Isprobali smo Galaxy A8: Kako snima s dvije prednje kamere?

Samsungov najnoviji telefon, Galaxy A8, od danas je...

Aparat iz snova: Za 60 sekundi napravi vam sladoled po želji

Izraelski inovator Barak Beth-Halachmi razvio je kapsule koje...

Opasne prijetnje u mobitelima: Špijuniraju vas i kradu podatke

Sigurnosni stručnjaci otkrili su ovog tjedna na Android...

7 genijalaca i izumitelja poznatih brendova u koje niko nije verovao

Teško je poverovati, ali mnoge najveće korporacije koje izgledaju kao da poseduju pola sveta danas, nastale su u malim garažama iz komšiluka. “Bright Side” je saznao kakve su početke imale današnje najuspešnije kompanije. YOUTUBE Čad Harli (Chad Hurley), Stiv Čen (Steve Chen) i Džaved Karim (Jawed Karim) postali su prijatelji 2005. godine dok su radili za “PayPal”. Jedne večeri Čad i Stiv su bili na zabavi na kojoj Džaved nije mogao prisustovati, a podeliti video snimak sa njim je bilo izuzetno teško. Ovo je bio prvi korak ka YouTube-u. Danas YouTube ima oko milijardu korisnika, što je gotovo trećina svih internet korisnika. NIKE Nedostatak jeftinih patika u američkim prodavnicama doveo je do toga da Fil Knajt (Phil Knight) naručuje patike iz Azije i prodaje ih u SAD-u. Godine 1965. svoju kompaniju je nazvao Nike (po boginji pobede) i započeo sopstvenu proizvodnju. Prvi čuveni oblikovani đon napravljen je kalupom za vafl. Ubrzo zatim, Nike je osvojio 50 odsto američkog tržišta. Nike “Air Jordan” patike su 1984. godine napravljene za Majkla Džordana. Pre svake utakmice košarkaši su morali da plate novčanu kaznu u iznosu od 5.000 dolara, zbog nošenja ovih patika, ali je to bio prvi primer “reklame uživo” i bio je vrlo uspešan. Danas je Nike kompanija broj 1 u sportskoj industriji. IKEA Prodavao je božićne čestitke, pečurke i bobice, ali je u svojoj 17. godini švedski dečak po imenu Ingvar Kompard osnovao kompaniju IKEA (ime je sastavio od inicijala svog imena, imena farme i sela). Ovo je revolucionarni svet nameštaja. Počeo je od ideje da prodaje nameštaj u delovima, tj. u rastavljenom obliku. Kasnije je ta ideja omogućila milione kombinacija. Danas IKEA ima preko 400 prodavnica širom sveta. INSTAGRAM Kevin Sistrom je voleo fotografiju i može se reći da je bio opsednut njome. Posle treće godine na Stanfordu otišao je u Firencu da studira fotografiju. Dobio je “Holu” iz 1982. godine, to je filmska kamera koja pravi retro slike. To je inspirisalo Sistroma da stvori uslugu koja bi mogla da stvori remek delo od loših fotografija. Instagram se pojavio 6. oktobra 2010. godine u AppStore-u, i tada je otpočela era mobilne fotografije. U 2012. godini Facebook je kupio Instagram za milijardu dolara. LEGO Ole Kirk Christiansen, danski stolar, 1932. godine je bankrotirao, postao udovac i ostao sam sa četvoro dece. Kako bi nekako održao pozitivan duh, počeo je da pravi igračke za njih, a potom neke počeo i da prodaje. On je za svoje igračke smislio ime “Lego” , zatim je otvorio prodavnicu, a uspeh u svetu je došao 1954. godine. A post shared by ZARA Official (@zara) on Aug 11, 2017 at 12:44am PDT ZARA Španski krojač Amancio Ortega je 1975. godine šetao sa svojom devojkom, i prolazeći pored jedne prodavnice video divan penjoar. Međutim, bio je neverovatno skup, a to je Ortegu nateralo da napravi svoje izuzetno, ali jeftino donje rublje. Ortega je danas na 4. mestu liste Forbes najbogatijih ljudi na svetu. A post shared by Femke Messiaen (@comeflywithfemke) on Jan 17, 2018 at 2:32am PST KINDER SURPRISE Pietro Ferero je 1940. godine počeo da proizvodi slatkiše u maloj pekari. Kroz svoje eksperimente postao je poznat širom Italije, a ubrzo i širom sveta. Njegov pomoćnik Majkl je izmislio “Kinder Surprise”, inspirisan italijanskim uskršnjim tradicijama. Prva isporuka kinder jaja 1972. godine, prodata je za sat vremena. Danas Ferero vode Majklovi sinovi Pietro i Đovani. Ova kompanija proizvodi mnoge od omiljenih proizvoda kao što su: Nutela, Rafaelo, Tik Tak, Ferero Rošer… Izvor: BIZLife/Bright Side Foto: Pixabay

Nova mobilna aplikacija utvrđuje pravila pre vođenja ljubavi

Jedna holandska kompanija napravila je aplikaciju pod imenom LegalFling. Kako se navodi na internet sajtu aplikacije, ona korisnicima omogućava da drugim korisnicima pošalju zahtev za pristanak na seksualni odnos, budući da bi “seks trebao da bude zabavan i bezbedan”. Osim zahteva koji se može poslati, kako bi se zatražio pristanak na seks, putem aplikacije je moguće poslati, odnosno ustanoviti, listu seksualnih preferencija, kao i onoga “što se sme i što se ne sme”. Kao na primer, da li seksualni partneri pristaju da se snimaju tokom seksa, da su za upotrebu eksplicitnog jezika, da li se obvezuju na korišćenje kondoma i da li garantuju da nemaju polno prenosive bolesti, piše britanski Indipendent. Koji je, ustvari, smisao postojenja ovakve aplikacije? Njeni autori tvrde da je LegalFling nastao da namerom da se osigura međusobni pristanak, i da bi se seksualni patneri međusobno zaštitli, pre nego što stupe u seksualni odnos. To se ne odnosi samo na veze za jednu noć, već aplikacijom utvrđuju i pravila kada su dugoročne veze u pitanju. Oni tvrde da korisnici putem aplikacije ulaze u neku vrstu ugovora, i da bi se kršenje unapred utvrđenih stavki smatralo kršenjem takvog ugovora. Ako neka od dogovorenih stavki bude prekršena, korisnicima će, tvrde kreatori, biti lakše da na sudu objasne i dokažu šta se dogodilo. LegalFling koristi “blockchain” tehnologiju, što znači da su sve transakcije vremenski označene. Potencijalni problemi sa privatnošću trebalo bi da budu rešeni enkripcijom unutar aplikacije. LegalFling bi tek trebalo da bude odobrena od strane Googlea i Applea, da bi potencijalni korisnici mogli da je instaliraju na svoje mobilne uređaje. I međuvremenu, ideja o aplikaciji koja korisnicima služi kao ugovor o pristanku na seks, već je napadnuta na društvenim mrežama, kako zbog pomalo nepraktične pretpostavke o utvrđivanju ugovora pre seksa, tako i zbog problema sa etičnošću cele stvari. Izvor: B92 Foto: Pixabay

Stručnjaci upozoravaju: Ovu popularnu aplikaciju deca ne bi smela da koriste

Istraživanja su već odavno pokazala da društvene mreže ne utiču baš najbolje na mlade ljude, ali dečiji komesar za Veliku Britaniju smatra da bi roditelji deci trebalo da zabrane korišćenje Snapchata. Neke škole širom Velike Britanije već su počele da zabranjuju korišćenje Snapchata tokom nastave, a dečiji komesar Ana Longfild smatra da bi roditelji trebalo da nastave s istom praksom i nakon škole. Longfildovoj najviše smeta što Snapchat zbog svojih mogućnosti izaziva svojevrsnu zavisnost kod dece. To se naročito odnosi na tzv. “vatricu” – kontinuirano dopisivanje između prijatelja duže od tri dana. Deca se međusobno takmiče ko će duže održati “vatricu” u životu. Longfildova je upozorila roditelje da prouče aplikacije koje njihova deca koriste i da se upoznaju sa svim njihovim mogućnostima, prenosi LCB. Ako niste sigurni, radije nemojte dozvoliti deci da koriste Snapchat, ističe komesar. U nedavno objavljenom izveštaju, Longfild je upozorila na negativne uticaje društvenih mreža na decu, pre svega jer stvaraju pritisak da se stalno bude prisutan i da mladi putem “lajkova” prikupljaju odobravanje svojih prijatelja. Snap, kompanija koja je osmislila Snapchat, brani svoju aplikaciju i tvrdi da ona podstiče komunikaciju među prijateljima, bez lova na komentare, lajkove ili deljenja. “Veoma ozbiljno shvatamo našu obavezu da stvorimo bezbedno iskustvo za naše korisnike i nastavljamo s ulaganjem u sva sredstva koja bi to obezbedila”, poručila je kompanija. Izvor: Zimo.dnevnik.hr Foto: Pixabay

Recent Posts