ASEE: Menadžment u doba Corone

Upravljanje u kriznim situacijama nije ništa neobično za većinu menadžera koji rukovode kompanijama u našem okruženju. Promene sa kojima se susrećemo su stalne, a izazivaju probleme koje rešavamo uvodeći svesno nove promene. Tako za svoje kompanije pronalazimo nove puteve rasta. Ipak, naglo otkazivanje porudžbina, odlaganje poslova, neizvesnost i to uz obrazloženje da se iz zdravstvenih razloga zahteva svesna samoizolacija, zaista jeste sasvim neuobičajeno i apsolutno vanredno stanje.

Adizes SEE

Svakako da ovu situaciju moramo da prihvatimo, da je sagledamo trezveno i da pokušamo da radimo ono što jeste posao menadžera, da postižemo najbolje moguće rezultate radeći sa drugim ljudima. Kako je za menadžere ova situacija teška, neočekivana i proizvodi posledice koje još uvek ne možemo da sagledamo, tako je i za zaposlene koji su sasvim sigurno zabrinuti po čitavom nizu pitanja: Da li će biti posla? Da li će se smanjiti plata? Da li će nas slati na prinudni odmor? Koliko će ovo da traje? Da li će biti otpuštanja? Kakvu alternativu bih mogao da pronađem?

Mnoga ova i slična pitanja se većini zaposlenih već vrzmaju po glavi i bilo bi dobro da im neko ponudi odgovore kako se ne bi osećali dodatno izolovanim. U zavisnosti od iskrenih i pravovremenih odgovora zavisiće i njihov odnos prema kompaniji i menadžeru, a posebno ja važno da li će osetiti da kompanija računa na njih.

Zato želimo da preporučimo nekoliko saveta koji će možda pomoći u meri u kojoj mogu da se primene u konkretnim kompanijama.

Digitalizacija nije izolacija

Mnogi poslovi zahtevaju stalno prisustvo zaposlenih i kontinuiranu komunikaciju, ali postoje i mnogi koji mogu da se obavljaju putem računara i interneta. Sastanci mogu da se održavaju preko Skype-a, Zoom-a, izveštaji da se šalju mailom, monitoring da se obavlja preko kamera, razgovori putem telefona, itd. U obavljanje gotovo svakog posla može da se uvede korišćenje novih tehnologija i to je jedan od glavnih izvora inovacija u svetu. Tako se već odavno usevi mogu prskati putem dronova, zgrade zidati pomoću 3D štampe, a operacije vršiti pomoću robota. Ohrabrivanje i obučavanje zaposlenih da koriste najsavremenije tehnologije gotovo svaku kompaniju može da dovede na viši tehnološki nivo, a neretko se dešava da se tako uvode inovacije koje kompaniju lansiraju u potpuno nove oblasti poslovanja.

Dakle, verujte u svoje zaposlene i pokušajte da iskoristite ovu situaciju da ih usmerite da se u svom svakodnevnom poslu koriste novim tehnologijama. Budite otvoreni za njihove ideje, razgovarajte o tome i sigurno je da će biti sjajnih predloga koji mogu da unaprede poslovanje na načine koje nismo ni slutili. Uostalom, narednih meseci naša deca u najranijim razredima će nastavu gledati na televizoru i računaru, dobijaće zadatke i testove mailom, koristiće platforme za daljinsko učenje, što je za generacije njihovih roditelja bilo nezamislivo. Naša deca će takvo okruženje uskoro prihvatiti kao normalno, a njihova sposobnost da ga unaprede će se razvijati verovatno izvan granica koje sada možemo da sagledamo. Naravno, ako ih budemo podsticali, razumeli i ako budemo otvoreni za njihova razmišljanja i ideje.

Rad od kuće nije izolacija

U situaciji kada ne možemo da očekujemo da će naši zaposleni sedeti u poslovnim prostorijama, možda postoji mogućnost da ih motivišemo da rade od kuće. Tako će imati više vremena za porodicu i decu, a ceniće činjenicu da ih se kompanija ne odriče. Ako su sposobni da razvijaju svoja tehnološka znanja i da nam se priključe u radu, onda već stvaramo mrežu sposobnih saradnika koji umesto fiksnog radnog vremena imaju fiksan posao za koji ste sigurni da će ga obaviti gde god da sede i kada god da ga obavljaju. Tako svoju kompaniju prevodimo u fleksibilnu, spremnu da se modernizuje i adaptira, a svoje saradnike u tim koji je sposoban da sarađuje nezavisno od granica. Naravno, postoje izvršni, operativni poslovi koji zahtevaju prisustvo na radnom mestu, ali sve je veći obim posla koji podrazumeva kreativnu, a ne samo izvršnu komponentu. Forsiranjem ovakvog pristupa bićemo spremniji da budemo deo kreativne ekonomije koja obuhvata poslove više dodate vrednosti i koja okuplja najkvalitetnije ljude.

Menadžment u doba corone

Zajedništvo nije izolacija

U redovnim situacijama ljudi imaju sklonosti da budu sebični i da zahtevaju nešto što ne zaslužuju. Međutim, iskustvo je pokazalo da u vanrednim situacijama ljudi u našem društvu pokazuju sposobnost da budu solidarni i da pomognu jedni drugima. Ovakva situacija može da izazove osećaj individualne ugroženosti da gotovo svako u kompaniji ili našem timu gleda kako će da se zaštiti. Ipak, ako se ljudima pruži poverenje, može da se stvori potreba da se iz neočekivano teške situacije izađe zajedničkim naporima. Važno je da se vaši saradnici ne osete uplašeno, ugroženo i ostavljeno u nemilosti usled okolnosti u kojima se svi nalazimo. Uostalom, već se priča kako se u ovoj kompaniji otpušta, u onoj šalje na prinudne odmore, itd. Kada ova eksterna kriza prođe, pitanje je koliko će takve kompanije moći da računaju na svoje ljude. Čak i ako se vrate ili ostanu u kompaniji, imaće osećaj da u njoj nemaju dugoročnu perspektivu i mentalno će se orijentisati na nešto drugo, što će u konačnici dovesti do gubitka ljudi, i to prvo onih najkvalitetnijih. Zato je upravo sada vreme da im objasnimo realnu situaciju u kojoj se nalazimo, da ih uključimo u razgovor, pitamo kako sve to vide, a posebno da im ukažemo da računamo na njih i da oni sigurno mogu da računaju na nas i na kompaniju.

Pružanje poverenja i ulaganje u ljude u teškim situacijama kreira snažan osećaj zajedništva i ogromna je šansa da će se to mnogostruko isplatiti. Pre svega vrednim radom i požrtvovanjem zaposlenih, prevazilaženjem konfuzije i apatije i kreiranjem pozitivne atmosfere kojom se pobeđuju nevolje. Kada se suočavamo sa stagnacijom, pravi je trenutak da se vreme iskoristi za pripremu buduće ekspanzije, pronalaženje novih mogućnosti i puteva rasta. Najbolji način za to je da se pruži poverenje i iskoristi intelektualni potencijal ljudi sa kojima sarađujemo kako bi se zajednički isplanirali budući koraci koji treba da dovedu do nove ekspanzije, kada se eksterni uslovi za to stvore.

Kombinacijom ovih pristupa imaćemo saradnike koji su spremni da unapređuju svoja tehnološka umeća i da inoviraju procese, koji su svesni posla i ciljeva koje imamo i spremni su i sposobni da ih ispunjavaju nezavisno od mesta na kojem se nalaze, a konačno i ljude koji vide svoju budućnost u kompaniji. Tako ćemo dobiti zaposlene koji će umesto pitanja sa početka ovog teksta, postavljati neka druga pitanja: Kako u ovim uslovima najbolje da obavljam svoj posao? Kako da doprinesem da što manje osetimo ovu situaciju? Kako možemo brže da komuniciramo i radimo, uprkos ovim problemima? Kako u budućnosti možemo da prevaziđemo ovakve situacije? Kako se sa sličnim situacijama suočavaju u svetu? Šta možemo da uradimo bolje ili drugačije? Kako da unapredim svoja znanja i kako da ih primenim?

Sada je važno da, brinući o sopstvenom zdravlju i zdravlju naših saradnika, brinemo i o organizacionom zdravlju. Sebe da sačuvamo, a kompanije da pripremimo za sledeći period kada će doći vreme za novi ciklus rasta jer promene su stalne.

Dubravka Milovanović, Regionalni direktor za Programe razvoja zaposlenih ASEE

Original Article