox korena ka nečemu što je više orkestrirano, ali nije ništa manje operskog karaktera. To nas dovodi do „Battlefield 5“ i okruženja iz Drugog svetskog rata, čime se odaje počast poreklu ovog serijala dok se simultano oseća put ove franšize ka novim horizontima. Nažalost, radeći to, ovaj zadnji nastavak gubi iz vida ono što ovaj serijal čini tako posebnim, čak iako zadržava, proširuje i unapređuje mnogo toga drugog.

Iako će se mnogi uhvatiti za ovaj „Battlefield 5“ zbog multiplejera, ova iteracija na svu sreću ne ide u smeru „Black Ops 4“, ali uključuje punu kampanju koja sadrži skoro sedam do osam sati solidnog sadržaja za samostalnu igru. DICE je u War Stories režimu u „Battlefield 1“ napokon otkrio efektivne strukture za pričanje priča nakon godina „Battlefield“ kampanja koje nisu imale ništa vredno pamćenja, pa je imalo smisla da studio nastavi s tim antologijskim formatom za „Battlefield 5“, sa tri odvojene vinjete (pored izuzetnog prologa) koje bacaju svetlost na neke od manje poznatih heroja iz Drugog svetskog rata.

Ovih War Stories ima manje ali su duže od „Battlefield 1“, iako nažalost, ta koncentracija deluje kao da je uticala na konzistentnost njihovog celokupnog kvaliteta. Nordlys je bez sumnje najjači u celoj družini, fokusirajući se na norvešku majku i ćerku koje se brane od najezde nemačkih osvajača, a ne samo zato što možete da skijate na otvorenoj mapi. Tirailleur je takođe poetska ali predvidljiva priča o bratskoj vezi usred ozbiljnih okolnosti, dok se Under No Flag – priča o bivšem zatvoreniku koji je postao vojnik koji se muči da igra po pravilima svog Cockney oficira – odvija kao stara britanska komedija, osim što šale nisu tako interesantne, a izgovaranje „Ello guvna!“ će vas naterati da se stresete.

Što se tiče igranja, sve tri War Stories vam daju veliki stepen slobode u toku svojih poglavlja koja su dva do tri sata duga, postavljena u otvorenim oblastima sa više ciljeva koje treba ostvariti na način koji sami izaberete. Dok je neprijateljski AI na određenim mestima nejednak, a nema ničega što je prilično inovativno u pogledu samog dizajna misija, svaku od njih vredi igrati u pauzi između PVP-a u „Battlefield 5“, u najmanju ruku kao kontekstualni trening za multiplejer režim.

Dok je povratak u istoriju učinio da „Battlefield 1“ deluje kao veliki potres za multiplejer, „Battlefield 5“ je iterativniji nastavak koji predstavlja zdrav skup malih ali dobrodošlih revizija ovog kalupa. Likovi se kreću slobodnije, pa sada mogu da sprintuju dok čuče, izvode reaktivne parkour trikove i pucaju bez nišanjenja sa nižih pozicija. U međuvremenu, novi Fortifications sistem omogućuje igračima da grade odbranu u hodu koristeći vreće s peskom, bodljikavu žicu, rovove i još puno toga, što dodaje prigodan sloj dinamikama napada – odbrane u multiplejer režimu, a istovremeno pružajući drugi način onima koji ne vole borbu da značajno doprinesu ratnim naporima.

Takođe se ceni i ponovno naglašavanje timske igre i prilagođavanje klasa, pri čemu sada imate više načina nego ikada da personalizujete svoje društvo, ali tamo gde je „Battlefield 4“ imala Levelution koji je zadovoljavao šire mase a „Battlefield 1“ je imala podjednako zadivljujuće Behemots, „Battlefield 5“ nedostaje bilo kakva jedinstvena, veličanstvena karakteristika koja daje vrednost u velikim razmerama po čemu je ovaj serijal i poznat.

Zaista, osam mapa koje su dostupne prilikom lansiranja su generalno manje i pliće nego u prethodnim igrama, pri čemu im nedostaje vertikalnost i inspirativni dizajn prethodnih nastavaka u korist jednostavnih bliskih puteva i prezauzetih tačaka zagušenja koje podsećaju na prvi DICE-ov „Star Wars Battlefront“ naslov iz 2015. godine. Kao rezultat toga, u poređenju sa Wake Island, Monte Grappa ili Siege of Shanghai, ne ne čini nam se da će ijedna mapa iz „Battlefield 5“ postati instant klasik ili omiljena mapa fanova u neko skorije vreme.

Barem sve one izgledaju neverovatno lepo, sa Arrasovim svetlim Canola poljima i Narvikovim snežnim vrhovima koji nude neprikosnovene poglede u svetu multiplejer pucačina. U međuvremenu, tim zadužen za zvuk je još jednom prevazišao sam sebe, sa filmskim OST-om koji se stručno provlači u klasičnoj temi „Battlefield“ baš u pravim trenucima, kao i sa kakofonijom zvučnih efekata koji samopouzdano evociraju užasnu, neumornu buku industrijskog ratovanja. U međuvremenu, ponavaljajuća vika nemačkih i britanskih vojnika – „Schizer!“ ili „Bloody Hell!“ – će doprineti imerziji (uvlačenju u igru), ali njihove teatralne izjave povremeno mogu nenamerno zvučati komično, podrivajući tako ozbiljnost njihovog okruženja.

Što se režima tiče, „Battlefield 5“ ih ima puno, uključujući Conquest, Team Deathmatch i Domination, ali je centralni deo koji je ujedno i najprivlačniji zapravo Grand Operations. U ogromnoj meri proširena iteracija slavnog Operations režima iz „Battlefield 1“, Grand Operations je dinamičan, sintetizovani događaj koji se sastoji od više mapa i režima koji mogu trajati i do četiri sata u realnom vremenu, ali igranje ovog režima od početka do kraja predstavlja jedno od najboljih multiplejer iskustava koja su dostupna u „Battlefield 5“ do sada.

Ovaj režim počinje sa Airborne, dok jedan tim ulazi u neprijateljsku zonu iz vazduha, sa zadatkom da onesposobi neprijateljske artiljerijske topove, pre nego što se nastavi sa ofanzivom u stilu Rush-a u Breakthrough ili Frontlines i – ukoliko timovi dođe u pat poziciju – na posletku se završava sa Final Stand. Kao napeta borba do smrti između oba tima usred arene koja se smanjuje, Final Stand je dizajniran tako da igračima omogući da na kratko vide šta je to što mogu da očekuju od „Battlefield 5“ battle royale režima, po imenu Firestorm, zbog izlaska ovog režima u okviru besplatnog ažuriranja u martu. Svaki od tri režima daju svoje jedinstvene doprinose reaktivnoj plimi i oseki u Grand Operations, koja vam može lako pojesti sve slobodno vreme pošto je konzistentno privlačnija u odnosu na Operations.

Kada govorimo o besplatnim ažuriranjima, DICE je kompletno preradio svoj pristup sadržaju nakon lansiranja sa „Battlefield 5“ Tides of War, jasno želeći da izbegnu još jedan fijasko nakon prošlogodišnjeg usijanog odgovora publike na „Star Wars Battlefront 2“. Ovde nećete naći nikakve Premium Passes, plaćeni DLC niti kovčege s blagom; umesto toga, svako novo ažuriranje, podeljeno u sezonska poglavlja, će biti potpuno besplatno, a plaćeni sadržaj koji ne ulazi u cenu osnovne igre biće isključivo u vidu kozmetičkih predmeta za vaše vojnike.

Prvo poglavlje u Tides of War počinje decembra i donosi novu War Story, multiplejer mapu i Practice Range režim u igru. Iako je teško komentarisati sadržaj koji još nije uključen od prvog dana, ovo će biti dobre vesti za „Battlefield“ obožavaoce, pošto će „Battlefield 5“ biti na putu da postane igra koja se tokom vremena unapređuje i širi, a igrače to neće dodatno koštati.

Međutim, ta unapređenja su dobrodošla zbog toga što u ovom trenutku „Battlefield 5“ predstavlja najslabiji nastavak u serijalu još od „Battlefield Hardline“ iz 2015. godine. Nemojte se varati; ovo je robustna, vizuelno zadivljujuća i savršeno prijatna pucačina, ali menjajući zabavu za suptilnost, „Battlefield 5“ je jednostavno negde usput izgubila svoj smisao za anarhičnu slobodu, čime ne uspeva da podigne već izuzetno visoko postavljene standarde svojih prethodnika. Kada se haos rata prostre preko ekrana u kratkim, staccato eksplozijama, deluje i funkcioniše bolje nego ikada. Pa ipak, nakon više od 15 sati provedenih u ovom multiplejeru, naišli smo tek na par „samo u Battlefield“ trenutaka koje su nam prethodne igre obilno servirale.

Dobre vesti su da je ovo samo početak DICE-ovog poslednjeg nastavka, pošto prepun raspored za Tides of War tek treba da počne. Ipak, zbog toga što čekamo na Firestorm, Combined Arms, Practice Range, The Last Tiger i čitav set multiplejer sadržaja, „Battlefield 5“ deluje kao nekompletni, skromniji paket na dan svog objavljivanja u poređenju sa svojim konkurentima, čak iako će sva ova ažuriranja biti besplatna za vlasnike osnovne igre. Ovi okoreli vojnici drže palčeve da će ova battle royale ponovo uneti energiju vrednu anegdota u „Battlefield 5“ do sledeće godine.

Battlefield V was last modified: novembar 28th, 2018 by ITN Team

The post Battlefield V appeared first on ITNetwork.

Original Article